понедељак, 18. април 2011.

ЕСЕЈ О КУРВАМА...



              ЧИТАЈ КЛИКОМ ОВДЕ ЦЕЛУ КЊИГУ (не)ПРИСТОЈНА РАЗМИШЉАЊА


                                                        КУРВЕ


За курвама је посезао баш када би му пригустило, али никада није плаћао. Он је ценио курве, њихов карактер, саосећао се са њиховим несрећним животом. Мада, нису све курве несрећне. (Каква је разлика између курве и курвештије? Ова друга је вештија). Оно: нису ни све курве узимале паре. Чак се сећа да је једној, после грозног секса у сваком погледу, јер је био пијан и није осећао ништа, а она је била ружна и несретна, узео све паре које је имала а да би се вратио у кафану из које је и дошао. Али!!! – није то урадио на силу и као грубијан. Не!!! Чинио је то уз смешак, као нешто што се подразумева; и сећа се да је она добровољно и усплахирено претурала по фиокама не би ли нашла још пара да му дадне, као да ју је било срамота што нема више, чак отишла до комшилука да позајми. Није она била курва: он је то био.
Једном, кад је хтео да плати: није му се дало.
Пили су виски у Темишвару, у „Контију“. За две-три године Чаушеску ће бити стрељан, али се у то време држао добро са све полицијом која их је рекетерила на сваком кораку. Пре тога, тог вискија, ручали су у ресторану који се налазио у приземљу. Јели су „пиле на амерички начин“ (pui americano) и пили неко недефинисано пиво које су им конобари досипавали из једне флаше. Тек су после тога отишли у бар, неколико спратова изнад ресторана, где су, ето, пијуцкали виски са ледом и изигравали господу. Није било тешко у то време, а у Румунији, изигравати господина. Бокс цигарета могао је да ти приушти целодневно „изигравање“ по најелитнијим местима, којих, опет, руку на срце, није ни било бог зна колико. Сећа се да су дан пре тога ручали неку срнетину у изванредном сосу.
(У међувремену, док су седели, издржали су бочни удар и насртаје неких педера, деце комунистичких функционера, који су их упорно позивали у стан једног од њих а на наставак забаве, другим речима: забаве за њих а болног искуства за њега и друга му).
Око пола десет увече љубазна шанкерица (љубазна због отворене кутије цигарета којом су је частили) их је упозорила да од десет сати почиње наплаћивање у страним валутама, маркама и доларима, те да то имају у виду. До тада су плаћали у лејима. Наручише веће количине вискија и замолише дотичну да им пошаље за сто две средовечне али изузетно добро однеговане и згодне курве које су ординирале за шанком. Одмах су прихватиле позив и понуђено пиће.
- Колико?
- Двадесет марака.
Очи су им се зацаклиле. То је била цена коју су 'ладно могли себи приуштити. Имати овакве ''даме'', а за те паре, за њих је у том животном добу (имали су око двадесет година) била је права премија. Обашка, тога дана су продали неку робу, баш како су планирали, па су код себе имали у џеповима право мало богатство за тадашње прилике. Већ обрадовани и најарцани сетише се да питају: где ће се ТО обавити? И тада је уследило разочарење! Може САМО и ИСКЉУЧИВО у собама хотела а које коштају неколико стотина долара за ноћ. Другачије не смеју (схватили су да су под сталном присмотром тајне полиције и да су, на крају крајева, од њих ту и инсталиране). Друг је предложио да се то уради у лифту, или у неком парку, али оне су то децидно одбиле. Око поноћи су кренули возом за Београд: пијани и пуних муда. Спавали су ко заклани: вагон је био пун глувонемих људи који су ишли негде на екскурзију...
Пол Верлен, поред лирике, пише и ово у својој песми „УВЕРТИРА“:
„Хоћу да се удубим у ваша стегна, у ваше гузице,
Курве, једине божије свештенице међ нама.
Зреле лепоте ил не, искусне ил почетнице,
О, не живети више осим у вашим пукотинама и браздама“.
Дејвид Херберт Спенсер је некада написао: ''Ако жена не носи у себи малчице од проститутке, она је глупача или мртво пувало''.
...Данас, када се сви около курвају - на све начине - тешко је пронаћи праву и изворну курву у дословном и историјском значењу тог појма, жену која за новац може и зна да мушкарцу испуни снове. Самим тим, тешко је и распознати ко је курва а ко није, ко је мушко а ко женско - уосталом. Сви се курвају (и мушки, и женски): а, правих курви више нема. Сви се за све курвају и то понајвише на духовном нивоу са материјалним аспирацијама. Строго физички без духовне позадине али са конкретним планом и циљем се дају само спонзоруше али је то тотално другачија релација. Спонзоруша ради све што и курва: а опет није курва (али ми се чини да су спонзоруше спољњим изгледом много атрактивније од класичних курви а у кревету су немерљиво фригидније од курви).
Док курву може да има свако ко може да плати одређену тарифну цену (макар и пуки сиромах), спонзорушу може да има само онај ко има много пара, кућа и скупа кола, и то у контунуитету, а успут би било пожељно да буде и приглуп (што је најчешћи случај). Курва може примити и неколико муштерија за ноћ, јер то јој је посао и од тога живи и децу храни, док се спонзоруша труди да се што више веже за богатуна јер јој је то животно опредељење и циљ - да не компликујемо: хоће да га опељеши. Курва ради занат, спонзоруша би да се уда и ухлеби. Курва продаје тело, спонзоруша би продала душу - да је има - овако само продаје образ. Курва може да заволи некога, спонзоруша никада и никога. И курву може неко и некада да заволи, спонзорушу нико и никада. Курва је људско биће а спонзоруша ствар за показивање (као скупи ауто).
''Јавне куће'' постоје од настанка првих цивилизација. Под разним називима и системима организације. Средњевековни градски оци по Европи су институционизовали борделе да би ствари држали под контролом и убирали приходе а најчешће су од тих прихода финансирали универзитете (од којих су неки и данас престижни). Отуд су данас, и јуче, питомци тих престижних колеџа углавном људске курве које малим народима и обичним људима загорчавају живот. Поред тога, од старога заната су наследили да могу да се плате и купе.
Куд се дадоше курве? Нема их данас у Србији. Нисам чуо да нека још ординира по градовима које знам и по којима се крећем (да се разумемо при томе не мислим на разне пословне пратње и сличне глупости већ мислим на праве курве са собицом у предграђу, подераним чарапама, лавором у ћошку и белом постељином). Јесу ли то курве из Србије отишле у неке сретније крајеве где су мушкарци још способни да плате за сат- два праве љубави? Је ли Србија постала толико сиромашна земља да нема посла ни за курве? Је су ли се и курве придружиле милионској армији незапослених у Србији? Или су отишле у политику? Биће да је ово последње.
(Стварно, куд се дадоше јавне куће? Од кад је технологија узнапредовала, а људи се још више покварили, изгледа да смо убиством јавних кућа у класичном смислу, кабловима довукли борделе у своје домове и душе, на крају крајева и у најгорем смислу речи. Колико смо духовно ојаловили показује и чињеница да нема добрих старих бордела са све фењерима испред. Како је то лепо и искрено звучало: јавна кућа. То може да асоцира само на нешто лепо и слободно. Јавно - ништа се не крије. Кућа - симбол блаженог мира, топлине, спокоја, родитељске бриге о теби. Па шта? - у свакој кући се ''ради'' исто што и у тој ''јавној''. Жене су давале топлину за нешто хладног и одвратног новца. Данас жене за пуно новца дају само хладну прорачунатост и прорачунљивост. А мушкарци једнако сањају о курвама. ''Хоћемо калуђерице на улици, домаћице у кухињи и курве у кревету!!!'' - ридали су мушкарци у потрази за животним сапутницама. Остатак мушкараца, додуше, данас сања о другим мушкарцима. А шта су жене очекивале од будућих силеџија са којима ће провести живот? Ништа!!! Апсолутно и искрено: ништа!).
Куд се дадоше, на крају крајева, и курве?? Оне праве, изворне, по дефиницији а не данашњи сурогати. Јер, ту постоје нијансе које су итекако важне. На пример, виши хијерархијски степен курве јесте куртизана. Куртизана је образована курва са уметничким аспирацијама. Блиска јој је хетера која је интелектуалка међу курвама. Проститука је емоционално дефинисана курва. Од курве можеш очекивати и нешто више од секса (неко осећање на пример и нешто људскости). Од проститутке само секс. Од блуднице само блуд и то најтананије па самим тим и најсладострасније врсте. Јер, блудница блуди. Блудом се често пређе граница. Блуд је ''са оне стране''. На тој другој страни блуда јесте разврат. Развратницу не можеш више разуму вратити. Ту су и камењарке од којих не треба очекивати баш ништа вредно помена. Похотнице све чине себе ради и прохтева похоте своје. Бити дроља - то је стање духа. Фукса и флинта су испљувци сленга. Грешница нема никаве везе са темом коју елаборирамо. Ни прељубница. То су екцеси. Јесу правило али на нивоу појединачности. Нимфоманка јесте психијатријски случај курварлука. Уличарка је физички радник међу курвама. Радодајка воли, брате, то што ради. Постоје и call-girle које су мобилне курве. Постоје и оне које дахћу у телефон или оне које се називају ''пословном пратњом'' које можемо још звати и бизнис курварлуком. Спонзоруше су неталентоване и јефтине курве, и, за разлику од камењарки оне су асфалтарке и сплаварке - али истог духовног и менталног склопа. Мадам је курва која је успела у животу. На самом крају лествице смо ми мушкарци као највеће курве међу курвама, јер, не курвају се жене када дају тело за новац већ се курвају мушкарци који им за то плаћају и који су толико бедни да нису у стању да нађу себи жену без пара.
Наполеон је са првом официрском платом у џепу, имао је око седамнаест година, кренуо у неки парк да тражи и нађе себи курву. Рекао је проститутки коју је одабрао да је дошао по ''једно филозофско искуство''. И јесте то била филозофија а мање физички посао за њега. Кажу да је имао мали уд, ''као венерин брег код жена'', који му је приликом аутопсије одсечен, чуван је у тегли са формалдехидом, и најзад продат на ''Кристијевој'' аукцији 1969. године. Злобници тврде да је Наполеон, император који је освојио целу Европу, имао мањи пенис од Жозефининог клиториса. Можда је зато за њега то било филозофско питање и, у неку руку, курве биле филозофи. Јер оне јесу и то, и психијатри, и психолози, и родбина која ће те саслушати и на чијем рамену можете плакати. Све оне могу бити кад треба и кад се плати.
Као што видите врло комплексно питање.
ПС
Један рукописни документ у облику меморандума што га је поднео неки непознати полицијски поручник налази се у архивама париске полицијске перфектуре. Он потиче приближно из године 1762. У њему поручник процењује да у Паризу има отприлике 28 хиљада проститутки.
*Беше то време када је Париз имао око 600 хиљада становника'',
* A.J.B. Parent- Duchatelet, ''De la Prostitution dans La Ville de Paris’’, Paris 1857
Дакле, пре двестотине и нешто година сваки двадесет и други становник Париза био је: курва.
Тврди се да у Лондону има 50 хиљада проститутки не рачунајући издржаване милоснице,
M. D’Archenholz ‘’A Picture of England’’. London, 1789
Кад смо већ код статистике а ако је веровати др. Вилијему Сангеру и његовој ''Историји проституције'' – 1858. године у Њујорку је живело приближно око 700 хиљада становника. Од тога броја проституцијом се бавило око 7860, углавном жена. Крајем тога века је већ је било око 50.000 курви у Њујорку.

Старе курварске државе.


РАДОДАЈКА
Из збирке песама ''Људи моји''

ЗОРКА ЗВАНА РАДОДАЈКА
МРЗЕЛА ЈЕ СТАНУ
ИЗ ПРЕТХОДНЕ ПРИЧЕ ЗНАНУ
ЈЕЛ' КАД БИ ЗОРКА
СКИДАЛА ЂАНУ
СЛАЂУ ПАРУ НЕ БИ ВИДЕЛА
И НИЈЕ СЕ ТОГА СТИДЕЛА
ЕМ ТРАЈЕ КРАТКО
ЗНА ДА БУДЕ И СЛАТКО
СА'ТОМ ДЕЦОМ ТАКОРЕЋ'
МАДА ЈЕ ДОЛАЗИО И МАТОР СВЕТ
БАШ ЗА СКИДАЊЕ ЂАНЕ
ДОШЛИ БИ НЕКИ ПОД СТАРЕ ДАНЕ

ЗОРКА ЗВАНА РАДОДАЈКА
ЈЕ ИМАЛА ЧИСТУ СОБУ
С' ОРИБАНОМ ДАСКОМ НА ПОДУ
ПЕНЏЕР НИЗАК
БАСАМАК СКЛИЗАК
И ЉУТО ПЦЕТО
КОЈЕГ ЈЕ С' ЛАНЦА ПУСТАЛА
КАД СЕ У ЉУБАВ УПУШТАЛА

И ЉУДИ БИ ЗНАЛИ
КАД ЈЕ ЗОРКИН ПАС ОДВЕЗАН
ЗОРКА УНУТРИ ТЕРА КЕРА
БИЛО ЈЕ УПОРНИХ
КОЈИ БИ ЗОРУ ЧЕКАЛИ
ДА ЗОРКА ИСПРАТИ КАВАЉЕРА
ДА ЗОРКА ВЕЖЕ КЕРА
ОНИ СЕ УЗ ПЕНЏЕР УСПУ
И ПОЧНЕ НОВА АФЕРА
ДОК АВЛИЈОМ ОПЕТ ЛУДУЈЕ КУЧЕ

ЗОРКА ЗВАНА РАДОДАЈКА
НИЈЕ УВЕК УЗИМАЛА ПАРЕ
ЗА ОНУ РАБОТУ
НЕКАД БИ СИТУАЦИЈУ С'ВАТИЛА
ПА НЕ БИ НАПЛАТИЛА
ВЕЋ БИЛА ЧИСТО ДОБРОДУШНА
ЧАК ЈЕ И ОНА НОВАЦ ДАВАЛА
ЖЕНА ЈЕ БИЛА И ЗНАЛА ДА ВОЛИ
ПОСЛЕ БИ БИЛА БИВЕНА
ОД ТИХ КОЈЕ ЈЕ ВОЛЕЛА
ЈЕР НИЈЕ БИЛА ПОШТЕНА
БИЛА ЈЕ КУРВА
А ОНИ ЈЕЛ'ТЕ НИСУ

ЗОРКА ЗВАНА РАДОДАЈКА
БИЛА ЈЕ И МАЈКА
И ДОК ЈЕ ДЕВОЈЧЕ БИЛО ДЕТЕ
ЛАСНО ЈЕ БИЛО ЗАКЉУЧАТИ ВРАТА
И РЕЋИ
„АКО БУДЕШ ДОБРА
ЋЕ ДА ДОЂЕ ТАТА“
А ТО ЈЕ МОГ'О БИТ'
БИЛО КО ИЗ ВАРОШИ
ДОЧИМ КАД ДЕВОЈЧЕ
ПРЕСТАДЕ ДА БУДЕ ДЕТЕ
ЗОРКА ЈЕ ПОСЛА КОД ТЕТЕ
ПОШТО ПОЧЕШЕ
ДА НАСРЋУ МИМО ЗОРКЕ
НА ДЕВОЈЧИЦИНЕ
НАПУПРЕЛЕ ДОЈКЕ

КАД ЈОЈ ТЕРЕНЦИ
ПРЕНЕШЕ БОЛЕС'
БРЗО СЕ ПРОЧУ
МАДА СЕ КРИЛО
ЈЕР ИСТУ ДОБИШЕ И ВИЂЕНЕ ЖЕНЕ
ПРЕКО НЕВИЂЕНИХ МУЖЕВА
И ШВАЛЕРА
ТЕ СВЕ ПОСТА ВИДЉИВО
ТАД СЕ УМЕША И НАРОДНА ВЛАС'
ТАДА ДОЂЕ И ТАЈ ЧАС
КАД ЗОРКА ПРЕСТАДЕ
ДА БУДЕ РАДОДАЈКА
ОСТАДЕ САМО МАЈКА

ЏАБА ЈЕ КЕР БИО ВЕЗАН
НИКО ВИШЕ НЕ ДОЂЕ ПОД ПРОЗОР
ЧАК И МИЉОЈКО СПИЦА
ОДБИ ПОЗИВ
КО ЈОЈ ЈЕ КРИВ
ШТО ГА ЈЕ ЗВАЛА
КАД ЈЕ ОСТАЛА БЕЗ ПОЛА НОСА
А КОЛК'О ОТОИЧ
МИЉОЈКА ОДБИ ИЗ ПОНОСА
КО ШУГАВОГА
И ПУСТИ НА ЊЕГА ПСА