понедељак, 06. јул 2009.


Коме смета Ивана Жигон?
Игор М. Ђурић

Ивана Жигон лепо говори ''Пркосну песму'' Добричину:
''Злонамерници
сити и манити
све ми забранисте у рођеној кући
ал' не може ми нико забранити
да певам и да се смејем умирући''
.
И, ту је погрешила. Замерила се некима – тамо негде и некад. Док су се други ''мучили'', за добробит народа свога, пијући виски са Шиптаром и Мутавим, виски који није био добро расхлађен, па су морали да га конзумирају у базену, са друштвом које је мислило да је немачки песник Шилер добио име по улици у Земуну – Ивана је окружена правим Шиптарима бодрила српску нејач на Космету и носила им хуманитарну помоћ. Тако се не иде у Европу. Док су други били окружени идиотима - Ивана је играла у ''Идиоту''. Док су други црном ђаволу продавали српско име и част – Ивана је у ''Фаусту'' изводила глумачке бравуре. То нису европске вредности, Ивана. Не може се уметношћу против примитиваца. Јер, док су други самопрегорно исцртавали зебре преко којих ћемо прећи у ''боље сутра'' – Ивана је водила децу Косова и Метохије у Русију, како би за трен заборавили и јуче, и данас, и сутра које их чека кад се врате. Не сме се у Русију, Ивана, мора се у Европу, на коленима и са конопцем око врата.
Коме смета Ивана Жигон? Зачудо, не би требало по данашњим стандардима и аршинима: презиме јој се не завршава на''ИЋ''. Леп предуслов за напредак у ''демократској'' Србији? Ал', погрешила је она сама: није смела да паметује и говори у корист земље у којој живи. Не сме се за Србе ништа добро рећи – јел' то јасно!?! Па још, замислите, говорила је да су Срби на Космету угрожени, па их још воли и бодри – као да ови из Европе и Америке не знају да је Србима тамо ''не мож' бит' боље''. И, овде се госпођа Брковић замерила осталима са суфиксом (или без њега): ''ИЋ''. Јер, суфикси, као и префикси, мало значе данас у Србији. На цени су само: ''фикси''.
Кад се шЛИХТаш, добро је – Жигон не ваља. Кад те ВУЧу, одлично је – Жигон не ваља. Кад баце БИСЕР пред свиње, сјајно је – Жигон не ваља. Кад је СУША, добро је и без кише – Жигон не ваља. Кад носимо исцепане ГАЋЕ, мало је промаја али није лоше – Жигон не ваља. Кад се ДАВИмо, нормално је – Жигон не ваља. Кад КОВАЧи наше среће кују, нека кују – Жигон не ваља. Кад нас КАНДа каде прдећи, не смета – Жигон не ваља. Кад се јапански БОРови у Србији продају за 100.000 долара по комаду, драматургија је на цени – Стевина ћерка не ваља. Кад од ЈОВАН одузмеш прво слово остану само телохранитељи, тако ваља – Ивана не ваља.
Чувена породица Јовановић са радио Београда, некада је увесељавала грађане Србије. Сада, увесељава само себе и ближње, остале развесељава. Није то више новобеоградски солитерски шмек, већ вила на Дедињу. Још један корак ближе свету и новој америчкој амбасади. И све би било лепо и идилично, слажу се људи, да та Ивана све не поквари! Она, замислите, може да се прошета Београдом, у сред бела дана, и то без обезбеђења. Срамота!!! Јесмо ли се за то борили 5 октобра. Да људи могу да се слободно шетају – без преторијанца?! Она се, чак шта више, појављивала јавно и на митингу против самопроглашења независности Косова?! Нема ''бодигарде'' а хоће у Европу?! Као да је Витни Хјустон била блесава и антиамерички расположена када је, ономад, на наше очи, ангажовала Кевина Костнера?! Креће се слободно, та Ивана, међу своје сународнике и комшије а овамо хоће у Европу. Она, та иста, Ивана, није ишамарала ни једног косметског Србина а хтела би белу шенген визу. Мало морген – што би рекао ''аспирин'' за неке од којих нас данас боли глава. И, како она мисли без џипа да се одвезе у Јевропу-тиранку, којој певамо још од времена кад се у Скадарлију није довозило блиндираним возилима са затамњеним стаклима, него се из Скадарлије одлазило четворношке са пуним џеповима рукописа и признаница. На цени је био литар белог са сифоном – белог вина, не: белог праха.
Ивана се понаша нормално али то изгледа ненормално у свету где је нормалност хендикеп. Ивана је ''ненормална'' у својим уметничким капацитетима, јер је нормалност у уметности исто што и просечност, док је нормална у свом односу према животу, породици и отаџбини. Ови што је не воле: ненормални су у свему а од уметничког имају само донацију од ''Сорош фондације''. Ко год је у Србији талентован, доказан и воли своју земљу – тај ће бити проглашен примитивцем, тако је наређено споља. 'Фале само кожни мантили да то спроводе, мада, многи од ових што мрзе Ивану треба да потраже по родитељским ормарима, наћи ће се по неки тамо.
Коме смета Ивана Стеве Жигон? Смета онима који су Стеву још за живота намрзли а због комплекса насталог у хладу сенке његове уметничке и животне величине. А, није имао ни длаке на језику. Знам, није им лако, било је хладно, и осећали су се безвредно. Као кад погледате према звезданом небу. Па се сад неки од њих свете Ивани. Будале, не знају да је Ивана величина сама по себи и сама за себе. Није јој потребан Стева због њене величине већ због порекла на које је поносна. И, да има по некоме великом да дадне име детету.
Што не рећи?! Ивана ''смета'': непоштенима, глупима, первертитима, зависницима, проданим душама, комплексашима, без-идентитетнима, неталентованима, несрећнима, изгубљенима, медиокритетима, медио-кретенима, квази-уметницима, скваси-уметницима. Ако затреба, ''сметаће'' и (само да се наручи, нема проблема): белогардејцима, усташама, четницима, балистима, зборашима, соланама, клинто-рисима, левинско-клинто-рисима (друга поза), амебама, амброзији, комунистима, јудеистима, хришћанима, муслиманима, будистима, великосрбима, малосрбима, средњесрбима (средњацима), несрбима, фашистима, антисемитама,семитама, покрету несврстаних, НАТО пакту, Манчестер јунајтеду, адвокатима, Ватикану, Патријаршиском двору, Ријасету, Хитлеру, Мусолинију, Мурату са Бајазитом му сином, Черчилу, Стаљину, Месној заједници Аеродром у Крагујевцу, Удружењу риболоваца са Монт Евереста, и, наравно, ''другој'' Србији. Ако ћемо право, никада Ивана и није била за друго место. Зато је она у Првој Србији. На постољу, златна медаља.
Што не рећи?! Ивана је ''крива''(ако треба): за све светске ратове, за кугу, свињски грип, за Чернобил, холокауст, једанаести септембар, дванаести септембар, тринаести септембар, за 6:0 против Аргентине, за СЕКУ – економску и Алексић, за Косово, Црну Гору, грађанске ратове, и, нараво, јер не припада ''другој'' Србији. А, Србија је само једна, зато је Ивана у тој првој и правој.
Ивана је, такође, ''крива''(ако је оно пре мало): зато што се енормно обогатила, што је спроводила приватизацију, распродала земљу, дружила се са криминалцима и контраверзним бизнисменима, отпустила раднике, продала Косово и Метохију, опростила НАТО-у за бомбе ради демократије. И, наравно, крива је јер не жели ''другу'' Србију поред ове коју већ има.
Највише је Ивана скривила (заиста и стварно): јер је лепа, паметна, талентована и поштена. Крива је, јер лепо говори ''Пркосну песму'' и воли Достојевског. Крива је, што негује традиционалне породичне вредности и најбоље од хришћанског духа. То нису мерила ''друге'' Србије – зато је крива. И, зато не може у Управни одбор БИТЕФ-а. Или, може?!
П.С.
Ивани!
Да певамо хоћемо а да мремо - још не. Има још толико посла у Првој Србији.
www.djuricigor.net