О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА

 

    О РОМАНУ „ВУК ЈЕ ПОЈЕО ШАРГАРЕПУ“ ИГОРА ЂУРИЋА

- стих у роману -

(Клинички живот, други део)

*

Док смо пишали по себи:

вриштала је смрт около!

- из романа –

*

Роман који није роман, уосталом, као и сви романи Игора М. Ђурића. То су прилози за психоанализу а сама књига је посвећена онима које сањамо. Па још и: стих у роману. Наслов говори све а, у ствари, ништа о роману. То је једна превара, можда чак и: парадигма или синтагма?!

Вук веган је симбол новог времена (против којега се аутор слабашно разрачунава речју а веома јако своjим досадaшњим делом): левог либерализма, ЛЏБТ идеологије и зеленог тероризма. Аутор упире прстом (шапом вука вегетаријанца) на све оне битанге који су се отргли од Бога и одрекли породице и који нису у природи свог постанка и постојања, но су антихристи.

Признаћете, вук који једе шаргарепу (или неко друго воће и поврће) је неприродно стање. То више није вук а није до краја ни шакал! Шакал једе воће кад нема ничег другог – вук, сем меса, ништа макар црк'о!

Вук веган је слика и прилика данашњег просечног корисног идиота на западу (и свугде другде, са тенденцијом и према Србији). Тај и такав човек (корисни идиот) је приморан, пропагандом агенде, горе поменутих сила у окриљу дубоких држава и српских (људских) непријатеља да чини све и стално онако како му се наложи, да не размишља или сам одлучује (не дај Боже) већ мора непрестано и мазохистички да игнорише и понижава своју природу, традицију, породицу, Бога, државу по наређењу јачих, оних који владају...

Вукови, по природи крволоци, како им је Бог прописао, завијају у овом роману (кроз уста аутора):

Орешнике за болеснике...

Русија и Руси, данас, то јест, вукови који кољу плен и једу месо, који чувају накот и живе у чопору, ратује(ју) против вукова који једу поврће, живе у зоолошким вртовима, јебу се у дупе и размножавају вештачки (или усвајају природне вучиће). Не буквално, наравно, већ као концепт.

Зашто?!

Кад се вукови натерају да буду вегетаријанци, то је крај вучјег рода! Тако је и са народима, са човеком. Готово! Енде! Нема више!

Овај светски рат се не води због колонија, неправди, енергената, освајања!

Не!

Овај рат се води: да пичка која рађа буде замењена шупком (чија се намена зна); а пенис, који ствара, да се замени језиком који ћути (и: лиже).

Када се вук који једе шаргарепу, први пут појавио, на фронту против човека који жели да живи како су му и преци живели, да живи слободно и по природи?!

1999. године на Косову и Метохији једнорози су, по наређењу демократа из Америке и њихових слугу из Европе и са Балкана, напали вукове са Проклетија - Србе. Било их је више, били су много боље опремљени и били су појачани са хијенама  из суседства, али нас нису победили на бојном пољу јер их нисмо пустили унутра.

Није им то ни био циљ: хтели су само да пробају како ће то изгледати против Русије.

Оног тренутка када су неки вукови прешли с меса на шаргарепе, Срби су нападнути на Косову равном, јер је запад изгубио природно стање свог постојања, а на путу су им се нашли људи који то не признају.

Тако су Срби привремено изгубили Косово и Метохију а човек са запада је трајно добио штап и шаргарепу.

Ако сте очекивали да књига говори о горе поменутом вуку геју опширно: варате се. Она само наговештава, кратко и у цртицама.

Не очекујте очигледно од ове књиге!

 Нешто је и на читаоцу, ваљда?!

Ова књига је компилација ауторових мисли у другим књигама (које нису коришћене, а јесу обилато) и очијукање са вештачком интелигенцијом безбожном.

Првобитни наслов ове књиге био је Пријатељска ватра а то је и главна тема овог списа. Тек се касније схватило да је ово други део романа Клинички живот. Само се јавило и рекло!

ПРИЈАТЕЉСКА ВАТРА?!

Пријатељска ватра (братоубилачка) је више него јасан и очигледан симбол (дотле да и није симбол) и алузија на српску неслогу која пролива међусобну крв најчешће без ваљаног разлога. Ми се међусобно мрзимо и сатиремо из глупости, доколице и незнања.

Роман каже:

Срби, ја сам тај, ретко кад успеју да изађу из пријатељске ватре.

Који Срби? Четници и партизани, леви и десни, Обреновићевци и Карађорђевићевци, шумадинци или прекодринци, монархисти и комунисти, мали Руси или велики Европејци, итд. итд.

Ево још неких најосновнијих идеја или питања које покреће ова књига!

КАНАЛ?!

Скучени погледи али уједно и сигурност.

Шта ће нам „широки видици“ ако нас исти убијају?!

Нама није требала ширина демократије већ сигурност диктатуре!

У каналу, Србин има већу историју (и: своју) него што је имао у Душановом царству – јер  – људи смо, иако смо Срби  – а Срби смо, јер смо људи у времену нељуди.

Читава српска историја се стварала у ограниченим а неконтролисаним условима: у каналу. Некад и: јами. Ми нисмо видели даље од носа и ножа под грлом!

ФИЛОЗОФИЈА?!

...нико није умро а да се претходно није родио...

КЊИЖЕВНОСТ?!

Роман тражи равничарску реку, широку, спору и дубоку, а стих хоће планински поток, узак, брз и плитак.

Поезија је притока, а роман је главни ток! Није канал, и ако је ово роман!

РАТ?!

Крв не може бити ни квази, ни прокси!

Лако је туђим курцем глогиње млатити!

Лако је мртвом вуку реп мерити – макар и веган био!

ИМПОТЕНЦИЈА?!

Немогућност да створим (ипак: једнина) уметничко дело које ће променити свет и људе на боље, или макар подићи револуцију!

СНОВИ?!

Српска ирационалност!

Ја нисам могао, против подела и рата, ништа друго него да сањам!

Снови против идеологије – то је победа здравог разума над безумљем!

ФРОЈД?!

Прво: то је надимак, тако су аутора овог романа звали другови и другарице у средњој школи.

Друго: у психоанализи може нам се све, па чак и ако није тачно (што је најчешће): брига нас.

Најзад, зар свако уметничко дело није прилог за психоанализу аутора?!

Поготово овог?!

АНТИРАТНИ РОМАН?!

Није. То је само роман о рату онако како је изгледало или се сањало.

Ко је и када нас уопште питао: хоћете ли бити Срби у Метохији?!

Није нико и никад!

То је божија одлука а Бог је против рата, верници јесу.

Није важно ко је за рат а ко није – на крају се и једни и други нађу у њему и ваља преживети.

Имали смо лош мир – мењали смо га за добар рат!

Нисмо лоше ни прошли – како је било писано!

ПОРУКА?!

Нема је!

Да смо хтели поруку да шаљемо, отишли би у пошту и послали телеграм (Џон Форд).

Ипак?! Можда?!

Знаш ли ти дечко, да док ја и ти овде, у овом блату, губимо главе, неко у близини, не далеко од нас, стиче свој први милион?!

Или:

Видиш и сам колико вреде новци кад се нађеш у оваквој ситуацији. Све ће им то отићи како им је дошло, на овај или онај начин, само је жртва за отаџбину и свој народ: вечна!

Или:

Тешко је време, већина теорија завера из прошлих деценија и векова се обистињује и материјализује. Човечанство мора веровати у све форме зла или неће преживети!

Узмите за поруку шта вам драго, књизи је свеједно. Јер, у бесконачност се не иде зарађеним милионима већ створеним делом!

ЗАСЕДА?!

Ми Срби: стално смо у заседи, са ове или са оне стране, свеједно нам је.

Или са штитом или на штиту!

Србин ако није у јендеку: није ни Србин, ни вук.

И кад се нађе у заседи: у Србина, углавном, пуцају његови!

ЦРЊАСКОВЕ ЗАПЕТЕ?!

Јеби га, волимо га (их)!

ИСТОРИЈА?!

Срби, ми смо једини народ, поред Руса, јашта, који је властиту (и народну, изворну, своју) династију заменио идеологијом безбожника на чели са Хрватом, који је, поред тога што је био страни агент и комуниста, био и србомрзац?!

СЕКС, СКАРЕДНОСТ, ПРОСТАКЛУК?!

Можда, повратак анималној природи.

Природа нам дала све: ми само требао да се окористимо њоме!

То што волимо да јебемо а да не будемо јебани је зато што смо Срби!

Чак ни Српкиње не воле да буду јебене из погрешних разлога!

Питање, зар неко воли да буде неприродно и на силу јебан?

Воли вук геј и веган!

Ако није горе поменуто, питајте Фројда.

АЛКОХОЛ?!

Ова књига је писана у алкохолисаним сновима.

Аутор је одсањао ову књигу.

ОНОСТРАНО?!

Лично искуство аутора књиге, онда кад није сањао, него се размеђавао између живота и смрти!

ВЕРА У БОГА?!

Испитајте се: ко искрено и без користи верује у Бога?!

Испитајте сами себе: колико сте лажних обећања дали Богу?!

итд.итд.

Доста је, рекосмо већ, нешто треба оставити и читаоцима (ако их уопште буде било?!).

Клинички живот је својевремено (несвесно) раскринкао вука вегана, јер је аутор прочитао на хиљаде књига, па је текст писао подсвесно, изван свести и несвесно, у сомнабулним испарењима и лебдењима, са канабета у ординацији психоаналитичара и класичног психијатра, или у пијачној крчми, у међувремену, ван снова и књига, трошећи много алкохола и жена, без књижевних аспирација!

Чекајте?! Ко је, онда, тај човек, који тврди да је успео да предвиди појаву вука вегетаријанца на пољима Косова и Донбаса, тако што је читао, пио и јебао?!

То је Игор М. Ђурић, будала једна!