Пише: Игор Ђурић
„Ти још не знаш да су
вук и ловац
копилани једне исте мајке“.
Горан Бреговић
Кажу да су уставне промене неопходне зарад
''европског пута'' (ма шта то значило), мада сви који нешто знају и мисле
својом главом знају у ком грму лежи зец и да се Устав мора мењати због Косова и
Метохије, а по наредби и налогу запада, то јест наших ''пријатеља са запада''
(ма шта и то значило, питајте оне који их тако називају). Оно, у нечему су
заиста у праву они који говоре да се наш устав мора променити због нашег
пријема у Европску унију. Наиме, у тој сумњивој работи око нашег прикључења тој
заједници која је већ на издисају, Косово ће бити услов свих услова. Не само
што их морамо признати као независну државу већ ће то бити списак услова који ће
бити равни онима које је Немачка добила на завршетку Великог рата у Версају.
Дакле, да се изразимо народским језиком:
Устав треба мењати како би се избацила преамбула која говори о Косову као делу
територије Републике Србије и да се промени члан 182. који набраја аутономне
покрајине у Србији (да се избаци Косово и Метохија а да остане Војводина). Јер,
ни једна власт не може продати Косово а да то не буде кршење Устава, па им се
кад –тад мора судити за велеиздају, како сада ствари стоје. Чак су и сви споразуми до сада потписани противуставни. Противуставан је и
сам чин преговора.
Поставља се питање: уколико Косово није наше,
како нас убеђују и овде и тамо, уколико је реалност таква каква јесте, уколико
је стање на терену против нас – због чега нас толико притискају да се сами
одрекнемо нечега што, по њиховим речима, није наше? Одговор на то није тешко
пронаћи и зна га свако ко воли ову земљу: Косово је наше и увек ће бити, па
макар тамо било још милион страних војника, макар се иселио и последњи Србин,
макар се уништио сваки српски траг. Докле год је Косово у колективној и индивидуалној
свести Срба (да не говорим о највишем правном акту) - оно ће бити наше. Наше ће
бити док траје наша борба. Зато се ради темељито и другачије него до сада да тако не буде.
Није довољна само гола окупација, Косово се мора избацити из свести Срба, из књига,
из песама, из митова, из закона, па и Устава. Не!!! Ми сами га морамо избацити!!!
Само тако ће се рачунати.
Али, у чему лежи онај преседан из наслова, та
опасна ствар. Наиме, уколико променимо Устав, и из њега избацимо Косово и тако
се одрекнемо дела територије, није ли лако изводљиво да касније, кад то затреба
(а затребаће, прав вам стојим), исто учинимо и са Војводином. Мислим, ако смо
се одрекли једне покрајине, не видим разлог да сутра то не учинимо и са другом.
Знамо да је англосаксонско поимање права и закона утемељено на принципу
преседана а управо су нам они главне судије и џелати (утемељено им је заиста на голој сили али на крају воле да буде и ''законски''). Знате, Шпанци не признају
Косово из истог разлога о којем је овде реч. Уколико би то учинили, тај преседан
би им се обио о главу када је у питању Каталонија.
Али!!! Ајде да узмемо другу варијанту у
разматрање. Рецимо да сада пристанемо да променимо Устав и избацимо Косово и Метохију
из преамбуле, али и да укинемо цео Седми део Устава који говори о
територијалном уређењу Србије, па да на тај начин укинемо и војвођанску
аутономију и да Србија постане целовита са Војводином без аутономије!!! Кад већ мењамо и укидамо - да све укинемо!!!
Кука и мотика би се подигла. Сви би скочили
као попарени: европски и амерички гаулајтери, невладине и владине организације
у Србији. Какав безобразлук!!! Укинути аутономну покрајину, одузети аутономију људима
у Војводини!? Како вам је могло пасти на памет да војвођанску аутономију
избаците из Устава?! То је кршење демократских принципа, прекрајање граница
које је дефинисала још Бадинтерова комисија. Шта је са људским правима?! Како
можете мењати нешто што је људима Уставом загарантовано?
Схватате ли лицемерност и поквареност свих
актера који покрећу питање промене Устава и нездравост тог ''европског пута''? Једну
покрајину избацити из Устава и тако се одрећи дела сопствене територије, ону
коју сада хоће да нам узму; а другу покрајину оставити у Уставу и на тај начин
дестабилизовати целовитост Србије и оставити могућност да се у будућности и она
отме, и то на основу првобитног преседана. Они траже а ови овде их слушају: да
се у нашој држави једна аутономија укине а друга да се ојача. Оба захтева су на
штету Србије. То је наш ''европски пут''.
Нема коментара:
Постави коментар