уторак, 25. септембар 2012.

о новој власти



Ово је мој први текст о новој власти, Косову те Метохији и осталоме а после мајских избора. Дато им је неко време, мада што се мене лично тиче није морало: све се видело и знало одмах. Било је лоше пре – лоше је и сад. Од Курте и Мурте се није ни могло очекивати ништа више осим сјахивања и узјахивања.
По питању Космета нове власти настављају да гуслају где су стали они стари али поприлично експедитивније и снисходљивије. Мантрају како морају поштовати договоре претходне владе, па оду и корак даље. (Ко каже да морају поштовати договоре?). Па они су управо и дошли на власт због чињенице да се претходна власт „лоше договарала“!!! Наставља се са политикантсвом и кокошарњем зарад власти. Битно је да се не таласа, да буде што више магле около, да се не износи никакав иритирајући став (осим мантрања)  све не би ли се остало макар један дан дуже на власти. Неодрживо је странчарити кад је у питању Космет. Недопустиво је данас рећи: „Ми морамо поштовати оно што је претходна власт договорила и ако то није добро за Србију“ – а само зарад наставка кампање. Поготову не можемо, и не смемо, преко Космета разрачунавати се са политичким противницима што ови данас увелико чине. Немојте курвински, господо. Уколико сте решили да се отресете тог бремена учините то људски и ако поштено неће моћи. И нећете бити скроз на губитку, то вам тврдим: историја ће вам опростити јер ће Србији можда бити боље, али народ неће никада, бићете нови Бранковићи и Недићи. Али тако је одвајкада било: никад не иду два добра заједно. Мада, према некима које данас гледам Недић је заиста морални горостас.
Смејали су се претходим властодршцима због фамозне пахуљице а они су је сада једноставно избрисали „да не квари срећу девојци“. Као, штети нам регионалном састанчењу. Не питај?! Мислим, регион нам је за понос и дику па ћемо много изгубити ако Албанија или Црна Гора не буду више инвестирале милијарде долара у нашу земљу. И сад, шта се дешава? Док наши малобројни европски пријатељи који из личних побуда нису признали независнот Космета уопште не позивају представнике тога картела на заседања и састанке – ми пристајемо да седимо са њима под потпуно дефинисаним статусом њиховим: они у региону одлазе и долазе као самостална држава.
То што од појединих држава, поготову Немаца, у последње време стижу ултимативне, јасне и понижавајуће поруке Србији по питању Космета и Европске уније – мене не чуди. Од тих безосећајних крвника ништа добро не очекујем. Међутим, то што нико из актуелне власти не заузима јасан став према тим порукама – то ме љути. Није поента у томе стално понављати како ће се преговарати са Приштином по сваку цену и тако се додворавати силама. Зна се крајњи циљ тих сила и Приштине. Само се не зна наш крајњи или макар било који циљ. Преговори су само етапа остварењу крајњег циља Приштине. Нама није у интересу да помажемо Албанцима на њиховом путу у самосталност макар дугорочно гледано то било и добро за Србију. Али није ствар у томе...
...ствар је у томе да ја не чујем из уста никога са политичке сцене: шта они планирају и желе да ураде у вези Космета (осим што желе да преговарају не би ли добили јебени датум). Они немају став, или не смеју да га кажу, о томе хоћемо ли се ми борити за Космет или нећемо?! Легитиман је сваки избор али морају јасно и гласно да кажу народу. Премијер је нешто натукнуо о подели. У реду. Али о томе не треба причати него стварати услове на терену да до тога дође а то се свакако не може постићи укидањем српских институција које симболично (и, на жалост никако другачије) представљају државу Србију тамо. Те институције се требају реорганизовати да постану ефикасне, јаче и мање скупе. Премијер је то дакле рекао да би сутра могао да каже: рекао сам вам.
Преговараћемо, преговараћемо, преговараћемо!!!
О чему??? За шта??? Због чега??? За који крајњи циљ???
Камо поштење и отворен однос који беше обећан пре неколико месеци?! Нису у овој земљи баш сви толико глупи. Не држи воду то што ови (за разлику од претходних) макар отворено износе шта се тражи од Србије. Потребно је да наша власт јасно и недвосмилено каже какав је њен став према најновијим (а, у ствари, старим и јединим захтевима и улитиматумима). Они сада не смеју да политичаре и странчаре те да нам губе време којег и онако више немамо. Морају исказати свој став ма какав био, па да онда видимо шта ћемо даље. Бесмислено је мантрати о Европској унији уколико не одлучимо шта ћемо са Косметом. Чини се да они (који нас притискају) никад нису били отворенији и јаснији – то треба поштовати и искористити. Они кажу: „То су услови па ви видите“. А, онда, ови овде, баш као и ономад, почну да нам објашњавају како они су мислили баш то и тако.
Доста бре више!!!
Јасно и гласно одговорите: хоћете ли се одрећи борбе за Космет и севера Косова које контролишемо због кандидатуре за Европску унију?
Јасно и гласно!
Доста са паламуђењем и свирањем у ону работу!
Има ту и других ствари. Фанатични европеизам и американизам. Дојучерашња америчка амбасадорка се није скидала са телевизаја разних и увек су ту негде поред ње бивали председници и потпредседници, те разни министри и саветници. Ено, и хамери стигли на поклон пре неки дан. Шта је бре ово?! Ко кога овде зајебава?! Па и Руса је мало превише било, ако ћемо поштено (само што нам они су поклонили ни те хамере).
На економском и социјалном плану тек најебасмо. Од силних обећања о бољем животу сада уместо 'леба добијамо исту причу: криза, криза, криза, стезање каиша, штедња, отпуштање радника... Па то смо ми знали и без њих али они су упорно обећавали бољи живот. А сада, сваке вечери по неки од њих изађе и каже: нема пара. И то смо знали ама сте ви обећали да ће пара бити (неких 100 милијарди ако се не варам). Говорили су о департизацији и професионализацији?! И шта се сада догађа?! Постављају се све партијски кадрови (од злог оца и још горе мајке) на добро плаћена места и сада нам замазују очи како „не сме партијска књижица бити проблем да се неко постави за директора“, јелте, „ако је човек стручњак“. Само погледајте најновија кадровска решења па ћете схватити у ком правцу се крећемо. О борби против корупције и криминала нека причају другоме јер две трећине власти чине управо они који су владали и пре избора.
Зашто и даље пропадамо кад се чинило да више пропасти не можемо?
Има више разлога, по важности различитих али је по мени један први и најважнији: људи!!! Па слушајте, ни веће и много јаче нације не би издржале малтретирање које Србија трпи од својих политичара, да не кажем претенциозно: људи.
У Србији се ништа не може променити јер се не мењају људи!!!
Погледајте остатак нормалног света ка коме тежимо. Буду људи и оду људи. Док буду, неки од њих, бивају најмоћнији на свету а кад дође време да оду они држе предавања и пишу књиге. Код нас оду само кад умру – неки ни тад. Годинама чине лоше ствари, вуку погрешне потезе, чине штету земљи и својим странкама и нико не може да их смени нити они хоће сами да оду. И остали пристају да буде тако јер су и они на свом хијерахијском нивоу незамењиви.
Нико никоме не подноси рачуне за оно што ради, нико не сноси одговорност за лоше – и, ето врзиног кола. Ето ситуације која вређа разум а у којој се смењују једни те исти људи десетлећима, увек нам наново продајући муда за бубреге. И када се појави физички нови лик то је епигон, то су све духовни и интелектуални дупликати – ко да их је све један правио.
Док се на том њиховом западу плаћа у у политици свака па и најмања грешка а  сваки пораз значи одлазак са сцене – код нас се чини да треба да будеш што лошији да би што дуже опстао. И што је политичка идеја сулудија а сама личност маргиналнија то је њихово трајање дуговечније. Идеје су различите и промењиве и како која пропадне приступи се новој као да се ништа није говорило и радило пре тога. Увек су криви неки други, споља ил' изнутра, увек се опстаје и остаје – не због себе – већ Србије ради.
Оно што, са друге стране и опет вређа здрав разум јесте начин на који нова власт мења људе на положајима, исте људе који се врте у круг деценијама а обећали да тога и на тај начин неће бити. И још је гори сам избор (од тих све истих људи) оних који ће засести у удобне фотеље и беговати до следећих избора. Овог пута, више него пре, сваки незадовољник и сумњивик скупљен је с' коца и конопца те преузима неко добро плаћено место у сиромашној Србији.
Народ је изгласао мало прашине и ништа им неће остати кад се она слегне: осим исте. Добили смо нове шефове магле и прашине.
Гужве по маркетима за шећер и уље. Свакога дана поскупљења од кумуналија до животних намерница.
То нису обећали!!!
Обећавали су бољи живот и то одмах. Ово смо имали и пре: чак мање. Ипак, највеће брљотине ће бити учињене на међунардоном плану и по питању Космета који више и не помињу као унутрашње питање. И док су претходни такође брљавили испада да су били нешто тврђи да неке линије ипак нису прелазили. За ове нове, колико видим: црвене линије не постоје. И даље сумњам, чим су их се западни „пријатељи“ тако лако одрекли и пригрлили ове нове да од њих имају веће гаранције и више им верују.
Ипак, то нам је изгледа тренутни народни и државни домет. Да смо бољи добили би боље. Да смо паметнији кретали би смо се напред својим путем и у тој промени неминовно повремено мењали и људе.
Народ је, наравно, опет добио шта је заслужио и тако треба да буде док се не опамети и колективно подигне своју свест. Ови редови по продавницама и несташице животних намерница те свакодневна поскупљења је испостављен рачун за народну наивност и глупост. Опет су пали на демагогију као и много пута до сада.
Све што је опозиција критиковала код предходне власти пре него је добила изборе, сада исто чини: одустају од поштене и мушке борбе за Космет, улизују се западним силама, примају огромне плате, алави на функције, живе у вилама, возе се уз огромно обезбеђење, постављају своје људе по државним органима и јавним предузећима, неспособни су да економски ојачају земљу и поштено преброде кризу, немају ни знања ни звања. Ето народе српски, дошло време да се намири Курта кад је већ Мурта добро намирен. Ти и даље чекај по продавницама своје следовање од два литра уља и прати шта данас није поскупело како би ушићарио на разлици у цени. Уместо бољег живота добио си нова поскупљења и нова задужења, уместо поштене државе следи наставак партијске а уместо обећаних 100 милијарди инвестиција добићемо нове милијарде задужења, веће порезе, нова поскупљења и губитак радних места.
Ма важно је да смо нешто променили!!!