четвртак, 22. јул 2010.


Садашњи ''српски европеизам'' јесте снобизам медиокритета а последица је природне глупости и недостатка људског достојанства доброг дела заговорника те идеје. Не желе они Европу због цивилизацијских норми већ због пуног корита сплачина.
Као што је бесмислено живети када би сви људи били исти тако је исто бесмислена намера заговорника идеје ''европеизма'', кроз призму ЕУ, да сви народи и све државе буду исти-е.
Продају нам муда за бубреге уваљујући нам идеје различитости и политичке коректности, терајући нас да будемо сви исти а при томе узор на који треба да се угледамо не вреди ни ''по пичке ладне воде'', што би рекао покојни Михиз.
Европа је лепа колико и свака данашња силиконска лепотица: све је визуелно дотерано и делују на некога узбуђујуће али је вештачко. Нису то природне ''петице'' из старих немачких порнића, то је пластика коју нам уваљују кроз сисе, храну, одећу, лекове... Ако свака жена данас може да има велике сисе – чему онда сисе?! Тако је и са Европом. Ако свака чланица Европске уније мора да буде иста, ако нема културних, правних и било којих других различитости, него се на вештачки начин ствара заједништво – чему онда чланство?!
Зар код икога постоји илузија да је данашња европска елита најбоља од свих пређашњих и да једино они кроз целу европску историју знају шта раде?! Примећује ли ико на шта они личе?! Зар да нам то буду узори, зар таква да буду наша деца?!
Знате ли како изгледају силиконске лепотице кад зађу у године и довати их старост?! Исто тако ће изгледати Европска унија за десетину година (можда и пре). Само да Бог подари срећу па данас то зло мине (и не приме нас тамо следећих неколико година) кад нас већ ни једно зло није мимоилазило у целој историји нашег постојања.