Игор Ђурић - рођен у Истоку (Метохија) 1968. године. Писац: романи, песме, есеји, књижевна критика, путописи, сатира, блог, колумне, политичке анализе (аномалије), теорија књижевности, историја књижевности, завичајна књижевност, афоризми, све...  
 

среда, 9. септембар 2015.

ЦРВЕН БАН


Пише: Игор Ђурић


Свадила се пица и гузица,
Гуза пици тијо беседила:
"Ао пицо, уда комшинице,
Мени твоји гости додијаше
Тебе јебу, мене с муди туку!"
(В.С. Караџић)

У Србији, неко је Црвен Бан а неко Црвен (је)Бан. Постоје јеребица и јеребан. Од њих постану јаја из којих се излегу јеребичићи. У Србији се зна ко је ко, мислим у смислу: ко је јебан - политички и сексуално (редовно и у континуитету). Свако бира шта ће бити, природа и генетика само уобличе склад – ако је избор прави; или, подвуку гротескност – када се у избору погреши. Игра природе је лепота и склад, када се природа преигра онда у недостатку васпитања и разума, добијемо геј параду, ''ријалити'' ликове, власт какву заслужујемо и искривљену слику света који је еволуирао милионима година да би данас ејакулирао у погрешној рупи – погрешног пола. Јер, да се разумемо, кад је пол исправно одабран: онда нема погрешне рупе.

Јебао Шваба
Швабицу
За купусну
Главицу,
Ал' и Шваба Швабу
За келерабу!
(В.С. Караџић)

Тако нам је, слично, и у политици. Када се крене погрешним путем онда се ни случајно не може стићи на право место (јебала нас Европа). Чак и покварени сат показује два пута право време а са погрешним путем то није случај. Покварени политичари не ураде нити једном ишта исправно. Погрешно изабраним путем се чак ни не залута. Погрешним путем се стигне на погрешно место.
Неко је Црвен Бан, неко је некада називан Црвен(а) Бан(нда), а сада Србијом владају Црвен(е) Бан(ке). Већина српских грађана су њихови робови. То је део тог погрешног пута којим нас воде. Они знају да је погрешан, али шта њих брига. Смер је добар али погубан. Добар за друге, погубан за нас.
Неко је Црвен Бан а Србијом данас влада Црвен(а) (реј)Бан филозофија. Куповати, задуживати се, по сваку цену брендирати се, сликати се, имитирати, и, најважније, не размишљати. Таблет и наочаре ће размишљати уместо вас. То што пензионери од своје пензије не могу да купе оне мале таблетице (пилулице), то није важно.
Има ко да размишља уместо вас (осим мобилног телефона и силикона). То су политичари (није случај само са нама, глобално је то јебење). Ваше је само да се задужите, да слушате, да будете раја и фукара. И да се не бавите политиком. Де Гол је рекао: Политика је сувише озбиља ствар да би била препуштена политичарима. Нисмо ми Срби једини народ којем политичари кроје капу али смо свакако најгоре пролазили у своме властитом избору.

Тешко вуку не ијући меса,
А јунаку не пијући вина,
Наер-капи на ћелавој глави,
А скрлету на обешењаку,
Просјеници у ватри љесковој,
А дјевојци на руци немилој,
Удовици самој спавајући,
А момчету на њу гледајући,
А пуници у зетовој храни!
Кратке главње гатани угарци,
Честа дјеца готове сироте!
Ситна риба бљузгавица,
Мали курац кукавица!
Гу-гу и куку,
Бићеш с пуром на бруку!
(В.С. Караџић)


Неко је Црвен бан а неко мора на Црвен (ауто)Бан – по инструкције. Оно, руку на срце, црвена је само позадина око свастике у белом кругу. 
Неко је Црвен бан а неко Црвен Бан(комат) са службеном платном картицом.
Неко је Црвен Бан (то су они што се возе службеним аутомобилима са све платним картицама) а неко је Црвен(и) (та)Бан: народ измрцварен, који крвавих ногу хода према својој Голготи.
Како ме не би Црвен Бан(овали) боље је да се смирим него да останем Црвен Бан(доглав). Да не дужим: погрешног партнера смо изабрали зато су нам све рупе погрешне. И боли. Не остаје нам друго, или да мењамо, или да селимо.

Ајде село ла селимо!
Гди ћемо га населити?
Међ' обрве девојачке.
Ту не може село бити:
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање!

Ајде село да селимо!
Гди ћемо га населити?
Међу дојке девојачке.
Ту не може село бити:
Нема шуме, нема воде,
Нема земље за орање!

Ајде село да селимо!
Гди ћемо га населити?
Међу ноге девојачке,
Та ту може село бити:
Има шуме, има воде,
Има земље за орање!
(В.С. Караџић)





Нема коментара:

Постави коментар

www.djuricigor.net , e-knjige i blogovi

counter for blog