субота, 14. јануар 2017.

ХАРАДИНАЈ, ЈАНКОВИЋ И КРВОЛОЧНИ РОТВАЈЛЕРИ!



Харадинај је починио злочине пре скоро двадесет година. Он и остале вође ОВК су карактеристичне по томе што су поред командне одговорности били и егзекутори. Шта су од тада (две деценије) радили одговорни људи у Србији у прикупљању доказа: тешко је рећи?! Потрошене су милијарде долара на плате и донације за Косово, а до дана данашњег немамо сакупљених релевантних података везаних за ратне злочине почињене над Србима, немамо књига које су се бавиле тим периодом, поготову у раскринкавању лажи и превара којима нас је засипао западни свет а потом бомбардовао и окупирао. Француске власти су данима чекале да стигну папири и докази везани за Харадинаја. Наравно, не треба се заносити, Французи су хапсили Харадинаја да би то питање потернице скинули са дневног реда једном за свагда, али то није разлог што наша страна није била спремна да још у току вечери однесе комплетну документацију везану за злочине овог човека. Да је среће, то јест, да је било знања, воље, патриотизма и струке, све је то давно требало да буде припремљено. Није ми само јасно шта су то скупљали и допуњавали ових дана што већ нису знали?! Десетина сведока у случају Харадинај је убијено, наша страна се није потрудила да заштити макар једног или двојицу (док полицијску заштиту у Србији данас имају и Курта, и Мурта). Шта рећи за чињеницу да је један од последњих сведока убијен у Црној Гори, где га је покосио џип на пешачком прелазу - човек ходао улицом: сам. Како то да нико није нашао за сходно да га склони и заштити? 
Ето, тако ми радимо. Воз који креће данас на релацији Београд - Митровица, који треба да олакша живот обичним људима, неукусно и граматички неисправно је нашаран као ускршње јаје. Уместо да у њему буде чисто, топло и да буде тачан и јефтин, они који су га опремили гурају прст у око другој страни и призивају зло. Заштите господо фреске у црквама и манастирима на Космету, не морати их малати по возовима. Покажите конкретно да је ''Косово Србија'' поништавањем штетних Бриселских споразума и јачањем институција Србије тамо где могу да се ојачају. На крају крајева, нацртајте на сваком тенку по једног Светог Ђорђа кад будемо кретали тамо (шта? ништа од тога?!). Наравно, тим возом неће путовати политичари већ обичан народ, махом ђаци и студенти, а мало невиних жртава у изборној години не може лоше чинити.
Кад смо код избора, да речем свој став. Не пише се добро такозваној опозицији, (па ни нама осталима: радном народу и поштеној интелигенцији), са овим што се сада може видети. Ако су Јанковић и Јеремић главне узданице, срећно вам било СНС-овци! Владаћете још дуго, дуго... Ако опозиција нема других канидата, (зашто само опозиција, ако остали грађани Србије немају свог кандидата?!), осим људи који су цео радни век били чиновници на државним јаслима, ни њој, ни нама, не пише се добро. Шта нам поручују такви кандидати? Цео досадашњи живот провели смо на грбачи народа а сада планирамо да мало себи подигнемо стандард. Председник Србије, обзиром на овлашћења, јесте више протоколарна личност. Он треба да буде симбол онога какву Србију желимо. То треба да буде човек који је остварен у ономе што је радио: науци, уметности, послу, итд. Он треба да своје име да тој функцији а не да функција да њему име. Мало ли смо се млатили са Николићевом дипломом, да сада треба да наставимо да се млатимо са другим аферама. Он, будући председник, не мора да буде политичар. По мени, то треба да буде неко попут Бећковића, Кустурице или Ломпара. У овом тренутку то би упристојило политичку сцену и подигло лествицу система вредности који влада у нас. Знам, ''појеле'' би га партије. Али, ваљда заслужује пристојна Србија и нешто што није ''партијско''.
Пристојности нам фали, и струке, праве уметности, може се закључити из овог текста. Међутим, још један феномен окупира овај народ (у тренду онога што се догађа и другим народима). То је губитак природних и људских инстиката и подлегање општем тренду де-унификације човека и природе, то јест, негације онога што нам је од природе дато: људима, биљкама и животињама.  Такви смо слабићи постали (то јест, таквим нас праве) да се -10 у јануару проглашава за елементарну непогоду, како за људе, тако и за животиње. Међутим, ускоро ће доћи време, на глобалном нивоу, па и код нас, када ће преживети само они који знају да лове, да праве децу и порађају се не пренемажући се, и који ће имати псе који су способни да преживе ледене ноћи напољу, кољу се са вуковима и сачувају стадо и легло. Следи рат са природом у којем ће одлучивати природна селекција. Ко сачува људске и анималне инстикте имаће веће шансе да преживи. Такви ће се скупљати у заједнице, да би могли да заштите пород, воду и храну.
А како ће доћи до тога? Оно што се сада догађа је увод у стање које описујем и јесте финиширање пројекта робовласничке глобализације такозваног западног света и њихових сателита: већина мушкараца су идиоти који су обучени само да раде, уметнички мртвих, војно неспособних и необучених, већина жена ће због физичке и психички изазване дегенерације (преко ''идеја'', хране и медикамената) бити јалова и неспособна да брине о свом породу, а већина паса неће моћи да преживи хладну јануарску ноћ без парног грејања. Са друге стране, глобални капитал који влада светом има своје добро обучене војнике, лабораторије за генетски инжењеринг и вештачко осемењивање, крволочне ротвајлере обучене да убијају и бункере у којима ће преживети нуклеарни удар – дакле, све што им је потребно да владају робљем.

Ове последње парареле имају везе са случајем Харадинај, ма како се вама чинило да немају.

Нема коментара:

Постави коментар