четвртак, 21. мај 2015.

zemlja beznađa...



И губити може се на различите начине. И пропадати се може свакојако. Може се пропадати славно, као што можеш побеђивати срамно и осећати се у победи понижено. На човеку је, на народу да бира. Поред тога, у достојанственом поразу увек постоји промил шансе за победом, дочим, кад се предаш ко кукавица – тако ћеш завршити за свагда.
*
Разлика у тумачењу термина ''тајкун'' и ''инвеститор'' је у томе ко је на власти и ко тумачи те појмове, то јест, ко је кога спонзорисао у време изборне кампање. Тако се преко ноћи постаје једно или друго а пут од палате до затвора кратак је онолико колико је била кратка донација у време кад се партија правила и јачала, и супротно: колико је била дугачка кад се власт освајала.
*
Када стално критикујете свој народ, најчешће без потребе и нетачно – нисте ви ''напредни'' и на страни правде и истине – већ на страни непријатеља свога народа. Нисте неутрални – изабрали сте страну! Оставите ме, зато, приче о нужности суочавања са истином. Нема истине, на крају је само важно на чијој сте страни. Нема истине, али и ако је има: она је на страни мога народа!
*
Српски народ се тренутно налази услед експеримента који сличи инквизиторској методи утврђивања да ли је нека жена вештица или није: баце сиротицу у воду, везану, па ако остане на површини - онда је вештица, а ако потоне и удави се онда: није! Другим речим, баш као и српски народ: у сваком случају најебеш.
*
Много убистава и самоубистава у последње време. Наравно, медији ће говорити (препоруком газда) да је проблем у томе што грађани имају оружје а ратни синдроми су почели да се буде. Нико се неће питати: ко је то од земље Србије константно стварао земљу безнађа? Сви су криви, сви који су данас на политичкој сцени Србије. Вучић и банке су само завршни ударац тореадора у тој кориди. Спиновањем и идиотизацијом, који трају већ подуже времена, Срби полако постају идиоти слични западноевропским и америчким грађанима, чија је животна филозофија: пре него одем у смрт, себично ћу повести са собом још људи, по правилу својих ближњих. Себичлук!!! То су вредности ЕУ. А некад смо се, ко људи, таманили само око међе, пијане псовке или освете. Кад би дигли руку на себе, чинили би то на скровитом месту, уз осећај срама што на тај начин стављамо печат на наше потомке и родбину.

недеља, 17. мај 2015.

gazivode do guše....



Тонемо све дубље а капетан брода нам, са другог брода који је под туђом заставом, говори како је све у реду, како никад боље није било, како је брод све стабилнији и плови добром брзином и у добром правцу, и како је вода која продире само привид који изазивају зли људи који у свему виде само лоше и само знају да критикују. Срећа у несрећи је што капетана више и не чујемо јер је вода ушла и у уши. Тако да макар у последњем ропцу не морамо више слушати лажи и обећања.
Српски писац са Косова, Петар Д. Петровић, написао је одавно једну причу која препричана изгледа овако:
Кренуо сељак са грнетом млека на пијацу, па сам са собом збори:
- Ако продам ово грне млека за 1 грош, могу за те паре да купим једну кокошку. Ако кокошка снесе десет јаја и из њих се излегу десет кокошака, то је већ 10 гроша. Кад десет кокошака снесе по десет јаја - то је већ сто кокошака а кад и оне снесу по десет јаја имаћу хиљаду кокошака, па десет хиљада. То је већ 10.000 гроша. Постаћу газда, купићу коња, лепо одело, запросићу краљеву ћерку. Па кад ми је краљ дадне, раширићу руке овако и загрлићу је – те ширећи руке заборави на грне које му испаде, поломи се а млеко се проли.
Несрећан и јадан осврну се око себе и позади спази сељака који стоји и посматра га:
- А одавно ли бре идеш за мном? – упита сељака, који је био из истог села.
- О кад си почео да добијаш, да печалиш, па све док си све изгубио.
- Немој коме причати!
- Нећу...
Проблем српских владара јесте што свима причају. Ако вама не смета да се присетите шта су све обећавали и како ништа нису испунили – то је већ ваш проблем. Мој није. Ја можда ништа не могу да променим али макар не пристајем на улогу будале. Ја знам тачно шта се све причало и шта се обећавало а шта је испуњено, те шта није. Од обећања је испуњено следеће: смањене су плате и пензије и све је поскупело. Још, како видим, биће испуњено отпуштање људи, затварање фабрика, продаја преосталог породичног сребра и поскупљење струје. Поред тога, задужили смо се у последње три године за трећину укупног дуга. Обећано је скоро, додуше, да пензионери никад неће имати веће пензије, али не и када ће то бити, мада је свеједно кад ће бити – пошто неће бити: „Да имамо масла, како немамо брашна, па бисмо посудили у селу тепсију, те би смо начинили питу“.
Додуше, све су тиши по питању Космета и бесмисленог ''Бриселског споразума''. Албанци раде шта им је воља а ови наши несрећници су потпуно изгубљени у флоскули да „Европа нема алтернативу“. Па се играју игре, саветује их Блер: оптужите Србе за масакр у кафићу Панда. Нек се народ тиме бави у време кад ОВК убија по Македонији. Или: ''Не дам Газиводе, ја нудим 50:50 а они траже све''. Па ако не даш - зашто нудиш 50%? Јел ти то бабо оставио? И сви ћемо бити срећни због наше ''велике победе'' кад Албанци пристану на 50% нечега што је две трећине ван територије Косова. Паметан је тај Блер.
Читам у новинама да америчке службе упозоравају на оспасност ескалације  албанског насиља и тероризма на Косову. Чекај бре!!! Милошевић је мртав, српска војска више није тамо. Људска права и демократија су стигле са бомбама. Зашто се сад буне?!
Читам даље: председников син селектор фудбалске кадетске репрезентације и живи у вили на Дедињу са све базеном. Није поштено. Док се он башкари по Дедињу, брат му се бори да као градоначелник Крагујевца у тај град доведе Дизниленд. Ко вели: кад је већ цела држава Дизниленд, што не би мало било и оног правог, за децу.
„Дрино, јебем ти...“.

петак, 08. мај 2015.

реакција на акције...



Милионе евра држава троши на кампање за превенцију и рано откривање тумора а онда када одете у болницу они вам закажу преглед или скенер за шест месеци. То је српска власт: јаки на јабцу а слаби на делу.
*
Већи је грех дати пред камерама - него не дати уопште.
Зашто не презиремо људе који се хвале својим ''доброчинствима''?
Када се размећете ''добрим делом'', ви понижавате и вређате онога коме ''чините добро''.
Политичари кад некоме добро чине – раде то чинећи зло другоме.
*
Сматрамо да је само свет по нашој мери: добар свет. На добро се свет мења преиспитивањем своје мере.
*
Од радних акција најављених у време поплава остале су само акције ''Београда на води'' (32%).
Од Динкићевих 1000 евра акција остала нам је само гласачка ре-акција на то: СНС.
*
Није Тони Блер позван да саветује. Он је позван да тестира колико је још српски народ спреман на понижавање.

понедељак, 04. мај 2015.

bitno je da se okreće...



Тони Блер га је саветовао: ''Када говориш о промени Устава, причај о смањењу броја посланика, то народ воли да чује па неће обратити пажњу на то да, у истину, Устав мењаш због Косова''.
*
Смањен је број незапослених: поумирали су.
*
Радници су се још пре сто година изборили за осмочасовно радно време. Данас морају да раде по 12 сати да би имали шта да једу.
*
По новом Закону о раду радницима неће бити кршена права јер немају посла.
*
Раднике у Србији је просто срамота да кажу колико политичарима иде добро.
*
Ово о повећању плата и пензија личи ми на оно: „И да се лепо извинеш мом брату Ђури што те је тукао“.
*
Припадници ИД стрељали 300 Ирачана у једном дану. Срећа њихова што су им Американци донели ''слободу и демократију'' иначе ко зна шта би све било.
*
Наслов и текст на једном сајту: ''Београд на води'' – ''Вучићеве будале узимају кредит од 280 милиона евра, дају 116 хектара земље у закуп на 100 година за ''профит'' од 300 милиона евра''.
Био неки Шиптар из Пећи који је, увидевши да многи његови сународници лепо живе од трговине, решио и сам да окуша срећу као трговац. Куповао је паприке по 100 динара у Пећи а продавао их по 80 динара у Митровици. Кад су га питали зашто то ради, одговорио им је: ''Битно је да се паре окрећу''.
Тако и ови: важно је да се створи привид да се нешто ради па макар и на нашу штету. Важно је да се спин окреће.