петак, 31. октобар 2014.

noge u vis....



Да је Слободанов син својевремено постао градоначелник Пожаревца, дигла би се и кука о мотика. Само, тад је била диктатура“ - па се могло. У демократији је забрањено дизати куке и мотике. Дижу се само руке. Ноге: не. Наиме, јебу нас згуза па није потребно.
*
''Бог је низ бесконачних могућности''.
Марио Помилио, ''Пети еванђелист''
*
Углед у свету је за мале земље попут нас синоним за полтронство, послушништво, издају националних интереса и пристанак на све услове који се намећу. Под вођењем успешне спољње политике се подразумева испуњење свих задатака. Под успехом у спољњој политици се подразумева да су престали да те кажњавају јер више немају ралога за то. Под спољњо-политичком активношћу се подразумева да се отишло у иностранство по нове задатке и уцене. А пријатељи, наши и наше владе, из западног света? Њих не морамо тражити напољу, ван Србије, ено их на Косову као окупатори.
*
Југословенски посланик у Тирани Веља Стојнић, упутио је јуна 1945. извештај својој влади у коме се каже:
''Све енглеске официре подједнако интересује Косово. Много их интересује шта Албанци, почев од сељака па до предсједника Вијећа и Владе, мисле о Косову а на томе испитивању су упорни. Генерала Џадџсона чуди да албанска влада није до данас издала никакву изјаву о ставу албанске владе према Косову и Метохији. Због тога, по његовом мишљењу, основне албанске масе, па чак и албански чиновници, не знају у чијим је рукама Косово и Метохија, нити им је јасно како ће се то питање ријешити. Исто тако је изјавио да су Косово и Метохија за Албанију много важнији од северног Епира. По свему се може судити да Енглези у Албанији својим радом настоје да у масама покрену питање Косова и Метохије и да масе то питање поставе као захтјев, како би се на тај начин уздрмало пријатељство и односи између Југославије и Албаније''.
В. Дедијер, ''Н.п. за биографију Ј.Б. Тита'', књига 2, стр. 901
*
Ухваћен амерички четник. Ухваћен као и већина српских четника: без зрна барута утрошеног.
*
''Сви смо ми најогорченији онда кад бранимо једну неврједност у нама''.
Владан Десница, ''Прољећа Ивана Галеба'', стр.64
*
Незадрживо срљамо у Европу!!!
*
Сваки народ добије власт какву заслужује – углавном – Срби увек прођу горе.
*
Српска политика је као српски фудбал – више играча на терену него гледалаца у публици!
*
Косово ћемо „спасити“ само ако будемо сарађивали са онима који нам га отимају!!!
*
''Ево вам још једног примера како се представљају ствари: Арсу Ђурића, из Истока, убила је Војка из Истока, јер је он, пре неколико месеци, у друштву са Радојем из Истока побио сву мушку чељад, мужа, браћу и децу. Имају акта у Министарству. То консул зна врло добро, па опет видите шта је учинио у данашњем извештају о том убиству''.
Милан Ракић, ''Консулска писма'', 23. Јун 1905
*
Седи чича испред маркета, има једно седамдесет и кусур, пије вињак из чоканчета (унучета) и прича сам са собом, местимично и жучно нешто само-расправља.
Благо њему!!!
*
Садашњи ''српски европеизам'' јесте снобизам медиокритета а последица је природне глупости и недостатка људског достојанства доброг дела заговорника те идеје. Не желе они Европу због цивилизацијских норми већ због пуног корита сплачина.
*
Често не обраћамо пажњу на своје ближње све док неко други то не учини. Онда постанемо љубоморни.
*
Највећи непријатељ уметников је малограђанин. Малограђанин је највећи непријатељ уметников кад је пријатељ са њим. Највећи непријатељ уметников малограђанин је пријатељ уметников ако му је непријатељ.
*
''Сви смо тријезни. Али због немаштине а не карактерних разлога''.
Боб Рок
*
Док би играли реми, у соби, има сад двадесет и пет година од тога, цимерка из Студенског града, кад добије карту за ханд, попне се на столицу, врцка дупетом и пева:
Кец, кец, кец,
У кецељи зец,
А, ја, имам кера:
Што зецови тера.
*
Телевизор нам је био члан породице.
Стабилизатор нешто даљи рођак.
Нисмо говорили: ''дођите да се дружимо''. Говорили смо: ''дођите да гледамо телевизор''.
Кад смо бежали од ножа и смрти: прво смо товарили телевизор у избеглички пртљаг. Вероватно да би на време чули шта нам се догодило.
Кад смо крали: прво смо се доваћавали телевизора.
Даљински смо носили у џепу уместо личне карте.
Додуше, тад није било компјутера као данас.



четвртак, 30. октобар 2014.

nema 'leba...



''Идеје у малим народима вреде само онолико колико и људи који их спроводе''.
Светозар Марковић
*
Вриштим од немоћи (најчешће на овим страницама) да променим нешто од свега овога што нам се догађа и што у потпуности заслужујемо. Вриштим од немоћи да заслужим боље. Немоћан сам а схватам. Схватам али се љутим зато што други не разумеју. Љутим се а не би требало то да чиним на оне који нису кадри, нису способни.
Вриштим јер не могу да победим. Да би их победио мораш да играш по њиховим правилима, да се ваљаш по њиховом блату, а у таквој борби немаш никаквих шанси. Мораш да прихватиш систем вредности у којима су лоповлук, поганлук и све лоше код човека доминантни параметри успешности. Мораш победити твора у мечу прдења. Вриштим јер не могу победети твора у смраду. Јер не могу победити хијену у лешинарењу нити лисицу у лукавству. Вриштим јер хоћу да будем човек а не могу да победим нељуде.
Вриштим јер ми је већ свега доста, читав један људски век прође у лошем, читаве деценије ти једни те исти загорчавају живот и компликују постојање, пресољавају ти лепе тренутке а време револуција је прошло.
*
Народни дух и стваралаштво су знали оно што други нису смели да кажу. Често сам могао чути на славама, сахранама и при раду, како неуки сељаци из мога краја уместо „братство-јединство“ кажу: „бра'ство-убиство“.
*
''Та кинђура, стара лутка!
Проглашена проститутка!''.
Ђура Јакшић, ''Стражар'', 1878, (о Европи)
*
Кад неке жене политичари проговоре искрено зажалим њихове мужеве.
*
Демократија се не маже на 'леб – јер: нема 'леба.
*
''Петре, иди у Цариград и не дај се, а дупетом врти пред пијаним Турцима како знаш''.
Карађорђе Петру Ичку кад га је слао у Цариград великом везиру на преговоре за добробит Србије
*
У Србији нема више камењарки – асфалтирали се путеви па су постале спонзоруше.
*
Хоћемо у НАТО!!! Тако ће испасти да су нас бомбардовали наши!!!
*
''Југославији, са свих седам отуђених народа, речено је да се распадне што пре. Али Босна, са три отуђена народа и још живим сећањима на хитлеровске Хрвате који су поклали до једног милиона Срба, Босна је морала остати јединствена по сваку цену, нарочито на инсистирање америчке владе. Ко може да објасни нелогичност оваквога става''.
Александар Солжењоцон
Лондонски ''The Times'', 21 август 1997
*
Тешко се одричем лоших навика. Лоше навике су, као по правилу, штетне по здравље. Једино кад се не осетим добро онда се уплашим па обећавам сам себи: свашта. Наравно, скоро никада не испуним обећање. Обећања трају а осећај истрајности је присутан само док траје страх. Чим страха мине, човек (то јест: ја) наставља по старом. Само, и то има неке своје границе, тело изда (пизда), душа поружња (курва): ето...
*
''Да би био неко и нешто на небесима, треба бити велики и на земљи''.
Гете
*
Јуче сам чинио апсурдну и лицемерну ствар: критиковао сам оговарање оговарајући другога?!
*
Он је човек који за свакога успе да пронађе неку ружну реч.
Свако жели да игра центарфора – на почетку. Селекција најбољима приушти ту привилегију, док друге, мање успешне, распореди на бековске позиције. Он је био човек који је од почетка хтео да буде бек, мрзећи у својој осредњости све испред себе, поготову центарфоре. Мрзео је и голмане. Највећу бол му причињава туђ успех. Своје неуспехе није болно преживљавао јер је био жилав. Међутим, туђ успех је увек за њега бивао нож директно заривен у срце.
*
Целу ноћ сам у сну куповао свиње, које су местимично изгледале као праве и угојене свиње спремне за клање и конзумацију, а местимично су изгледале као згодне и сексипилне голе жене (са главом свиње) које су биле спремне за спаривање. Погађао сам сам се и трговао, мада нисам имао новаца. Паре сам тек требао да нађем и чини ми се да сам имао неке планове по том питању али којих сада не могу да се сетим.

уторак, 28. октобар 2014.

ne može i jare i pare...



На десетине хиљада саветника и потпарола који примају поприличне плате из буџета. То, отприлике, изгледа овако: саветник да савет а потпарол га обелодани, док за то време онај који је саветован и који има потпарола – ништа не ради.
И они 'оће да спроводе реформе?!
*
''Незнање се не да научити''.
Жерар де Нервал
*
Јесте ли знали да  девојци можете узети невиност а да је при том и не додирнете? Довољан је само један узајамни поглед, равно очи у очи, само трен, трептај ока, па да девојка више не буде недирнута и да до краја живота ма са колико мушкараца била, и без обзира ко јој у истину био први, чим затвори очи мисли само на тог човека и тај први пут када је од погледа изгубила разум и невиност и када јој је пук'о емоционални химен. Онај прави не вреди без овог поменутог.
*
''Оно што непобитно легализује Београд ко неотуђив део Европе је чињеница да смо у глацијалној ери имали мамуте који ни по чему нису иступали ни париским ни лондонским. Касније смо, стицајем околности, о чијој природи се нисмо још договорили, нешто мало заостали''.
Б. Пекић, Дневник 1974
*
Ми Срби, као народ, нећемо пронаћи своју колективну срећу имитирајући друге народе.
*
Нобелова награда за мир доприноси миру у свету колико и курва са ћошка у крају доприноси моралу!!!
*
''У историји, особе којима није била скинута глава, и особе које нису скидале главе, нестају не остављајући трага''.
''Естетичар, веома ружан, у безличној сали говори о лепоти''.
Пол Валери
*
О новцу са ниподаштавањем говоре само они који га немају: ''Није све у парама!''. Такође, и исто, говоре о туђим дипломама, кућама, аутомобилима, женама – они који то исто немају, или имају: много лошије, ружније, мање и јефтиније. Презиремо оно што немамо само док то исто не стекнемо (ако имаднемо среће).
Увек би ми знали, имали, створили више, лепше и боље – само да смо хтели. И, то би био велики успех. Кад неко други то уради онда је то: ништа!!! То би свако могао. Све ово личи на познату реченицу која се изговара кад вас питају зашто нисте били присутни на неком догађају: ''И да ме је звао, ја не бих дошао''.
*
Господство је одолети лошим обичајима времена у коме живимо.
*
У СССР-у је дуг период времена, поготову у време Стаљина, постојала категорија ''кандидат за художника'' (кандидат за уметника). Морало се неко време провести у том статусу па су онда неке комисије одлучивале је ли дотични кандидат уметник или још  није.
Данас у Србији спонзори, државни чиновници и невладине организације одлучују о томе ко је уметник а ко није. Нема то везе са стваралаштвом: него са статусом.
*
''Можда ћу и умрети''.
Гијом Аполинер
*
Срби су на Косову грађани другога реда. Па наравно!!! НАТО тамо прави грађанску државу.
*
Хамлетовска дилема:
Је ли већа корист изгубити Косово и све Шиптаре тамо, или добити све то у комплету!?! Питање је сад!!! Не, не може и паре и јаре! Ако волиш пса мораш волети и његове буве!!!