КЛИКОМ НА СЛИКУ ИДИ НА САЈТ ЗА НАРУЧИВАЊЕ

КЛИКОМ НА СЛИКУ ИДИ НА САЈТ ЗА НАРУЧИВАЊЕ
ДЕВЕТИ КРУГ СВЕТОГ КРАЉА

КЛИКОМ НА СЛИКУ ИДИ НА САЈТ ЗА НАРУЧИВАЊЕ

КЛИКОМ НА СЛИКУ ИДИ НА САЈТ ЗА НАРУЧИВАЊЕ
ВРЕМЕ ЗЛИХ ПАСТРМКИ

субота, 22. јул 2017.

Зашто сам заћутао о Вучићу!?


Нацизам је механизовани мистицизам“.
Томас Ман

Питали су ме неки због чега више у мојим блоговима нема критике свакодневних потеза власти? Одговорио сам им: као патриота поштујем избор мога народа, иако то није мој избор. Наравно, то је један уопштени и упрошћени одговор.
Не!!! На жалост, нисам ни купљен. Ништа ми нису понудили, то је једини разлог мога непродавања, што значи да ме и не схватају озбиљно. Свакој шуши се нешто понуди да ућути. Само то, па је разлог да заћутим (до неке границе) и смањим доживљај. Ако држим до себе. Мислим, не можеш ко сеоска кера да лајеш а да нико не обраћа пажњу на тебе. Да каравани пиче а ти да кевћеш за њима. Али, није то разлог због чега се проблемом Вучићеве власти сада више бавим глобално него ли конкретно.
У једном од текстова непосредно пред саме изборе изјаснио сам се о томе што у кампањи нећу писати текстове против власти. Спуштавах се ја на то уже деведесетих година (и после). Рушећи једно зло доводили смо на власт још горе и погубније. Никада нисмо гласали ''за'', већ смо вазда гласали ''против''. И када смо мислили да нешто бирамо уистину смо бирали мање зло (мислили смо).
И тако, пред прошле председничке изборе ситуација је била иста. Избор је био поражавајући. Рушењем Вучића довели би вероватно још горе људе на власт (макар по резултатима оних који су му били најближи), а требало га је рушити. Мада, најпоражавајуће је то да је скоро сигурно било извесно да Вучић не може изгубити изборе. То дакле није било до њега већ до његових противкандидата. После избора (на којима сам гласао и обавио грађанску дужност) разлози за ћутање су били још већи уколико човек хоће да буде патриота и да поштује избор народа којем припада. Тај исти народ је добио шта је заслужио, да се ја нешто питам дао бих му још по носу. Мало је ово што добија. Заслужио је још горе јер није способан да својим гласовима бира и контролише власт макар онолико да га та власт отворено не презире.
И данас док се радници буне због малих плата и робовских услова рада, на страни сам владе. Ти си то изабрао драги мој народе. Либерални капитализам и протестантску радну етику која ти је обећавана. Ти си тај који подржава синдикате који су под његовом контролом. И ти си тај, српски народе, који си дао натполовичну већину човеку који већ годинама најружније прича о теби: да си лењ, да ништа не знаш, да ништа не вредиш, да ти је историја лоша, да си злочиначки, да живиш у митовима. И ако сте некоме поклонили надполовично поверење и омогућили му да победи у првом кругу и да на локалу освоји апсолутну власт: сада ћутите и уживајте трпећи преостале четири године! Неукусно је и некултурно било шта говорити и радити само пар месеци после те ваше одлуке. Понављам: ништа вам се не догађа што нисте заслужили. Та лезбејка на челу владе то сте ви, то је ваш избор.
Избори нису били регуларни! Покрадени су! Нису постојали исти услови за све! То се све знало и пре избора, па је господа из опозиције ипак похрлила да пријави онолике кандидате. Значи, ем, нису били спремни да бојкотују изборе и тако обесмисле саме, ем, нису били спремни да се договоре и да укрупне бирачко тело са мањим бројем кандидата (што им у крајњем случају ништа не би значило, пошто су толико слаби да је Вучић сам добио више од свих њих заједно). И, да ли је неко поднео оставку после тог дебакла? Нико! Па сада хоће да други бију њихову битку и да пишу против власти док они грицкају посланичке плате и надокнаде у скупштинским и управним одборима. Њих интересује смена власти а мене интересују револуционарне и фундаменталне промене у друштву.
Можда и није тако лоше како се мени чини. Тако макар тврди већина народа. А ја ћу остати у мањини где ми је и место. Наиме, добар део људи не излази на изборе – значи да им је добро и да не желе ништа да мењају. Добар део изађе па гласа за власт – значи да је и њима добро. Мањи али значајан део гласа за неке од опозиционих кандидата што значи да је њима толико добро да желе да ствари мало промене на горе. А ја онда треба да трубим са пар хиљада истомишљеника о томе како ништа не ваља. При том, нисам од професионалних опозиционара који то чине да би уграбили део колача, нити од страних плаћеника који за паре руже власт ружећи Србију. Сви се они крљаљу за паре, боли њих курац за Србију и српство (што рече покојни Манда у филму).

Не може се само критиковати власт ради саме критике, ради узјахивања Мурте. У Србији је скоро целокупни политички амбијент труо и пропао. Целокупна политичка сцена, власт и опозиција, морају да оду заувек. Читав политички систем оличен у политичким актерима на свим странама политичке сцене је урушен, корумпиран, криминализован, нестручан, неморалан, неспособан. Већина њих из власти и опозиције већ се огледала у владању и резултат сваког од њих је подједнако катастрофалан. Садашње стање је само наставак тога деловања. Сетите се Милошевића који је био и председник и премијер, па Ђинђића који је био све и свја, па Тадића који је радио то исто што данас ради Вучић. Сетите се медија, сетите се полтрона, сетите се партијског запошљавања. Све је исто и сви су исти! Није дакле проблем у политичарима, па ни данас у Вучићу, већ у онима који их бирају наново и поново. Ако су сви они, једни те исти, после двадесет и седам година, добри горе поменутом и побројаном народу, онда ни ја немам права срећу да им кварим. А за револуцију сам стар, чак и за сексуалну, те је тако и премијерка неприхватљива за мене. Док за већину јесте: ви сте је бирали!

Нема коментара:

Постави коментар