уторак, 31. март 2015.

navika je: čudo....



Чује се птица певалица. Чист добитак. Данас. Сада.
*
Кад више нису имали аргументе да нас уцењују хашким трибуналом досетили су се да пуштају заточенике - па да наново траже изручење. Навика је чудо.
*
Опозиција мора да поднесе оставку и да буде смењена. Власт ћемо после тога лако срушити. Проблем Србије је, већ деценијама, проблем алтернативе. Ми увек бирамо мање зло, никад: добро или боље, већ између два зла.
Шта добијамо ако сутра падне Вучићева влада? Ништа! Ко ће доћи уместо њега? Ова опозиција што сада бенави по скупштини? Далеко било. Најзад, они нису опозиција: владају у Војводини, Београду, на локалу. Србија нема опозицију: сви су у власти, на овај или онај начин. Србија нема избора. Србија нема опозицију. Србија нема алтернативу. Србија је пропала.
Власт се не сме рушити ради самог рушења. Ти смо једном већ чинили па су дошли још гори. Скочили смо с' коња на магарца. И тако до данашњег дана: како се која власт смени, увек дођу гори, кад год помислимо да не може горе демантују нас новопридошли. Свака нова влада нас је уверила да нам може горе учинити од претходне. Свака нова влада је још више поткопала темеље државности и прокрчмила још мало од Косова. Увек је бивало горе. А ми смо све старији. Времена немамо. Хоће ли нам макар једном бити боље?
Морамо да срушимо актуелну власт и актуелну опозицију. Све!!! Морамо да их почистимо метлом. Да не остане ни грумен блата иза њих, ни зерица прљавштине њихове. Проблем је: како и са киме? Како променити правила игре и систем вредности? Како убедити будуће револуционаре да не очекују ништа од револуције осим да их властита револуција поједе. Како рећи будућим рушитељима да неће бити никакве наплате јер иначе не би имало смисла.: били би исти. Како их уверити да је задатак само поправити ствари, успоставити систем и повући се. Да се кућа почисти, коров отклони и засади здраво биље, па да се башта остави деци.

уторак, 24. март 2015.

prodavci magle....



Ако је Београд ''на води'' онда је остатак Србије на хиландарском посту.
*
Цела Србија је на води – мрсимо само у ретким и изузетним случајевима.
*
У Србији је штрајк глађу изгубио сваки смисао. Протест против режима би био: најести се.
*
Овом народу никако не може да се удовољи: толико датих обећања а ни ''хвала'' да кажу?
         *
„Србијом владају конвертити“.
„Кад седнеш у погрешан воз – све су станице погрешне“.
Професор Миодраг Зец
*
Па, ајде, сад ћу да променим неколико партија само да бих увек био на власти?! Мене не интересује тај који мења партије већ онај идиот који наново гласа за њега (и: такве).
*
Чак и у време комунизма, струка је често била испред припадности савезу комуниста. Шта су радили комунисти: добре ђаке и још боље стручњаке су врбовали у своје редове. А, и, кад врбовање не би успело они су стручњаке ценили и упошљавали, под условом да се не ''пачају'' у политику. Данас је струка: ништа; а чланство у владајућој партији: све!!! Сада лоши ђаци и незналице хрле у партије. И не дозвољава се људима од струке да буду непартијци.
*
Могу да гледам позоришну предствау са свакаквим глумцима али не могу то чинити са свакаквом публиком. Да би позоришна представа била врхунска, поред врхунских глумаца, врхунске режије и врхунског текста, мора бити присутна и врхунска публика. Иначе не ваља. То је усуд провинцијских позоришта: провинцијска публика.
*
Влада Србије ''не продаје маглу''. Није тачно! Влада Србије се бави конкретним стварима: продаје неизграђене станове ''Београда на води''.
ПС
Постоји смо пар ''зачкољица'', можемо купити те станове кад нам буде боље (прво просветарима) и кад се изграде – све остало је у реду.
*
После силних ''реформи'', постављења и смена, наше обавештајне службе више нису у стању да разликују говна од динамита.
*
Да је био прави динамит у питању, нико се не би бунио да су министри дошли да се сликају.
*
Оно, какве ''мете'' – такве и ''бомбе''.
*
Србија све више личи на Данску. Није ни чудо кад нам је премијер Ханс Кристијан Андерсен. Можда се не зове баш тако али нам бајке прича свакодневно.
*

петак, 20. март 2015.

kaži: dragička...



Свакодневно се суочавамо са морем бесмислица, чујемо на стотине обећања, понављају се једне те исте фразе, давимо се у мору речи. На тај начин се постиже да све изгуби смисао, да све постане релативно, да се не придаје више никакав значај изговореном. Девалвација значења појмова и речи. Девалвација тежине изговореног. Девалвација морала. Девалвација стручности. Девалвација образности.
Замисли ситуацију: дете си, имаш девет-десет година, нисте баш богати, жељан си свега, чоколаде највише. А онда, једног јутра, тачно у пет сати, пробуде те родитељи и дају ти велику млечну чоколаду. Твојој срећи нема краја, више ти се не спава, једеш и присмачеш да ти остане за после. Међутим, већ следећег јутра, поново исто, у 5:00 буђење и нова чоколада. И тако се наставља, из јутра у јутро, све исто. Срећан си и трећег, и десетог јутра, можда и петнаестог, али већ после неког времена почиње да ти смета. Прво, сит си чоколаде, друго нема више жудње за њом, треће волео би и да се испаваш. Већ почињеш да се будиш ноћу, да ишчекујеш то проклето буђење, халуцинираш, чујеш бат корка твојих родитеља неколико секунди пре пет сати. Почињеш да мрзиш и чоколаду, и родитеље, и то буђење. Из нечег лепог, из чежње и дечије жеље, почињеш све то да мрзиш, истраумиран си.
Схватате?! Чак и да ти свакога јутра дају чоколаду или секс, после неког времена то досади, губи на важности. А камоли да те лажу свакога дана.
У Србији?! Е, данас у Србији је слично али не исто. Наиме, све је како сам описао, на нивоу народа и појединца, САМО ШТО КАД ТЕ ПРОБУДЕ НЕ ДАЈУ ТИ ЧОКОЛАДУ, НЕГО ТИ ОБЕЋАЈУ ДА ЋЕШ ЈЕ ДОБИТИ КАД СЕ СТАЊЕ ПОПРАВИ, И ТАКО СВАКОГА ЈУТРА ТАЧНО У 5:00. Замисли каква је то тек траума?!
Једном Пироћанац дошао са посла кући, па са врата викне сину:
- Кажи драгичка! Замало сам ти купио сладолед.
У Србији ће за годину-две бити боље: замало!

понедељак, 02. март 2015.

čitav svet ga razume - samo Srbi ne...



Ауторски текст у Блицу!
Какав аутор – такав и текст.
Какав Курта – такав и Мурта.
Све ово заслужује кратку опаску, нешто попут једне давнашње Михизове критике: ДВЕ НОВЕ ЗБИРКЕ ПЕСАМА, Јанко Ђоновић „Камена почивала“; Марко Ристић „Nox microcosmica; Читав текст приказа: Ни Јанко, ни Марко. Ал' не можеш кратко кад ти се о глави ради, као нама српскоме пуку. Лако је било зајебавати се са стихоклепањем. Не можеш написати ни Курта, ни Мурта – а гониће ти се нана колико већ сутра.
Овом српском народу ништа не ваља. Појави се Месија а они каменом по њему. Тако је и ономад почело, са правим Помазаником. Наравно да у Србији нико и ништа не вреди - осим владара и власти. У Србији је само власт добра. Само власт добро и много ради а то „народ стока“ не зна да препозна. Додуше, руку на срце, само власт и прима масне плате. А народ, тако му и треба, нема масно ни у тањиру. Нема масти за себе стари свињарски народ. Нема, такве су европске квоте. Маст је штетна за здравље.
Тако је: само рад!!! (Ред и дисциплина долазе касније а „Рад ослобађа“ на крају). Мада, приметио бих, да би неки безобразници волели да за рад буду и плаћени. Ситница. Не може се све. То су људи који не схаватају величину и генијалност вође. Рад је битан јер је за опште добро. Плаћање није важно јер је то лична и себична потреба. Морамо се борити за опште добро на тај начин што ћемо сви поцркати од немаштине. Ако ми не верујете: питајте Блера. Добро, стварно треба више да се ради. Али колико више може да ради човек који нема посао. Може ли се више не-радити? И није све да је „мање“. Више су цене и порези.
Сви га разумеју: цео свет!!! Само га сопствени народ не разуме. Трагично!!! Трагичар!!! А сакупио комедијаше око себе. Комичар који глуми у класичној трагедији. Који у монологу изнад мртве девојке рецитује кезећи се. Хорови му у скупштини отпевавају. Ботови га подржавају. Министри се додворавају. Грађани најебавају.
Респект! Народ гласао за њега. Скоро петина народа. Ово остало, што није гласало за њега, четири петине, то и није народ. Мада се већ половина од те петине добрано покајала. Остали се не кају, него се плаше: то су упосленици.
Блер је „величина“. Величине треба разумети, поготову ако су „величине“. Само се „величине“ међусобно разумеју. Наравно и: величине.  Прво што је Блер посаветовао, а пре него је проверио јесу ли паре легле на његов рачун, било је следеће, "величина" је окупљенима казала: „У реду Београд на води, али људи, средите прво оне рушевине у Немањиној, ружно је за видети и лоше за ваш имиџ у свету“.
Са свима ће он, и са Русима, и са западом – ваљда су они тамо, пошто се опредељују за једну или другу страну – будале. А зна се шта се говори за оне жене које хоће са свима. Е, не може тако! Дошло време да се опредељујемо. Нема више несврстаних. Има само сврстаних.
Додуше, ове економске мере што предузима: никад и нигде у свету нису успеле. И у томе је његова „величина“. Он ће бити први коме је то пошло за руком. На крају, како бива, правдаће се да су му гурали клипове у точкове историје и да су га уништили мангупи из властитих редова. Оно, кренуло јесте килаво: задужисмо се преко мере последње три године, би потоп, Косово је све даље од Србије, Јужни ток, железара, запослено само 50.000 партијских кадрова, мора да се отпуштају радници-ленчуге, просветари безобразно траже новац за свој рад, и лекари, и војници, људи се самоубијају, деца гладују, старци копају по контејнерима. Али!!! - стрпљења браћо! Биће боље. Од Велике Србије до Европске Србије без Космета - дуг је и трновит пут. Ако Блер не помогне - ја не знам: ко ће?!
Не зна мученик да му је рок трајања на западу, онолики колико још може да направи штете српском роду у вези Косова. Кад ту више не буде могао ништа да поквари, биће пуштен низ воду, исту ону која протиче поред Београда на води. Биће све историјско, прав вам стојим. Јер, Срби подједнако памте и хероје и издајнике. Ове друге чак и дуже.
А то што му нико у Србији не одаје „признање“ за све оно што је учинио?! Биће, биће скоро, надам се.