У ЕВРОПУ КАО СЛУГЕ: ТО НАМ ЈЕ СУДБИНА

Пише: Игор Ђурић

„Нови атлантицизам има своју географску и организациону компоненту преко НАТО, Међународног монетарног фонда и Међународне банке за обнову и развој; његову бит чини америчка хегемонија. Драконско кажњавање „некооперативних“ постало је у оквиру те доктрине неприкосновена догма“.

Смиља Аврамов, Постхеројски рат запад против Југославије, стр. 97

По мени, боље је јахати на својој раги, него тимарити туђе пунокрвне ждрепце. Боље је бити ловац луком и стрелом у својој шуми, него за велику плату бити гонич у туђим лововима. Боље је улазити на главном улазу своје кућице, него на улазу за послугу највећег и најбогатијег туђег дворца.

Американци и ЕУ су потрошили око 100 милиона долара да би срушили Слободана Милошевића и пре тога десетине милијарди долара да бомбардују Србију, али нису ни приближно толико потрошили да ојачају демократију и побољшају живот грађана Србије. Ту се огледа њихово лицемерство. Они не желе мир и демократију већ своју хегемонију. Десетине милиона мушкараца, жена и деце, у свету годишње умире од глади и то у подручјима где Американци и ЕУ троше милијарде долара за своје јавне и тајне милитаристичке и хегемонистичке акције. Када би само мањи део тога одвојили у хуманитарне сврхе свет би био много боље место за живот.

Колико и како функционише либерални капитализам који нам се препоручује и тзв. „слободно тржиште“, зависи од тога колико је богата и војно моћна држава која стоји иза тога. „Слободна трговина“ се спроводи на тај начин што јаки и богати намећу услове и правила малима и сиромашнима. Док нас терају да све распродамо, они баш ових дана докапитализују нека предузећа из државних фондова. Они слободну трговину схватају тако: да је њихова трговина увек нешто слободнија од наше.

Исти је случај и са пријемом сиромашних и малих држава у Европску унију. То није пријем на равноправној основи и са подједнаким перспективама. То је само инсталирање видео надзора, да они могу контролисати да ли испуњавате њихове захтеве и да виде да случајно не крадете њихову робу коју продају у дућану од ваше државе. Притом, њихова роба је само њихова, а ваш дућан је под њиховим условима либералног капитализма већ под хипотеком.

Све је тако, или слично, било и раније. Само што су некада неки народи могли и у својој сиротињи бити суверени и слободни (чак и својој неслободи). Некада смо били неслободни од политике - данас смо неслободни у свему. Данас је све глобализовано. Уколико не чините оно што се од вас тражи, умориће вас санкцијама и на крају бомбардовати. Ући ће у вашу земљу без позива и отимаће грађане у њиховим кућама.

Уколико је ЕУ заједница слободних народа, без граница, поставља се питање: зашто је та иста Европа растурила Југославију да би је данас поново спајала? Уколико ЕУ гарантује људска права и грађанске слободе својим грађанима, и понављам, нема граница: због чега је та иста Европа отела Косово од Србије а тера нас да сарађујемо?

Одговор је: због тога што ЕУ (која оличава неколико најмоћнијих њених чланица) мале и сиромашне државе не сматра својим равноправним партнерима већ: својим колонијама. Нас Србе још и посебно сматрају Малим Русима, и учиниће све да нам затру сваки траг идентитета и да нам се семе модификује.

Са друге стране, Америка жели да Европа остане њена колонија. Тако да ће Србија, уколико буде примљена у ЕУ, бити колонија у колонији. И то у колонији, која поред тога што је политички и војно зависна од Америке, јесте безбедоносно и енергетски зависна од Русије. А ми, притом, нећемо искористити макар чињеницу да смо Мали Руси! Баш нам је добар избор, јел' да?

Све то мени личи на један велики и богати дворац. Систем функционисања тога двора почива на хијерархији, то јест, на онима који у њему живе и онима који у њему раде. Они који ту живе и њихови гости улазе на главном улазу, на црвени тепих директно из аутомобила, тај дворац има сврху да они живе лепо и раскошно - то су велике и богате земље запада. Послуга улази иза, на стражњем улазу за њу намењеним, невидљиви и понизни, истоварајући и утоварајући намирнице, радећи на томе да све буде чисто и лепо, и да они са главног улаза буду задовољни - то су народи источне Европе и мање јаке земље на западу. Ми Срби (и нама слични) нећемо стићи ни до тог улаза за послугу. Најдаље докле ћемо стићи биће капија имања, околни травњаци, коњушнице и паркинг. Даће нам, додуше, кабанице, у случају да пада киша, али нас неће пустити унутра да се згрејемо кад будемо покисли до голе коже. Ми смо за њих мање важни од њихових коња и аутомобила.