среда, 25. јун 2014.

МУЗА ПЕВА ПЕСНИКУ



МУЗА ПЕВА ПЕСНИКУ
Молим те
лепо причаj
о љубави:
опеваj
Умеш много лепих речи
о љубави:
волим те
на пример
Ти мене не волиш
знам
много песама
о љубави:
знаш
Можда ћеш једнога дана
причајући
о љубави:
певати о мени
Волећу
немам шта да изгубим чекајући
о љубави:
да сазнам
Све што сам могла дочекати
прошло је
о љубави:
сем тебе

Igor M. Đurić

уторак, 24. јун 2014.

Banke i ostali razbojnici...ili Друмови ће пожелет Турака ал' Турака нигде бити неће!!!!





Друмови ће пожелет Турака ал' Турака нигде бити неће!!!!
         Два непријатна изненађења у једном сату, чак ни дану. За Србију то није ништа. Како ствари стоје већ колико сутра бићемо презадовољни уколико их из минута у минут не буде само толико.
Прво информација од агенције у којој региструјем аутомобил да ће осигурање поскупети од 40-60%. Друго, у банци у којој иначе исплаћујем кредит за та иста кола. Да наши преци могу да васкрсну сигуран сам да би констатовали да су Турци са својим харачима били куд и камо хуманија и јефтинија работа. Добро, кад уграбе, јебали би. А зар нас ови не јебу?
Прво Осигурање. Само у банана-републикама, у државама без закона и реда, у дизниленд-државама где ништа није онако како треба да буде, осигуравајуће куће могу да повећају цене тако драстично и то непосредно после природне катастрофе која је уништила много имовине, па и аутомобила. Осигуравајућим кућама је овим потезом омогућено да изваде своју штету на рачун грађана Србије. Проста рачуница, уместо да из својих фондова и новаца који годинама узимају, исплате штету грађанима који су осигурани, они подигну цене осигурања, драстично, нехумано, како нигде у својим матичним земљама не би смели да учине, и штету плаћањем тих повећаних такси плаћају угрожени грађани Србије. Замислите чега су се досетили Власи. То може само код нас, верујте ми. Да грађани само себи плаћају штету и то под условом да је наплате, јер круже гласине да то иде доста килаво и свакако не у правој сразмери: начињена штета – исплаћени износи. У цивилизованим државама, прво то не би с смели да  ураде после такве катастрофе, а друго за повећање од 1-2% дигла би се галама и бука. Осигуравајуће куће се правдају да је осигурање код нас једно од најефтинијих у Европи и окружењу, али опет уз помоћ власти која им то омогућава варају народ: могуће је да је најефтиније али је тачно да ви такође и најнижим износима у Европи плаћате одштету грађанима Србије!!! Колико узимате а ви још мање плаћате кад за то дође време. И немојте нас више замајавати како је у другим земљама јер сте сви недоследни, и банке, и држава, и сви: кад нам обрачунавате камате онда су то највеће камате у Европи, кад нам исплаћујете премије онда су то најниже премије у Европи, кад нас кажњавате онда су то европске казне, кад нам дајете плате онда су то најниже плате у Европи. Ми хрлимо ка Европи незаустављиво на тај начин што смо зауставили раст животног стандарда и може да нас пљачка ко год стигне.

 

Сада о банкама. Ова коју ћу поменути пуним именом и презименом вика се Crédit Agricole. У њој смо подигли кредит за кола и нико нас није вуко за уши на то, но смо се сами казнили јер другог начина да дођемо до кола није било. Али они су још подлије поступили него што ми заслужујемо својом глупошћу. Да би се умилили премијеру и Народној банци Србије, ономад, после поплава, на сва врата су у медијима и јавним наступима говорили како ће се банке наћи грађанима Србије на помоћи. Све те банке, не само ова. Као, одложиће исплате кредита, смањити камате, избрисати казнене пенале, итд. И, наравно, нико нормалан у то није веровао нити очекивао од њих. Код нас се свашта прича и траје онолико док се не нађе нова прича. Али, не лези враже. Одем ја прошлог месеца да измирим рату за кредит, динар платиш да уђеш у коло а пет кад оћеш да изађеш, кад тамо изненађење. Љубазна службеница ме обавештава да не могу уплатити рату, да је отплата одложена на три месеца због поплава, а ми живимо у Лазаревцу, је ли, без икаквих обавеза, наравно, камата и томе слично, и да нема везе јесмо ли претрпели штету или нисмо (а јесмо, поправка крова и прокислих плафона вероватно ће изностити 500 евра и више). И, да ако ипак желим да наставим са плаћањем морам потписати изјаву да то чиним добровољно и без притисака. Нису од мене тражили да потпишем захтев за одлагање већ за не-одлагање. На основу овог задњег закључих да су добили некакву препоруку од Народне банке или Влад(а)е (Цепеша), па желе да се осигурају.

Елем, што би написали неки давнашњи писци, наравно да нисам потписао изјаву, сав срећан изађем из банке, три месеца, чуш. Дошло ко кец на десетку. Спремљене паре усмерим на другу страну, мало предаха никад није на одмет. Али, авај (још старији писци), опет, после месец и кусур дана стиже опомена СМС-ом о скинутој рати и нашем кашњењу. Срећом, имало пара за једну рату па први месец нисмо ни знали да су наставили са скидањем. Али, за другу рату није било довољно на рачуну и отишли смо у минус са затезним камата и све редно.
Одемо у банку а они дословце овако нама кажу: Да, у једном тренутку је донета одлука да се рате одложе за три месеца али је касније та одлука промењена и све је враћено на старо!!! Без пардона, без извињења, без обавештења, онако како би учинио робовласник на некој плантажи негде на југу Америке, пре и после грађанскога рата њиовог. Можете, веле, написати неку жалбу, да се види око те камате, али, слаба вајда... Да им пишем захтев за нешто у шта су ме сами увалили, не пад ми на памет?! (Само се курчим пред вама, вероватно ћу морати и то). Они, дакле, нису нашли за сходно да нас обавесте о промени одлуке. Нису је обзнанили медијима као оне прве популарне. Нису послали СМС као што редовно шаљу да нас обавесте о приспећу рате и каматама, па да нас тако обавесте и о промени одлуке. Нису, јер знају да могу да се зајебавају са нама, грађанима Србије, јер нема ко да нас законом и применом истог заштити од страних банака, на нашој земљи, у нашем граду, такви су какви су и земаља и град: ми друге немамо и за нас су најбољи на свету. Пазите, треба поновити: тражили су од мене, они лично, да потпишем изјаву уколико желим да наставим са исплатом редовно а не да одложим плаћање!!!
Наравно, писао сам и жалио се управи дотичне банке, послаћу данас и Министарству финансија и НБС, и претпостављам проћи ћу као са обраћањем самој банци: нико ме не завређује ни пишљивог боба. Тако и треба у робовласничким друштвима: да се према робовима понаша како им доликује. Робови има да раду и ћуту. То што нам чине, сами смо криви. Потписали смо уговор и сад има да плаћамо рате и играмо по њиховим правилима. Али, чини ми се, нисмо потписали да нас понижавају преко тога. Или, јесмо?!

уторак, 17. јун 2014.

Наука и спорт су слика и прилика друштва у којем живимо, или: све су то иста лајна.


Наука и спорт су слика и прилика друштва у којем живимо. Докторати и кошарка нису слика и прилика само неких од нас: већ свих нас. Нека не буду у заблуди ови што оспоравају једно или друго да су они нешто бољи. Иста говна, да простите. Није Мегатренд издвојен случај, као што ни кошарка није инцидент. Пре Мегатренда треба проверити на десетине приватних и државних факултета за које је Мегатренд по квалитету у равни Кембриџа и Оксфорда - заједно. А он није квалитетан. Какви су онда други? Колико се ја сећам једина афера која је завршила на суду поводом куповине испита догодила се на државном факултету. А што се тиче кошарке: најмање су играчи криви за ону тучу у којој се учествовали а сви остали јесу итекако: стручни штабови, навијачи, политичари, једном речју – народ!!!
Политика је дебело загазила у образовање а образовање још дубље у политику. Ајмо прво о докторантима и научницима. Ко је крив за овакво стање? Је ли оно почело од Стефановића или траје деценијама? Ко је издао дозволе? Ко је дао акредитације? Ако изузмемо моралну димензију: је ли нешто урађено против закона? Ко сада инсистира на томе а био је на власти протеклих десет година кад је Мегатренд растао и градио се? Што тада није решавао проблем? Кога ви зајебавате, бре? Што сте својим акредитацијама дозволили да толика деца оду да студирају тамо? Ако нешто није било у реду, што није одмах прекинуто, рецимо за време помоћниковања министровању Србијанке Турајлић, него нам је професор са Мегатренда био Министар образовања скоро једну деценију?!

Што се тиче „младости Србије“ која је отишла у иностранство треба истаћи следеће о њиховим моралним квалитетима: сви су они прво бесплатно завршили факултете у Србији, и тада им се није гадила иста, па кад су без динара добили дипломе онда су отишли напоље и тамо пљували по домовини. Јер, тамо, напољу, нема бесплатног школовања. Сретао сам доста њих по иностранству и многи су били себичњаци који размишљају само о свом дупету. Отишли су тамо због лове: или су је имали њихови родитељи па су могли да оду, или су је сами желели па су заждили.
Што се тиче афере која је у току, треба поставити нека проста питања о кредибилитету свих учесника. Можете ли замислити колико су то „озбиљни“ научни радници кад имају времена и нерава да се већ месецима баве туђим докторатима? И, колико су то моралне громаде кад су спремни да за некога раде прљаве послове. Јер, да се не лажемо, никоме овде није стало до истине и образовања, већ је ова једна добра политичка пљувачина. За мене, су у моралној равни потпуно исти: докторанти чији се радови анлизирају и докторанти који те радове анализирају. Па којег ће нормалног човека, који држи до себе, интересовати шта је други радио ако се озбиљно бави науком?! Уместо да пишу своје научне радове - они се баве туђим докторатима. То је због тога што им је драже политичко блато од тишине лабораторије.
Са друге стране, министар нам просвете, од ћутљивог и изгубљеног научника постаде политички пљувач прве врсте. Ни два месеца није саставио а од академске уздржаности не остаде ни трага. Уплео се у аферу потпуно непотребно, могао је да ради то што је радио без појављивања у медијима и држања стране једној од сукобљених групација.
Мили моји, овде није у питању борба за част и поштење струке, науке и професије, већ је у питању борба за власт, ко ће у климатизовани кабинет, коме ће да се посрећи те добије возача, кола и дневнице. То је суштина. Једни бране привилегије а други нападају. „Младост Србије“ би да се врати у Србију али не на факултете већ на власт коју је заузела нека друга „младост Србије“. Мада има и старости, подоста..

Што се тиче спорта, исто је. Политика је дебело загазила у спорт а спорт још дубље у политику (поновљено са разлогом). Кошарка нам је као и актуелна власт, али и све власти у последње три деценије: некомпетентна, арогантна, не даје резултате и таоц је одређених људи. Српска кошарка је исто што и српска власт, индиректно исто што и српско друштво: у Европи су мањи од макова зрна, док се на домаћем терену сви баве оним што им није посао, не знају да раде, и праве више штете својим деловањем него користи.
Другим речима:
уместо знања имамо срања,
уместо струке имамо муке,
што ружније то боље,
што тужније то лепше,
што глупље то ближе врху.
Све је политика, па и спорт, те наука. И сад, ако у образовању не ваља Мега-тренд (као, све остало је савршено а једино то не ваља) онда је рецепт како треба да радимо Мега-визура. Какави курчевити европски Партизан и јебена европска Звезда, каква Болоња и остала срања проевропских аналфабета по државним и приватним универзитетим (доста њих више интересује анал, него да буду бета мужјаци, кад већ нису алфе). „Мега визура“ је рецепт за све те глупаке: наши, млади, талентовани, потпомогнути са старијим и искусним који знају посао и раде само оно због чега су ту: играју кошарку. За разлику од „младих“ и „талентованих“ који се баве туђим докторатима, млади и талентовани из „Мега визуре“ играју кошраку. Када оду ван србије, отићи ће због пара али неће као ови први да то прикривају другим причама. Сви одлазе због пара. И млади амерички стручњаци одлазе у Кину због пара. Некад победе, некад изгубе, ови наши из Меге, у сваком случају лепо је за гледати. Навијати за њих, за такву Србију, а не за Вучићеву Звезду, Тадићев Партизан, Вербићеву или Јовановићеву каљугу неморала и не-етике.
Све је срање осим пишања, а и пишање уз ветар је срање. Власт, спортски и научни радници већ деценијама пишају уз ветар. Јад и беда. Гледање кошарке, коју сам волео још из доба раног детињства, претворило се у мучење и нервирање. Сви се свађају са судијама, међусобом, не поштују се правила, туку се. Пљују се по медијима, дижу тензије, а онда се неки људи туку на трибинама, улици и на самом терену. У Србији више од половина школа нема функционалан клозет, деца се туку и дрогирају, добијамо хиљаде вуковаца који не знају таблицу множења а Министар се бави докторатима неког тамо који има приватан унверзитет и код којега се долази добровољно, за паре. Основно образовање је обавезно, Мегатренд није, тамо иде ко хоће и има пара. Нема никакве разлике у интелектуалном нивоу и моралној равни између гостовања Човића и Вујошевића у Утиску недеље, и гостовања тих младих научних радника из иностранства, у истој емисији. Све је то прљаво и примитивно, и служи за нечије интересе а не за истину и правду.
Мегатренд је, рекох већ, приватни универзитет који има све могуће дозволе. Поштено. Ко му је дао дозволе: држава. Ко води држву: власт. Ко је крив ако Мегатренд нешто муља? .... Зна се. Што Звезда и Партизан нису приватизовани? Ова држава је продала своја најбоља предузећа буд зашто, продала је земљу, воду и ваздух, сада продаје део територије, једино није хтела да прода спортске клубове: неке. Кад је већ евидентно да новца нема, уместо да се пусти да играју клинци, тренери и директори доводе ислужене и лоше играче из иностранства (и они су нечија "младост" која бежи из земље, видите), које папрено плаћају, а после кукају како нема пара. Тренери кваре игру, умишљају да су величине, не дају талентима да се развијају, неће да их отрпе. Са друге стране, млади научници од двадесетак година живота желе да се баве политиком?! Па то је страшно. 

Дакле, проблем постоји. Проблем су изазвали људи који деценијама владају Србијом. Опозиција и јесте ту где се налази зато што се бави небитним стварима. Ми најебавамо подједнако и од власти, и од опозиције, из различитих разлога, али са заједничким именитељима: корупција и неспособност.  Уколико се нешто не промени, Србија ће можда постојати на папиру али ће народ грдно пострадати у суноврату који следи. Ми смо годинама падали и пропадали, са бушним падобранима или хаваријским приземљењима. Неко би страдао, неко преживео. Сада нас бацају из авиона који још може да лети, али без падобрана, убеђујући нас да је то једини начин да преживимо.