четвртак, 24. јануар 2013.

криза, криза, е, па шта је...



„Доцкан је штедети кад нестане“.
Народна пословица
Не може се штедети кад се нема. Кад се нема онда се оскудева а штеди се кад се може од иманог одвојити нешто тренутно непотребно, на страну.
То не схватају наши политичари који кобојаги хоће да нас изведу из кризе у коју су нас, узгред, баш они гурнули својом пљачком и незнањем. Кад кажем „политичари“: мислим на све редом. Само се стварањем услова за потрошњу може направити простор за економски развитак. Кад се троши онда се купује а да би се купило мора се произвести – не увести. Из суве дреновине не може се цедити вода. Где се пуно троши ту се мора много и производити. Наравно, не може се то одједном. Код нас се кредити подижу да би се вратили дугови, платиле комуналије, задужујемо се на почек да би се прехранили (таквом куповином ви постајете дужник за сто дана, трговац повериоц исто толико према вама и дужник добављачу, добављач дугује произвођачу, нико никоме не плаћа – дакле, нисам мислио на такву трговину и потрошњу).
Кад нестане нема штедње. Не може се приштедети од ничега, од нечега чега немате. Колико одвојити за црне дане од нула, од ничега?! Кад нестане, најбоље је прогласити банкрот, па кренути новим путем од те исте нуле. Сви да осете и кризу и банкрот подједнако. Овако, једне терамо да штеде (оне који и онако немају ништа) а други примају од исте државе енормне зараде. Србија са 30.000 службених возила не може изаћи из кризе.

понедељак, 21. јануар 2013.

ЕУ



Зашто је ЕУ остварење Хитлеровог сна, у нешто измењенијој форми?
Па, на пример, идеја о надмоћи западно-европског човека којој остали треба да теже, у томе како треба да будемо исти по неком од њих прописаном обрасцу, како је све регулисано законима (као и чињеница да сви морају имати исте законе). Већ сам негде написао, кад почну да се доносе закони о димензијама које треба да има воће и поврће на европским пијацама, онда није далеко дан када ће бити донети закони о облику и димензијама људске лобање које мора имати онај који жели међу европске аријевце.
Знате, услови, закони, начин понашања, уцене, притисци, разни папири, опомене, казне – све је то бреме новог европског поретка. Ко није у ЕУ изолован је у некој врсти логора. Уколико желите да будете међу „одабранима“ морате се променити, одрећи идентитета, престати да мислите својом главом, слепо слушате. Шта је то него неонацизам?!



„Наша велика задаћа у томе је да према истоку подигнемо големи зид против азијатства и да дјелове Истока, које смо заузели организирамо за Европу, а не као до сад – против Европе...  Та заједничка борба мора окупити и ујединити европске народе... У Србији ће он сада поступати крајње брутално против устаника. Након борбе – коју је њемачка страна морала водити противно својим намјерама – учинила је све као побједница да би олакшала Србима уврштавање у европски фронт...“.
Хитлер Милу Будаку, у Берлину 14.2 1942

„Павелић између Хитлера и Мусолинија“, Богдан Кризман, страна 217




Европа, дакле, ни тада није имала алтернативу а ми смо били тако близу да нас уврсте у европски фронт као што нас данас желе уврстити...