петак, 27. септембар 2013.

Ништа!!!



Шта ће нам донети новопостављени министри у виду експерата?
Као прво, сви смо видели како прођосмо са оним пређашњим експертима, из земље и иностранства, који завршише у партијама и силном богатству на пречац стеченом. Долазили су нама и пре ђаци са запада, заплитали језиком о реформама и напретку, у међувремену су напунили џепове и сада их брига и за реформе, и за Србију. За себе су, додуше, знали радњу, и за менторе, за Србију нешто слабо.
Тако ће и ови. Шта они новога, и што ми већ не знамо, могу учинити? Ништа! То са стезањем каиша, повећавањем пореза, смањењем плата и пензија, са гашењем предузећа и отпуштањима, продајом државне имовине која је преостала: знамо и ми сами. Ништа нам они за то не требају. Али се народу мора увек, или с' времена на време, дати мало игара, да се забаве причом и надањима, како би се заборавило шта се све обећавало у време избора и да се други окриве кад до следећих избора дође.
Испада данас, што је апсурдно, да је претходна влада оличена у Демократској странци, водила народнију политику од народњака, да је водила рачуна о државним интересима, да се водила социјалним моментима и да је здушније бранила Космет. Њима смо, опет и са друге стране, сваки потез посматрали кроз микроскоп и мерили на апотекарским тасовима, оптуживали их за пљачку и издају, а овима данас, који многе ствари раде горе по Србију гледамо кроз прсте. Ето, хоће и на параду поноса да се поносе. А, није да ови претходни нису брљали и забрљали до даске и да се мислило да горе не може. Може, може. Код нас Срба увек може горе. Због чега онда овако опуштено посматрамо све око нас? Када је српски народ у питању на то питање одговор могу дати само психолози и психијатри, још је стари Рашковић то приметио, јер то више није политичко питање.
Да се вратимо „младости Србије“ која се вратила да нам помогне. Шта ће они радити? Заступаће интересе Монетарног фонда и страних поверилаца. Све те приче о штедњи не причају се да би држава Србија стала на ноге већ да би остала ликвидна како би сервисирала дугове и обавезе те се на име тога наново задужила. Када се говори о стварању услова за нормално пословање, онда се не мисли на српске фирме и појединце који би инвестирали, јер њих више и нема и оне немају капитала за ширење производње или било којег другога рада, већ се мисли на страни капитал који тражи јефтину радну снагу и мање порезе те стимулације од државе. Велика је памет и филозофија узети од народа још више и више, при томе не дајући ништа. То подсећа на ове младе јапије и менаџере што се врцкају у неукусно скројеним оделима по јавним предузећима и државним фирмама, као да им је од баба остало све то, а који повећају рентабилност истих тако што повећају цене закупа и производа, отпусте пола радника а осталој половини смање плате. Јак менаџмент, нема шта?!
Срби треба сами да се среде. А како ће када их на изборима увек преваре?! Говорило се у предизборној кампањи о уштеди од неколико милијарди евра на тендерима и набавкама, и још толико милијарди инвестиција, чим победе. Ништа од тога. Говорило се о штедњи државног апарата и јавних предузећа, о смањивању администрације, укидању агенција и осталих будалаштина, и протеривању партијских кадрова из јавних предузећа, о конкурсима, о томе како неће бити поскупљења и инфлације, итд. Ништа! Говорили су о новим радним местима а сада прете да ће још сто хиљада људи у најскорије време остати без посла јер ће угасити нека јавна предузећа тако што их држава више неће помагати. Говорили су како претходна власт продаје Косово зарад Европе а сада нам причају о реалном стању, неминовности, и о томе како Европа нема алтернативу, иначе ћемо сви поцркати. Све интересе државе Србије подредили су магловитом циљу приступања Европској унији. Борба против корупције и криминала?! О томе ћу када се буду изрекле правоснажне пресуде, одузела имовина и напунили затвори. Јер, гледали смо по мало и пре те филмове са хапшењима, па ко од тих данас лежи у затвору?
Економски програм је прилично једноставан и није се требао изучавати на Јејлу. Треба спасавати народ а не институције. Комуналне услуге треба да буду социјална а не тржишна категорија. Државна предузећа треба да производе струју за народ а не за тајкуне и њихов профит. Народ треба да се врати пијаци и да изађе из мега-маркета. Све остале комуналне услуге треба субвенционисати а та предузећа оставити у државном власништву – њима не треба профит већ рентабилна нула. Код наших сељака треба куповати све што се може купити. Код шустера треба поправити ципелу која може да изгура још једну зиму. Код кројача поправити одело које стоји у ормару годинама. Мајсторима ћемо платити за рад, а они ће тим парама отићи на пијацу или платити порез. Обновимо дедовске куће уместо што се задужујемо код банака да би купили станове по градовима. Тамо после запатимо две-три свиње, засадимо неколико леја лука. Не идите у банке да подижете кеш кредите са којима плаћате станарине и комуналије ако имате алтернативу за скромнији али достојанственији живот. Не седите по сваку цену у великим градовима ако имате где да се вратите. И најважније, смањити државни апарат који мора бити поштен и вредан, а ако то није - у букагије са њима. Тако се стварају услови за инвестиције: смањити корупцију на најмању могућу меру, упростити  администрацију. Како се то постиже? Па на тај начин што на изборима, локалним и републичким, престанете да размишљате о великим темама, већ почнете да мислите о животним питањима, и на тај начин што више никада не гласате за оне који су вас једном лагали и преварили. Таквих, додуше, у Србији тренутно нема, али, нисмо их баш ни тражили. Да вам водиља буде поштење и квалитет – кад некога бирате - а не нека мутна идеологија која и не постоји. Подржавати само оне који имају резултат иза себе, а, то је бољи живот народа.
Са друге стране, треба укинути привилегије у којима се ваљају десетине хиљада разних партијских функционера. Не може у земљи Србији, данас, не сме, нико да има плату већу од хиљаду евра, ма шта радио и ма на којој фунцкији био. Ако сматра да заслужује и вреди више онда нека изађе на тржишну утакмицу па нека се бави приватним послом. Нека буде директор и менаџер у својој приватној фирми. Тамо плате могу бити неограничено велике уколико неко може да их исплаћује. Ајде да бирамо власт која се не плаши свога народа, коју не треба да чувају хиљаде преторијанаца и да их прати хиљаде скупих возила. Ајде да им укинемо све мерцедесе, аудије и остале друмске и блиндиране немани. Ајде да им смањимо плате, дневнице, репрезентацију, да их онемогућимо да спонзоришу све и свакога, да дају новац својим партијама, да се укине финансирање стотине невладиних организација и бесмислених савеза, удружења итд. Криза је, сада је све то непотребно. Ако нам крене на боље, нема проблема. Ајде и да мало успоримо са тим европским интеграцијама и обавезама које нам се намећу
Генијима бих ја признао генијалност када би подигли стандард грађана али шта да им признам кад нам само прете да ће бити све теже и теже и да се морамо одрицати. Генијалност је спасити државну касу од банкротства реалним изворима а не подизањем пореза, отпуштањем радника, дизањем цена и новим задуживањима. Шта је ту генијално?
Када наступи криза у неком домаћинству, тачно је да домаћин куће почне да смањује неке трошкове. Али које? Па, скромије ће спремити Славу, неће зидати нову шталу, и: посејаће што може више! Када наступи криза гледаће да сачува стадо, да остави нешто жита за следећу годину, али неће тражити од своје деце да гладују, док он једе колико може, да отимају од других како би њима било боље. Зна газда да копачима кукурза мора дати добар ручак уколико жели да терају редове до вечери. Зна он да порез мора платити кад прода јуницу или воће а не кад се задужи код некога. Не! – наши експерти хоће да узму од народа како би странцима вратили дугове. Додуше, народ нема посла па може мање и да једе. Нигде се не троши. Са друге стране, што сте нас толико замајавали о вашој способности ако немате људе који ће радити посао него их доводите са стране, да и њих плаћате, а већ плаћате своје?!
Шта је позадина свега? Безобразлук политичара који су у сталној предизборној кампањи и неугасива жеђ за влашћу. Довести људе са стране да вуку непопуларне потезе није генијална нити нова идеја, али, може да евентуално обезбеди да се непопуларне мере не одразе толико на рејтинг. Сву кривицу ће свалити на њих, говориће да се мора, да су потребни радикални резови, да они не би али ето сви, и Европа и експерти, то трже од нас. Само нам неће објаснити зашто они не штеде, зашто се не возе у јефтиним возилима, зашто себи нису смањили плате, што мање не троше, што имају толико саветника и секретарица, што имају више свите него некадашњи француски краљеви. И подсећају мало на њих својим неразумевањем стања и опседнутошћу да владају. Луј XVI је на дан када је пала Бастиља написао у свој дневник: „Ништа!“. То би могао да напише и српски народ колективно по питању резултата разних експерата и политичара, бивших и будућих. Ништа!!!

уторак, 24. септембар 2013.

Homo erectus



Ми не можемо бити на западу - ако смо на истоку. Ми не можемо бити север - ако смо југ. По природи географске науке, додуше, увек можемо бити западније и северније од нечега, под условом да нисмо на Северном полу. Не можемо бити Германи, Итали, Келти или Балти, ако смо Словени. Ту смо – где смо. Време ће учинити своје, такве су тежње великих и моћних, идентитети ће се расплинути, људи ће се раселити и измешати, више неће постојати нације, осим највећих и најачих. Остаће легенде које ће се препричавати потајно, и, у пола гласа, о томе како су некад народи били различити, имали своје језике, културе, државе и историју. Појавиће се ту и тамо по неки покрет који ће покушати да оживи старе националне идентитете. Такво нешто биће осуђено на пропаст јер ће светом ходати људи-идиоти, потрошачки кретени, радни робови, образовани само онолико колико је потребно да се изврши посао за богату елиту. Биће индивидуално и сексуално дезоријентисани, лако ће бити владати таквом руљом и продавати им наново и наново нове производе које ће савремена технологија избацивати. Постојаће само као радна снага и купци, не као људи и народи.
Али!!! – то време још није дошло, процес је у почетним фазама, има времена да се зустави или успори. Многима је још увек важно где су, којој цивилизацији припадају, могу ли очувати свој лични или национали идентитет. Одрицање од националног идентитета у његовим основама, дакле фундаментално, јесте при корак у одрицању од властитог идентитета. Припадност култури и подневљу није ствар која се може бирати, још је мање ствар које се истински и суштински можеш одрећи. То је вековно таложена духовна, обичајна и генетска структура, чак и физичке особености. Мислим, као не постоје расе а овамо су неки црни, неки  бели, неки жути, неки високи плавушани а други онижи црнпурасти?! Ту је и језик као најзначајнији фактор идентитета. Најзад, и вера којој се припада. Немогуће је поверовати да све горе поменуте дилеме могу разрешити новац и европски комесари, да се све то може избрисати прописима и законима?! Наиме, то је већ покушано, законима и силом, па није успело.
Као што се и данас може видети, осим нешто путева и шминке, све је остало исто: исток је на истоку, запад на западу. Богати су још богатији, сиромашни све задуженији и зависнији од ових првих. Румунски Циганин је и даље то што јесте, и даље је на месту на коме је био и уназад много година, ако изузмемо четири године, средином прошлог века, када су их очеви данашњих европских комесара „купали“ у гасним коморама.
Срамећи се због тога што смо балкански народ, ми никада нећемо постати, или остати, европски народ. Ако, пак, до сада ми нисмо европски народ свакако то нећемо постати и када на буду дали писмено за то. Ако би се спустили са нивоа народа на ниво појединца, онда би било куд и камо лакше схватити апсурдност евро-интегрисања по сваку цену. Ако је човек поштен, моралан, паметан и храбар, он је то што јесте и као такав је посвуда радо виђен. Уколико је човек кукавица, непоштен, неморалан и глуп – други људи ће га избегавати. Може ли лопов и глупак декретом постати паметан и поштен? Не може!!! Он се декретом и казненим мерама може присилити да не краде и не изговара глупости, и, даље од тога се не може, у сржи ће тај остати исти каквим га је природа дала и друштво избрушило. Тако је и са евро-инетргацијама: могу нас натерати да донесемо много закона, могу нас натерати и да их поштујемо, али нам не могу променити природу још много година и генерација. Бићемо то што јесмо: Срби са Балкана, са свим добрим и лошим особинама које нам је подарила еволуција и историја, мада ће многи упростити, па рећи: онакви каквим нас је Бог створио.