уторак, 30. април 2013.

Све го струњак до мојега...



По сваком питању, и на сваком проблему, код нас се одмах јави много „стручњака“. Тако мала земља а толико разних „експерата“, то на добро неће изаћи и не излази, ако ћемо право. Ми имамо пуно стручњака али мало струке – а, не може се све. Много звања али мало знања те доста срања, због тога – али, важно је да су сва места попуњена, ко ће баш за свако место да нађе стручног човека по партијама, ајте, молим вас?! Другим речима: ми све знамо шта је али не знамо како?!
Тако се и поводом тужног и стравичног масакра у Великој Иланчи свега и свачега могло чути на нашим вајним медијима, од још вајнијих „стручњака“ свих профила. Једино се пар ситница прескочило, изгледа, да се увиђај, истрага, обдукција и коначни резултати свега ураде како треба, иначе, остало: све смо послове завршили. Највише се њих јавило поводом иницијативе да се грађанима одузме оружје, које они легално и пријављено држе у кућама, па још и папрени порез плаћају за њега. Као, веле ти све стручњак до стручњака, ако се одузме оружје мање ће убистава бити, мање криминала, мање насиља. Глупости!!! Понекад помислим да сам препаметан а онда схватим да није тако већ да ти који се појављују по медијима ништа, ама ништа, не знају и да су ту неким избором који нико не може објаснити. Глуп га пита - па глуп и одговара.
Неки дан је човек напао ножем другу особу, зато предлажем да треба увести лекарске прегледе за евентуалну куповину кухињских ножева и одузети све ножеве од домаћинстава!!!
Ономад пас ујео човека – треба увести лекарске прегледе за све псе и њихове газде и уједно одузети све псе од њихових газда. Где су у питању пси луталице, а само их похватати и прегледати јер се они немају од кога одузети (баш штета)!!!
Човек слетео са пута и ударио у ограду – одузети свима ограде а путеве казнити тако што ће се исправити или затворити, јер, људи страдају, веле стручњаци!!!
Побили се сељаци на међи, па богами потегли, један секиру, други виле, одмах донети закон о забрани продаје секира и вила, а ако баш треба да их неко поседује, за такве сељаке увести лекарски преглед сваких петнаест дана, комплет, крвна слика, ултразвук, психијатријски преглед и одлазак код нутриционисте (једу масно те сељачине српске па заливају шљивовицом, све им то треба забранити, јер може да убије)!!!
Наркоман се предозирао – забранити продају шприцева и дроге, шприцеве је куд и камо лакше забранити, дрогу... па, видећемо, не може се све одједном. За почетак, увести обавезне лекарске прегледе за све наркомане!!!
Момци се потукли на игранци – забранити свим младим људима да излазе, тако је сигурније!!! Дечацима забранити (јер треба радити превентивно) да се играју играчкама које су реплике оружја већ им дати љубичасте хаљинице па да се играју фризера или модних креатора!!! И, да се више не играју са девојчицама из комшилука игре „маме и тате“ већ са дечацима „тате и бате“, евентуално „тате и тате“!!!
Људи умиру од тешких болести свакодневно и великом броју – забранити људима да умиру и да болују, увести им обавезне лекарске прегледе, и онако нема гужви по болницама и особље је љубазно, па нека иду да се мало психички среде у лепим српским болничким чекаоницама. А, пишљивих неколико хиљада динара за прегледе има ваљда свако, поготову кад се забрани куповина свега и свачега што може послужити за убиство и повреду других људи!!!
НАТО убио децу на мосту, забрани....., на жалост не можемо забранити НАТО, нити очистити уранијум, то је, наиме, а по тврдњама стручњака, неминовност са којом се морамо помирити, то су наши пријатељи и убијали су нас за наше добро и кад се будемо прикључили ЕУ и НАТО-у, онда нас неће више убијати јер смо постали добри (само Косово да дамо, који ће нам, да простите курац, кад смо европејци све један до другога, уједно се у име председника државе извињавамо НАТО и ЕУ што су нас убијали)!!!
Албанци напали два српска дечака на Космету, е, па ту не можемо ништа забранити (такође) јер немамо ингеренције, али смо потписали споразум, па ће после његове имплементације о томе да брину Заједница српских општина и косовске власти, по њиховим законима додуше, има да најебу тада напасници, а ми гарантујемо да ће после тога Србија бити јака и у ЕУ, а да ће дечаке свакако мање болети ударци кад се све среди и кад наши новопечени Обреновићи поново успоставе Београдски пашалук (ово задње сам додао ван контекста из чистог ината и немоћи пред гомилом глупости коју слушам из уста српских властодржаца, последњих дана)!!!
А, шта је истина и суштина целог проблема у вези жеље српских власти и невладиних подрепака, те „експерта“, у вези одизумања оружја од грађана Србије?
Прво, прболем се драстично смањује уколико полиција и судови раде свој посао. То је наш главни проблем: не функционишу институције док су појединци куд и камо у реду, обзиром на околности.
Друго, суштина је да се народ што више разоружа како би се смањила опасност да једнога дана устане и некоме се најебе миле мајке. Обреновићевски, нема шта. То је у интересу и спољашњем фактору јер хоће да од српског народна направи „народ-крпу“ ( да се не курче више), како је већ учињено са већином европских народа, а малих, да се исправим, јер велики попут Немаца или Енглеза, држе до себе и свога идентитета.
Неистина је и глупост да одузимањем легалног оружја ми смањујемо стопу насиља и криминала!!! Може бити само супротно, управо због чињенице да Срби имају доста оружја код куће степен криминала је мањи јер се те вуцибатине промисле пре него крену на неку поштену кућу да их не сачека домаћин и не напуни сачмом. Да је неко имао оружје поред себе то јутро у Великој Иланчи можда би било мање жртава. А, кад је убица решио да убије, није важно је ли имао пиштољ или би кренуо да секиром убија уснуле комшије. Најзад, хоће ли криминалци који поседују нелегално оружје бити у обавези да га врате и да доносе лекарска уверења сваких шест месеци?! Ма, глупост!!! Скоро сва кривична дела пљачке и тешких разбојништава ураде се са нелегалним оружјем. Породично насиље је већ другачије и ту се корисити легално оружје али и све остало шта дође до руке насилнику. Треба закон променити у смислу неприкосновености приватног поседа, као у Америци, те да свакога ко покуша да вас опљачка можете „саставити“ а да после утврђивања чињеничног стања не одговарате за то.
Хоће ли терористи бити у обавези да доносе лекарско уверење?! Рецимо они са југа Србије, обзиром да ће грађани Прешева, Бујановца и Медвеђе, уколико се закон усвоји, такође морати да доносе лекарска уверења или да предају оружје?!
А, ситуација у свету је сасвим другачија, и није важно колико има оружја већ како је уређена држава и колико се поштују закони. У Швајцарској свако домаћинство поседује војно наоружање, наиме, такав је њихов систем одбране: после обуке војни обвезници носе пушке и опрему код куће. Шта фали грађанима Швајцарске? По неким непровереним подацима, Србија је на другом месту по поседовању легалног оружја по броју становника иза Америке али је на другом месту, одмах иза Шведске, и по броју убијених из истог на сто хиљада становника, али у позитивном смислу: имамо најмање убијених у односу на број становника, само је поменута Шведска боља. Али, о томе, вајни стручњаци и стручњакиње ни речи да прозборе. Само мекећу: одузети поганим и прљавим Србима сваки комад оружја. Не би ме зачудило да се сада јаве невладине организације које ће рећи да се само Србима одузме оружје а да се остави мањинама како би могле да очувају свој идентитет.
Говоре, затим, и о такозваном „вијатнамском синдрому“, то је ваљда нешто попут „кока-коле“ или неког другог америчког поизвода?! Уколико то постоји, драге даме и господо, онда цео народ у Србији болује од тог пост-траумтаског или како се већ зове синдрома, па је најбоље онда укинути цео народ, што није да није падало некима на памет и данас би то најрађе учинили. Јер, овде није било линије фронта већ је цео народ био на фронту, док су нас "пријатељи" сасипали бомбама.
Да закључимо, обзиром да нико ништа не чита па је свеједно, а поготову не чита дугачка писанија: не треба одузимати оружје од народа, не треба пооштравати законске одредбе, напротив, треба поједноставити процедуру за куповину оружја онима који нису осуђивани или кривично гоњени за насиље и разбојништво. Онај ко хоће да убије или да се убије увек нађе начина и нелегалног оружја. Овако би људи имали могућност самоодбране али треба веома пооштрити санкције за злоупотребу истог. Поседовање оружја је наша традиција и ми треба да је поштујемо, нама исто треба да се бранимо и буне дижемо, да исто буде опомена онима који би прекомерно да се зајебавају са народом (нормално да нас зајебавају дозвољавамо и навикли смо). Ту је најзад у упошљавање оружарске индустрије, која код нас има јаку традицију, пуно знања и потенцијала за запошљавање људи и извоз, ту је и лов и ловни туризам, и на крају: сигурно мање криминала и насиља!!!

петак, 26. април 2013.

У Сибир са злочинцем који не плаћа претплату!!!!



Решио Тијанић да ме тера на суд и плени ми и онако оскудну имовину. Стигла ми ових дана некаква опомена пред тужбу зарад неплаћања претплате за РТС. Уфуљао је поштар курвински и потајно у сандуче, нисам ништа потписивао, нити примао лично, али се Власи досетили да у овој држави и не мораш ништа лично примити да би ти после могли лично гонити нану нанину. Да сам плаћ'о: нисам! Нећу криво да зборим. Оно, јесам на почетку али сам после престао. За мога века, а четрс'и пета ми је, само сам једном био на суду и то зарад неког безазленог саобраћајног прекршаја. То ми је до сада једини процесуирани грех, и: ово сада. Веле: јебаћемо ти све по списку ако не платиш! Ништа ти нису учинили НАТО и ОВК 1999-те шта ће сад да буде. Не интересује нас што си расељено лице (на шта се никад нисам позивао и никад помоћ нисам узимао), што си ратни ветеран (што такође не користим, нити сам тужио државу за дневнице) и што си на бироу за незапослене (и, ко јебе твоје написане књиге, коме је до књига нека иде у библиотеку)! Ко ти је крив што си остао без посла, матор коњ а не ради, претплата има да се плаћа иначе како да шаљемо наше дописнике да нас извештавају са разних филмских фестивала, како да плаћамо по неколико стотина хиљада динара плате нашим уредницима?! А?! Има да плаћам а да гледам не морам, то није обавезно. А, да вам право кажем и опет истину прозборим: нисам неки неплатиша. Углавном су сви моји рачуни измирени на време, нисам кредитно задужен, нити било како другачије. Само ту претплату нисам плаћао и то ми нађоше. И, није да је нисам плаћао: већ је плаћам на два места, на стан где станује син студент, и на стан где живи мајка, ето само сам ову моју, више из принципа и побуне престао да плаћам. Мало им је било две претплате. Ради правна држава, Бог те маз'о. А, и шта ми је требало да пишем против њих ономад. Моја маленкост, такорећ фукара једна, губитник транзиције, наш'о да иступа против так'е силе. Шиљио сам ону ствар на њих па су решили да ми је отфикаре.
Тешим жену да из овога може испасти о добро. Отићи ћу на суд, нека ме осуде, мада ја признајем само суд партије, нећу платити па нека ме терају на робију. Написаћу књигу о свему томе, не мож бит' боље. Ма какви!!!, каже ми, нема ту херојског држања као некад пред ненародним судом, неће те ни звати на суђење, него ће донети пресуду и послати утериваче дугова да ти плене по стану. А код мене у стану углавном књиге, које они иначе не плене. Да га јебем, мислим се, кад човеку не дају да иде у затвор. Каква смо то земља постали?! Јер, то је данас најбоље решење за нас незапослене. Скинеш се са хране у породици, не трошиш струју и воду, може се нешто и уштедети на теби. То је једини начин да данас нешто зарадиш у Србији.
Да, и кабловску плаћам редовно, заборавих то да напоменем. И сад се питате, кад сам већ по властитим речима узоран грађанин: па што, брате, не плаћам и ту трећу претплату?
Зато што нећу, а сад ћу да ви речем и зашто!
Зато што нисам за европску Србију а ово је јавни сервис европске Србије!
Зато што не желим да од мојих пара деле енормно високе плате нерадницима и разним члановима разних одбора!
Не желим да се женим за двајесичетири сата!
Не желим да гледам антисрпску агитацију!
Не желим да по сто пута гледам „Бољи живот“ , „Срећне људе“ и „Белу лађу“!
Не желим да гледам плавуше на РТС-у!
Не желим да гледам црнке на РТС-У!
Не желим да гледам рекламе на јавном сервису, који скупља харач од грађана, а поред тога издаје рекламне термине по енормним ценама, и то: зна се коме!
Не желим стари образовни програм, мада га волим, већ желим да снимају нови, ама , не знају!
Не желим Лигу шампиона само средом, кад су уторком углавном боље утакмице!
Не желим ни средом да на другим каналима гледам Лигу шампиона јер не могу да слушам коментаторе са РТС-а!
Не желим да плаћам да бих гледао скупштину!
Не желим да гледам филмове Б-продукције које одабирају уредници којима је то прво радно место у каријери!
Не желим да финансирам пројекте државних уметника које опет финансира РТС!
Не желим да гледам улизивачку уређивачку политику наспрам сваке власти!
Не желим репризе у време премијера!
Не желим премијере због који после репризе гледам са дивљењем и сетом!
Не желим да о својој земљи слушам оно што морам слушати на РТС-у о Србији!
Не желим да гледам људе које РТС позива у госте по свим важним питањима!
Нећу да ми на силу намећу нешто за шта нисам дао писмено одобрење у виду уговора! А, опет понављам, макар, ако смо у обавези да плаћамо нисмо у обавези да гледамо - што би било још веће зло. Комерцијалне телевизије без икаквих донација доносе добит својим власницима а РТС поред свих пара које добије у губицима је до гуше.
Нећу да плаћам јер већ плаћам у пакету кабловске и гледање РТС-а!
Нећи и не желим да окрећем хрватске станице кад хоћу нешто критично и реално да чујем о дешавањима у Србији!
Нећу да слушам коме се излила канализација у Београду свако боговетно поподне, јер не живим у Београду, а и да живим: брига ме!
Нећу да узимају мој новац за плате десетини хиљада њих а у Србији отпустише милион људи као технолошки вишак!
Не желим да гледам ове које ми показују а они неће да ми показују оне које би желео да гледам!
Њих су једном палили бесни грађани, не бих  волео да виде како то изгледа кад те пале гладни грађани. Па још ако дођу и ови са села који су такође гладни али нису грађани.
Нећу да гледам Жикину шареницу!
Нећу да гледам Једну песму – једну жељу!
Нећу да гледам продукцију Мрежа!
Нећу да слушам на Јавном сервису о Паради поноса!
Нећу да им плаћам јер су о нападу Шиптара на кућу мога рођака у Истоку у Дневнику говорили у петнаестом минуту!
Што нису двадесет година изнедрили нити једног новинара вредног пажње, нећу да плаћам, већ су и једног доброг уништили: Тијанића!
Нећу да плаћам јер имају велике плате док народ гладује!
Нећу јер се не сећам кад сам чуо приказ једне вредне књиге у задњих неколико година!
Нећу да плаћам јер ми у иностранству где боравих никад не тражише нешто слично!
Нећу да им плаћам јер се позивају на неке европске земље код којих је претплата обавезна али се не позивју на стандард тих земља и квалитет програма који им се нуди!
Нећу да им плаћам јер говоре како у Хрватској ХРТ сви плаћају у виду претплате али не говоре о томе да тако и треба да буде јер је ХРТ увек на страни Хрвата у Хрватске а РТС такође: на страни Хрватске!
Нећу да плаћам због Радио телевизије Војводине! Јер ако плаћам индиректно за телевизију Војводине и Чанкове егзибиције, зашто не бих плаћао и за Радио телевизију Шумадија?!
Нећу, јер су ми ови који данас музу РТС својевремно говорили, у време Милошевића, да је легитимно борити се против режима неплаћањем рачуна!
Нећу да плаћам јер хоћу да будем са народом, са већином Срба који немају да плате!
Нећу јер је муж Соње Лихт у Управном одбору РТС! Престао сам да купујем Политику док је она била у Управном одбору исте, па ме нико на силу није терао да је плаћам и ако је не читам.
Нећу јер им је најбољи програм Трезор!
Нећу јер ми неки сада говоре: кад смо могли ми да плаћамо, може и он! Јер, они су највећи кривци што су нас зајашили, да није било њих одавно би јавном сервису било јасно да треба да нађе алтерантивне начине финасирања јер овај народ има тренутно преча посла.
Нећу да плаћам јер никада нисам био у јавној кући (није да нисам хтео док сам био млађи али нисам управо из разлога што из принципа никад не плаћам за секс, поготову не, као у случају РТС-а где сам ја јебена страна)!
Нећу јер ми држава већ кроз друге дажбине узима новац за стотине локалних медија који су у њеном власништву. Сада када хоће да их приватизује сви вриште да ће остати без посла, а кад је остајало милион радника у Србији без посла они су пропагирали тржишну утакмицу и лебералну економију!
Нећу јер ми скаче притисак и нервирам се кад гледам њихове политичке емисије! Као да су све прављење да ме нервирају, па зашто бих плаћао нешто што није добро за моје здравље?!
Имам још хиљаду „нећу“, али ће на крају испати да „морам“ јер не могу у затвор.
Најзад, истине и правде ради, кад се већ годинама у својим списима борим и залажем за добру Србију, правну и уређену, просперитетну и богату, онда бих ипак морао да плаћам претплату јер је то закон а закон се мора поштовати ако нам је стало до домовине. Значи, или, плаћај редовно, или, дижи револуцију па мењај све. Трећег нема. Ех, живот је тако компликован кад није „Бољи живот“!

недеља, 21. април 2013.

Последња реч о Косову...


Спремам се да напишем последње речи по овој теми, па да по истој заћутим и пређем у илегалу. Друге нема. Проблем је само хоћу ли имати још кога поред себе, још неког саборца неукаљаног политиком а којега ни под највећим мукама не бих издао. Признајем том будућем саборцу: рођен сам на Космету, живео сам тамо до 1999, онда сам спашавао главу детета пред ножем и ватром, па сам продао комад земље да ми не би то исто дете понижавали власници избегличкио-подстанарских душа, јер Србији није био потребан још један писац, макар какав био, те сам био на улици – али, рођењем, вољом, жељом и земљом коју још имам тамо борићу се часно и поштено. Север је до сада био слободан, југ је чекао нашу војску. Некад је био спреман да чека вековима, данас, чини се, да су по мало уморни. Ја, морам ти и то рећи, без наше војске нећу доле. Али сам спреман да чекам кроз будуће генерације. Можда је ово подло, њима остављам на избор. И још нешто, могу се борити само за оно што нисам продао, само оно за шта нисам узео новац: толико достојанства је још остало. Ту је разлика између продаје и предаје, о којој желим да пишем, између часног пораза и издаје. Издао сам и продао сам, па ваљда знам најбоље.

Какав год да је споразум, он ће бити мртво слово на папиру!!! Последњи пут су сличном стазом ходили кнез Павле, Цветковић и остали, када су исто тако компромисом, мирењем са реалношћу и мудром политиком, хтели да спасу земљу, па знамо како се то све завршило по српски народ. Срамота ме је као човека који је живео у овом времену а није био способан да утиче на догађаје. Срамота ме је и због разлога из којег је потписан споразум. Србија је дала потпис због кутлаче каше у тањир баш као што сам ја продао бабовину због крова над главом. Продали смо веру за вечеру. Били смо у својој историји свакакви, били смо и раја, и јунаци, и гладни, и голи, и боси, и заклани, и јебани, али никада нисмо били бедници. Данас смо бедници. Сви скупа смо бедници и као бедници ћемо добити тај датум. А, већ следећег јутра већина нас ће осетити бљутав укус у устима, укус бесмисла и издаје, исти онај укус што сам га ја имао кад сам се првог јутра пробудио у стану купљеном од продаје бабовине. А, онда ће кренути лавина, за почетак само у душама оних који их имају. А, кад крене нешто из душе то на крају прегази све бездушно пред собом.

Јесте, добићемо датум, наравно уколико Немци дозволе. Уколико не: џаба смо кречили. А, нисмо се предали већ смо се продали. Али, ја по мало и разумем српске власти и овај њихов корак. Никад боље време неће наћи за овај свој наум јер никада већа апатија није сколала овај народ, давно му није било оволико свеједно. Већ сам говорио о томе: умарали су га и мрцварили све ове године све једном те истом причом о Косову, говорећи бесмислене пароле, понављајући флоскуле, спинујући га лошим ишчекивањем. Сад нема ко да се побуни, нема ко да припрети. Не постоји народна воља, народна енергија, народни покрет. Постоје само странке и политика која је убила здрав народни дух. Остали су само јунаци Нушићевих комедија као највећи ауторитети у земљи Србији.

Нисмо имали све на Косову али смо имали доста. Србима са севера Косова није био потребан никакав споразум да би контролисали тај део територије. Напротив, са тим споразумом, више неће ништа контролисати. Нисмо имали све а дали смо све. Лажу кад говоре да овим спашавају остатак Србије. Ништа се неће променити на боље, ништа неће бити спашено што је већ пропало и неће се зауставити пропадање уколико већ није. Све зависи само од тога какви су планови Брисела и Вашингтона по нашем питању. Сад кад им се не одупиремо више: поготово!!!

Тек ће сада да се сви острве на нас. А ми морамо чекати на јебену Европу десетлећима, све док Косово коначно не постане независно са нашим признањем, и како-тако уређено да би могло са нама у пакету у даље евро-интеграције. А онда ће Хрватска, као већ стари члан, да испостави своје рачуне. И сви остали, почев од Мађара до већ поменутих Немаца. А, могли смо лепо без свега тога да уређујемо своју државу, док смо је имали, но није било памети и поштења. Да смо само силне паре од приватизације и задужења дали пољопривреди данас би Србија цветала и симболично и буквално, и не бисмо морали бринути о нашим европским перспективама. Читава индустрија, која би морала да прати пољопривредну производњу, данас би била већ на здравим основама и запослена. То би био наш датум и наш пријем, било где. Али, са покварењацима и лоповима који су нас водили то се није могло.

Да оставимо све по страни, па и то ко је у праву кад је у питању Косово, али треба дати одговор само на питања: које су то и какве „европске вредности“ на Космету за које се залажу Америка и Европа а које подразумевају да се једној етничкој групи одузима право на живот, право на слободно кретање и која мора да има пратњу наоружаних војника када обилази своја гробља и богомоље? Које су „европске вредности“ које подразумевају оно што нам се данас говори: уколико не будемо добили датум пропашћемо, бићемо изоловани, умрећемо до глади? Ко то поставља ствари дефиницијом овако: уколико нисте са нама осуђени сте на пропаст? Где је ту слобода којом се данас куну? То не може бити слободарска Европа. Ово је питање одговор на једно друго ништа мање важно питање: шта ћемо ми у такву Европу, Европу која нас уцењује, која нам прети, која нам отима део територије, која нас је бомбардовала и која не дозвољава тамошњим Србима да живе достојанствено? То је Европа која пропагира верску нетрпељивост. Уколико постоји неки узвишени морални и правни принцип онда он мора бити универзално примењив, а не парцијално и према потреби. Ако је икад било угрожено право Албанаца у Србији те смо због тога били бомбардовани, шта је онда са данашњим правима Срба? Ето зарад чега дадосмо потпис. Сви га дадосмо, тако смо гласали на изборима.

Спремам се да напишем последње речи о Космету моме, а лажем намером и речју. Куд ћу то учинити кад мука тек почиње?! Тек почиње мрцварење тамошњих Срба. Полако ће они, и неприметно, да не узнемирују уснуло Дедиње, пут Србије и нових понижења. Нико их неће хтети, ко нас пре њих што није хтео, јер ће их подсећати на издају, јер ће њихово присутво будити националне комплексе, људи ће се у себи стидети а ови ће их на то терати. Они који се не стиде: називаће их Шиптарима. Па ће један већи део који се није до сада снашао, ко ни ми што нисмо, продати тамошњу имовину да се не би понижавао овде, куд већ мора да трпи да га зову по највећем крвнику. Ко ми што смо, пре њих, ко неки што су пре нас.

Можда ће некима у Србији бити боље после овога, можда ће се створити привид да Србија граби напред, најзад без терета. Само, није увек грабљење напред добро, ми не знамо куда грабимо, можда право према амбису. Можда и неће бити тако?! Али, сигурно да добра ствар није учињена. Тек ситно шибицарска трговина оних који су умислили да су велики државници и да су велики успех постигли спускајући оно што су генерације чувале, стварале, браниле. Најгоре је што неки од њих искрено верују да чине добро Србији. А, истина је да су преговарали са отимачима, а са отмичарима се не преговара, да су се договорили са терористима а у цивилизованом свету нико то не чини. Најзад, дали су на чување наше благо сецикесама и преварантима којима ништа свето није.

Дај Боже да грешим и да нисам у праву. Дај Боже да сам глуп и острашћен и да ништа не знам. Дај Боже да Србији буде боље.

Можда се може одрицањем прошлости добити боља будућност. Али, Србија се одрекла садашњости и будућности зарад сумњиве европске перспективе, а то неће изаћи на добро. Ако су већ морали да  одричу Космета, зарад добробити српске, требали су се одрећи и Европе, такође зарад добробити наше. Овако смо се одрекли нашег добра за велико туђе зло.

Груба манипулација је и када се каже да је ово најбоља понуда коју смо могли да добијемо и да би свака нова била гора. Прво, ако је тако, онда имамо посла са подлим уцењивачима а не са нашим будућим пријатељима. А, друго, нама никаква понуда није ни била потребна. Ни ова, ни следећа, ни прошла. Наша најбоља понуда је време! Требало је чекати и ојачавати структуре тамошњих Срба. Једно те исто понављам већ годинама.

Све ово ће донети нове поделе. Ни Србима, ни Србији неће бити боље. Чак ни са датумом који не значи ништа осим нових уцена. Срби са Космета, поготову они са севера, неће прихватити споразум. Србија ће им затворити славине. Приштина неће одврнути славине. Остаће сами али нејединствени, јер ће тамошњи политиканти мешетарити и даље. Неће им требати непријатељи, имаће их у своме.

Најзад, није тај споразум потписан ни ради датума самог. Он је потписан да држава не би банкротирала,  а ови пали с власти. Ми смо дали Косово за пензије и плате наредних година дана. Осим што су апсили ко манити (и на томе им свака част али још никога нису осудили и имовину му одузели), све остало обећано у предизборној кампањи испоставило се као лаж: ништа од департизације (напротив, још је горе), ништа од бољег живота, Косова, правде за обичног човека. Пленитељи куцају на врата поштених људи док се стотине хиљада џабалебароша брчка у топлим фотељама буџетских благодети. Незапослених све више, такође и пензионера. И даље се задужујемо и тако живимо. Сиромашнији смо али и задуженији но пре осам месеци. Па би требало очекивати чим добијемо датум да крене све ово на боље. Треба очекивати после добијања датума и предаје Космета: бољи живот! И, да видите, већ се догађа: наиме РТС поново репризира Бољи живот. Кад  добијемо датум моћи ће Тијанић да прими још пар хиљада у радни однос а на грбачи народа (али народа са датумом).

Кад смо већ код медија и нареченог РТС: потпуни мрак. Електронски поготову, али и остали, су се тако понашали ових дана да би им позавидели Тито и Милошевић заједно. Диктатура евро-интеграција је угушила сваку слободну и другачију мисао. Нити једног дисонантног тона, ни једног другачијег мишљења, различитог става. Слободу српског новинарства бране на последњој барикади ретки недељници и интернет портали. Сви остали су тако стручно инструирани да су само афирмативно и похвално говорили о постигнутом споразуму и српским властима а заузврат без гриже савести грицну од апанаже. Раме уз раме, скрпљени с' коца и конопца, руку под руку до јуче љути непријатељи, сада су на истом фронту одбране Европе и продаје Косова. Па довољно је само видети са којих страна стижу похвале  па да нам буде јасно шта смо урадили. Сви иду ка истом циљу, сада је то Европа, колико јуче већина њих је ходила такође ка истом циљу, са истим жаром и борбеношћу: у комунизам преко самоуправног социјализма. Сада идемо у Европу преко Косова.

Верујте, све је могло да се договори и потпише много раније (најзад, могло је кад је Ахтисари нудио план), међутим, требало је створити привид у српској јавности како се наше руководство бори, изгара, свађа се око сваке јоте, одбија понижавајуће понуде, не да на нашу Србију, а онда Тачи „поражен“ „пристане“, а ми сви будемо срећни јер су наши победили. До јуче у говорили да преговора нема, да Приштина ћути или опструира, а запад неће да предлаже решења. Брисел и Вашонгтон су, као и много пута пре тога, знали одмах шта ће бити дато и понуђено и то су предочили својим пуленима још пре задњих избора. Дали су им оно што је већ давано: поменути план скандинавца

Нема последњих речи о Косову. Можемо само да се лажемо, себе и друге. Нема споразума о Косову. Таква је судбина његова. Нико неће прихватити ништа од оног што му није записано у генима. И, у катастерским књигама. И, у историјским читанкама. И, у народној поезији.  Неизводљиво је. О Косову одлучује само живот, само људи, само историја, само овце на ливади. Ми само тражимо да га бранимо на исти начин онако како смо га губили.

Тамошњем народу прети албанизација уколико их не протерају. Они се већ сада служе мимикријом која је довела и до прве албанизације. Већ сада се они крију иза тамошњих таблица и албанског језика којег говоре све боље и боље. Наши преци су се крили иза ношње и језика. Тако је делом настала та већина албанска. И данас се ради на томе, али сада сви заједно: Србија, Албанија, окружење, Америка, Европа, сви су против те шачице људи тамо. А, Србија данас слави што је изборила нека права за тамошње Србе?! Срамота! Без достојанства, да је до неких стандарда, не би ми ваљали ни тој Европи. Она је међутим, саздана на другим принципима: велике и моћне чланице имају право да буду достојанствене, остали, мали и сиромашни, морају се прво одрећи истог уколико хоће у заједницу. Тако је одвајкада било, сила Бога не моли, само што је данас све то упаковано у шљаштећу амбалажу. Кутија лепа, шарено упакована а кад је отвориш у њој: ништа!!! Шарена лажа...