уторак, 29. септембар 2015.

kad vam je teško - setite se.....



„Спознаја истине није у првом реду ствар интелигенције, него ствар карактера. Најважнии елемент је храброст да се каже ''не'', да се не послушају заповеди силе и јавног мњења“.
Фром
*
Ово што ја радим нема никаквог смисла, потпуно је погрешно и не даје никакаве резултате. О чему се ради? Ја пишем по нешто и то по неко прочита. Прочитају истомишљеници, они писмени који иначе читају. Не читају неписмени, неистомишљеници и они који ништа не читају а управо се они морају мењати и променити, њима се требају ''очи отворити''. Не вреди низати своје и цитирати туђе мисли људима који не размишљају, који не читају, који не знају. Писањем се ништа не може променити. Тољага више учини од пера.
*
Увек један из гужве око дупета, у једном тренутку, потегне нож и постане Брут. Треба се чувати ''пријатеља'' који ти се увлаче а не непријатеља који стоје испред тебе ''лицем у лице''. Зна ли то онај ко треба да зна, како нису знали многи пре њега, који су требали да знају. Обично се сазна касно, кад пад почне и заврши се. Што си имао више ''пријатеља'' који су ти се увлачили у дупе док си био на власти - то је пад тежи, понижавајући и фаталнији. Највише убода ће ти задати они који су најдубље успели да се увуку.
*
Некад нисмо знали шта је ''стрес''. Били смо по некад нервозни, са разлогом или без њега. А, онда смо пожелели да променимо живот ''на боље'' и једна од првих и ретких тековина тих промена јесте ''стрес''. Добили смо стрес трагајући за бољим животом јер смо квалитет мерили материјалним аршинима а то је чисто духовна ствар. И сад, не смемо да ударимо дете по дупету учећи га шта је добро а шта лоше, а онда када та деца одрасту чека их сурови свет без милости, чекају их ударци са свих страна, чека их ''стрес'' који ће им убити сваку лепоту живљења, на крају и сам живот.
*
Немам ја ништа против ''Београда на води''. Ја се буним што сам ја ''на хлебу и води''.
*
Живимо у времену када се квалитет не мери колико смо способни већ колико нисмо неспособни.
*
Катастрофалним грешкама везаним за бесмислене преговоре и ''Бриселски споразум'', српске власти су допринеле да Албанци са Косова и њихова фантомска држава буду надомак чланства у УНЕСКО-у. Чак и да им то сада не успе, у неком од следећих покушаја ће то бити завршено. Када се то догоди, српске цркве, манастири, стари градови и остало, припашће такозавној држави Косово, то јест, постаће косовска а не српска баштина. А ови, из власти, што се као буне, нека се сете да су потписали да неће кочити пријем Косова у разне организације и да их фактички признају чим присуствују барабар са њима на свим међународним конференцијама и скуповима. Најзад, нека кажу народу ко гура целу ствар: Америка, Немачка и Енглеска. Велики Вучићеви ''пријатељи''.
*

четвртак, 24. септембар 2015.

sistem vrednosti i probušeni kurtoni






„Непослушност је била први чин слободе, почетак људске историје“.
 Фром

Већ по мало боде очи и вређа разум непрестана прича о ''паду система вредности'', код нас, у друштву и држави, те, ето, то је кривац за нашу лошу ситуацију. Мало-мало, па се неки паметњаковић појави и дефинише нашу пропаст или објашњава неки проблем: ''пао систем вредности'', вели такав. Као да је то ''оперативни систем'', па може да пада и да се диже. Међутим, ако такав пад система вредности и постоји код нације, то је исто као кад се догоди пад имунитета код појединца. Када се то догоди, и у једном, и у другом случају, свакаква болештина се појави и развија.
Ипак, систем вредности је, пре свега, индивидуална ствар. Није то опште прихваћени збир правила, већ индивидуално и лично равнање према неком етичком или естетском нивоу. Када стварате, на било којем пољу људске делатности, ви поред себе не држите свеску са списком ''система вредности'', па на осносу тога радите. Ваш квалитет одређује ниво вашег система вредности. Управо, тзв. ''пад система вредности'' ствара могућности да урадимо много више, јер је лествица ниско постављена и лако ју је прескочити, те лако бити изнад тренутног система вредности. Поготову када је уметност у питању. Да не говоримо о етици и моралу. Ако је систем вредности урушен то нас не спречава да будемо поштени и вредни. Напротив!!!
Најглупље и веома лицемерно је када се у медијима појави неко ко каже ''да је урушен систем вредности'', са изразом лица и ставом како он није део тог урушеног система, а, у ствари, управо тај и њему слични највише доприносе да много тога не ваља и много тога се вреднује погрешним мерилима. То обично говоре људи који директно долазе из тог урушеног система, који су производ те вредности, и да су ствари само мало боље, они се никада не би ни чули, ни видели, а камоли давали мишљења о систему вредности који их је породио. У порушеном систему вредности наравно да никада у први план неће изаћи они који су изнад тих вредности, већ управо, продукти тих вредности. Да не би сте били део урушеног система вредности, морате бити ван свакога система, осим нервног система, система за крвоток, и система за варење. За једно друштво је много важније да функционише правни систем. Правни систем је најбољи контролор система вредности. Јер, код нас, чак и када крше закон они то објашњавају падом система вредности.
Систем вредности је и ствар укуса. Елита никада није имала укуса, она само прати моду и диви се медиокритетима и естради. Појединац може имати укуса. Ако желите да спознате ко има а ко нема укуса, па самим тим и мерило за систем вредности, не гледајте платна на његовом зиду и аутомобиле у његовој гаражи, већ гледајте са киме (или: чиме) живи дотични-на. Када видите брачног друга или пријатеље особе коју процењујете, биће вам јасно имају ли укуса и какав је тај укус и по којем систему вредности се равнају.
Мој систем вредности је висок и великих очекивања. Тако је и код људи са којима се дружим. Урушен систем вредности је код оних људи које избегавам и које критикујем. Дакле, има више система вредности, добрих и лоших, а каква ће бити свеприсутна слика, зависи од тога који ће преовладати. При том, уопште не мислим о политици. О политици следе редови...
Пита мали Индијанац оца:
- Очи, зашто се моја сека зове Златна Долина?
- Знаш, сине мој, ја и твоја мајка смо били опчињени природом једне долине и ту смо зачели твоју сестру.
- А зашто се мој старији бата зове Снежна Мећава?
- Зато што је зачет једне вечери у вигваму док је напољу беснела снежна олуја.
- Имам још једно питање, оче...
- Слободно питај Пробушени Куртону, сине мој...
Дакле, како дефинисати данашњи српски духовни систем вредности који директно одређује какав је политички систем вредности? Он се може дефинисати системом ''исправних и пробушених куртона''. Све што је добро ејакулира у исправном куртону, не изађе напоље и ништа се не породи и изроди из тога. Што не ваља, исцури из пробушеног куртона. Наш проблем је, дакле, технолошке а не духовне природе. Како натерати данашњу елиту и духовне-етичке куртоне да навлаче исправне презервативе како се њихово семе не би ширило и размножавало? Тешко. А како им онда доакати? На тај начин што ће права елита, уметничка и научна, људи од морала и части: да пробуше своје куртоне и да свој квалитет разлију по нацији. Морамо да духовно силујемо своју нацију да би породила нешто добро. Лепим не иде, јер битанге ваше лепо понашање увек схвате као слабост.


nacionalno vs građansko - čitaj

среда, 23. септембар 2015.

nacionalno vs građansko



Грађанска Србија може бити само национална. Када правилно прихватимо национално онда је лако шајкачу заменити шеширом. У питању је супериорност или инфериорност. Када национално чврсто стојите са обе ноге на земљи, онда грађанско није баласт већ је предност, лако се прихвата и националним идентитеом допуњава. Када се, пак, националног одричете и стидите зарад грађанског, онда нисте ни у једном заиста и искрено. Онда своје грађанско доказујете негирањем свог националног – а то не ваља. Не можете постати Мика негирајући да сте Пера, већ само  доказујући да можете бити и Мика и Пера. Грађанско треба да буде еволутивни корак од националног ка универзалном, природан и дијалектички. Где год да одете, на било који део света, кад се са неким упознате увек ће вас питати ко сте и одакле сте. Национално је ваша лична карта: име, презиме, нација...
Идентитет је важан за појединца. Често за некога кажемо да је ''јака личност'' јер држи до себе, својих принципа, свога идентитета. Исто је и са народима. Док велики народи свој национални идентитет уопште не доводе у питање, они исти, са друге стране, траже од бројчано слабијих народа да се одрекну свог националног духа као нечег превазиђеног и штетног, а у истину, јер се тога највише плаше. Када желе да поробе и униште један народ онда насрћу на национално а подржавају грађанско. Кад хоће да те окупирају онда покушавају да униште националне вредности уз помоћ грађанског баљезгања.
Забалуда грађански опредељеног појединца у Србији лежи у следећем: жели да буде јак индивидуалац, хоће да његова породица буде снажна, ситуирана и хомогена, да његова фирма буде јака, да његов клуб побеђује, а труди се и дела да његова нација (самим тим и држава) буде духовно и физички унижена и уништена. Е, па то не иде и не може. Не можете бити јак индивидулац са јаком породицом, у девастираној нацији (можете бити јак индивидуалац у таквој ситуацији само ако се борите да повратите националне вредности које се гуше и урушавају на силу). То су већ покушали комунисти и није ишло. Знако како се завршило. Тако ће се завршити и са тренутним процесом ''десрбизације'' у циљу светле ''европеизације''.

понедељак, 21. септембар 2015.

ПЕСНИЦИ ЗНАЈУ ШТА ЈЕ БИЛО И ШТА ВАЉА БИТИ!!!



Није потребна анализа, синтеза... Нису потребни аналитичари. Песници су све већ опевали. Песници су већ написали све историје, програме и циљеве. Само их треба читати. 

СТАЊЕ?

Владислав Петковић Дис:
Развило се црно време опадања,
Набујао шљам и разврат и пороци,
Подиг'о се трули задах пропадања,
Умрли су сви хероји и пророци.
Развило се црно време опадања.

Прогледале све јазбине и канали,
На високо подигли се сутерени,
Сви подмукли, сви проклети и сви мали
Постали су данас наши суверени.
Прогледале све јазбине и канали.

Покрадени сви храмови и ћивоти,
Исмејане све врлине и поштење,
Понижени сви гробови и животи,
Упрљано и опело и крштење.
Покрадени сви храмови и ћивоти.

Закована петвековна звона буне,
Побегао дух јединства и бог рата;
Обесимо све празнике и трибуне,
Гојимо се од грехова и од блата.
Закована петвековна звона буне.

Од пандура створили смо великаше,
Достојанства поделише идиоти,
Лопови нам израђују богаташе
Мрачне душе назваше се патриоти.
Од пандура створили смо великаше.

Своју мудрост расточисмо на изборе,
Своју храброст на подвале и обеде,
Будућности затровасмо све изворе,
А поразе прогласисмо за победе.
Своју мудрост расточисмо на изборе.

Место светле историје и гробова
Васкрсли смо све пигмеје и репове;
Од несрећне браће наше, од робова,
Затворисмо своје очи и џепове.
Место светле историје и гробова

Остала нам још прашина на хартији
К'о једина успомена на џинове;
Сад сву славу пронађосмо у партији,
Пир поруге дохватио све синове.
Остала нам још прашина на хартији.

Под срамотом живи наше поколење,
Не чују се ни протести ни јауци;
Под срамотом живи наше јавно мнење,
Нараштаји, који сишу к'о пауци.
Под срамотом живи наше поколење.

Помрчина притиснула наше дане,
Не види се јадна наша земља худа;
Ал' кад пожар подухвати на све стране,
Куда ћемо од светлости и од суда!
Помрчина притиснула наше дане.

ВЛАСТ (било која)?

Адам Загајевски:
Једнога дана мајмуни посегоше за влашћу.
На прсте навукоше златно прстење,
обукоше беле, уштиркане кошуље,
почеше да пуше миришљаве хаванске цигаре,
стопала заробише црним лак ципелама.
То не приметисмо јер бејасмо обузети
другим стварима: неко је читао Аристотела,
други преживљавао велику љубав.
Говори влада постадоше хаотични,
чак брбљиви, међутим никада их
нисмо слушали пажљиво, више смо волели музику.
Ратови су постали дивљи, затвори
смрдели више него раније.
Чини се да су мајмуни посегнули за влашћу.

ЕВРОПСКО-АМЕРИЧКЕ ВРЕДНОСТИ?

Ален Боске:
Гасом сам отровао неколико Јевреја: гадна је то раса,
затим сам се забављао слушајући Моцарта.
Стрељао сам партизане: шљам је то,
а онда сам с таквом љубављу мирисао ружу!

Сасекао сам Арапина: телећу марву,
а затим ставио врпцу око врата моје пудлице.
Закопао сам живе Јермене: Турци су
били у праву! Затим сањарих о Тинторету,

о Веласкезу, о Зурбарану. Подгрејао сам
црнца: беше бљутав у сосу од вина!
Затим сам на обали мора читао Жана Расина.

Полио сам Вијетнамце напалмом који
их своди на оно што јесу: некакве бубе,
Затим спевах песму о цивилизованом човеку.

ПУТ У ЕВРОПУ?

Благоје Баковић:
Молитва за мрава који се запутио ка Цариграду

Који си дао свему снаге да може, ићи, ићи
Некоме да већ стиже, некоме да ће стићи

Помози оном мраву коњаник што га је пито-
Знаш ли да ти у Цариград неће ни хиљадито

Колено стићи. Куд си се запутио, мрво?
Знам-рече мрав, оздољ, ал да ти не кажем, прво,

У Цариград да стигнем, то мени није важно
И не тугујем због тога, није ми око влажно

ја јесам мрав, ал не губим наду,
Да ће ми живот проћи на путу ка Цариграду

ШТА ЧИНИТИ?

Ђура Јакшић:
И овај камен земље Србије,
што, претећ сунцу, дере кроз облак,
суморног чела мрачним борама
о вековечности прича далекој,
показујући немом мимиком
образа свога бразде дубоке.

Векова тамних то су трагови,
те црне боре, мрачне пећине;
а камен овај, ко пирамида
што се из праха диже у небо,
костију кршних то је гомила,
што су у борби против душмана
дедови твоји вољно слагали,
лепећи крвљу срца рођеног
мишица својих кости сломљене,
да унуцима спреме бусију,
оклен ће некад смело, презирућ,
душмана чекат чете грабљиве.

И само дотле, до тог камена,
до тог бедема,
ногом ћеш ступит, можда, поганом.
Дрзнеш ли даље?... Чућеш громове
како тишину земље слободне
са грмљавином страшном кидају;
разумећеш их срцем страшљивим
шта ти са смелим гласом говоре,
па ћеш о стења тврдом камену
бријане главе теме ћелаво
у заносноме страху лупати...
Ал' један израз, једну мисао,
чућеш у борбе страшној ломњави:
"Отаџбина је ово Србина!"...

ЦИЉ?

Десанка Максимовић:
СРБИЈА У СУТОНУ ПРВОМ ЛЕБДИ
БЛАГА И ТИХА –
НА РАНУ ЈЕ ПРИВИ!