недеља, 05. фебруар 2012.


Хрватска Радиодифузна агенција (ваљда се тако зове да не проверавам по интернeту) је наложила телевизијама да титлују српске филмове на хрватски језик. Баш ме интересује како би превели реч: кретенизам?! Кретенизам: то је наслов овог размишљања.
Заиста нема разлога да се волимо међусобно. Временом ће мржња избеледети па и скроз нестати (уколико и једни и други изградимо нормална друштва). Значи, ту смо једни поред других и никада неће бити другачије. Зато не можемо бити равнодушни или незаинтересовани. Отуд потреба да се некада постави граница надолазећој глупости и по могућству ублажи кретенизам који је веома опасан. Да није било кретенизма не би смо се лаћали ножева и маљева.
Преводити српски на хрватски исто је што и снимати порнић са обученим актерима. Да они само фингирају са пристојне удаљености покрете који би личили на коитус. Преводити хрватски на српски по својој логичности исто је што и правити лимунаду без лимуна.
Прво: ми се у потпуности разумемо.
Друго: на било којем језику ми се уопште не схватамо.
Треће: кад им збичимо тројку са пола терена то не могу да схвате све да им преведу и на латински.
Четврто: драж је чути оригинал а не копију.
Никада нисам читао Алан Форд уколико није загребачко издање на тамошњем хрватском. Једноставно, тако сам навикао од детињства и једино тако уживам у том стрипу, осећа његов шмек, препричавам фразе и реплике из њега. На хрватском, него шта!!!
Како превести бравуре Бате Стојковића или Зорана Радмиловића на хрватски а да то буде другачије од онога што се чује из њихових уста?! Апсурд!!! Шта ћемо са хрватским глимцима који су некада глумили у српским филмовима? Да ли ће они остати непреведени а остатак ће се преводити?! Како превести Звонка Лепетића док чита писмо са Радмилом Живковић у филму ''О покојнику све најлепше''?!
Замислите да Американци почну титловати Енглеске филмове? Или, супротно.
Мало ће требати, тек толико да жаба види да се коњи поткивају, па ће и Црногорци почети исто. Као, тако ће себи доказати да имају свој језик. Додуше, они су макар измислили она нова слова и гласове па ће куд и камо бити посла код пресловљавања али Хрвати су баш на муци. Имају они доста нових речи у последње време али се оне нису запатиле у свакодневном животу и свакако се неће свидети публици која и онако савршено разуме оригинал.
Рецимо, Бата Стојковић каже: ''Да се ја питам ја би протерао аутобус овуда''. Превод: ''Да што-год зањијечете моју маленкост ја бих превјезао четвороточкасти путнички самоход преко обалоспајалице''. Видите, ово може да буде и интересантно и још смешније, али само у почетку и шале ради. Црногорци би то превели овако: ''Да је се ја што питам а морам се питат јер кога ћете питат ако нећете мене питат, е, јадо, не би га мица одавде, што ћемо на другу страну а и ко ће мост поправљат ако се сруши''. Босанци: ''Ћуј болан јаране, да се раја шта пита не би ми преко тог геноцидног моста него преко ћуприје, ба, јес', шућур, бурек, халва''.
Без везе, потпуно без везе! Сви би да говоре енглески и немачки а не желе да комуницирају на језицима које савршено разумеју, који су им у глави као матерњи, на којем размишљају и говоре а које само различито називају.
И, ајде, то око различитог називања једног те истог језика је одлично решење: да се нико не љути и да се сви осећају једнако. Али у пракси је заиста глупо инсистирати на некој различитости осим оних природних разлика у дијалекту, наречју, изговору, локализмима итд.
Најзад, гест Радиодифузне агенције из Хрватске је као мелем на рану нама у Србији јер је то доказ да је глупост уневерзална ствар те да су политичари свуд исти макар онолико колико су нам језици слични.