среда, 03. април 2019.

Грађанска Србија и пробушени куртони!




Грађанска Србија може бити само национална. Када правилно прихватимо национално онда је лако шајкачу заменити шеширом. У питању је супериорност или инфериорност. Када национално чврсто стојите са обе ноге на земљи, онда грађанско није баласт већ је предност, лако се прихвата и националним идентитеом допуњава. Када се, пак, националног одричете и стидите зарад грађанског, онда нисте ни у једном заиста и искрено. Онда своје грађанско доказујете негирањем свог националног – а то не ваља. Не можете постати Мика негирајући да сте Пера, већ само доказујући да можете бити и Мика и Пера. Грађанско треба да буде еволутивни корак од националног ка универзалном, природан и дијалектички. Где год да одете, на било који део света, кад се са неким упознате увек ће вас питати ко сте и одакле сте. Национално је ваша лична карта: име, презиме, нација...
Идентитет је важан за појединца. Често за некога кажемо да је ''јака личност'' јер држи до себе, својих принципа, свога идентитета. Исто је и са народима. Док велики народи свој национални идентитет уопште не доводе у питање, они исти, са друге стране, траже од бројчано слабијих народа да се одрекну свог националног духа као нечег превазиђеног и штетног, а уистину, јер се тога највише плаше. Када желе да поробе и униште један народ онда насрћу на национално а подржавају грађанско. Кад хоће да те окупирају онда покушавају да униште националне вредности уз помоћ грађанског баљезгања.
Забалуда грађански опредељеног појединца у Србији лежи у следећем: жели да буде јак индивидуалац, хоће да његова породица буде снажна, ситуирана и хомогена, да његова фирма буде јака, да његов клуб побеђује, а труди се и дела да његова нација (самим тим и држава) буде духовно и физички унижена и уништена. Е, па то не иде и не може. Не можете бити јак индивидулац са јаком породицом, у девастираној нацији (можете бити јак индивидуалац у таквој ситуацији само ако се борите да повратите националне вредности које се гуше и урушавају на силу). То су већ покушали комунисти и није ишло. Знако како се завршило. Тако ће се завршити и са тренутним процесом ''десрбизације'' у циљу светле ''европеизације''.
*
Већ по мало боде очи и вређа разум непрестана прича о ''паду система вредности'', код нас, у друштву и држави, те, ето, то је кривац за нашу лошу ситуацију. Мало-мало, па се неки паметњаковић појави и дефинише нашу пропаст или објашњава неки проблем: ''пао систем вредности'', вели такав. Као да је то ''оперативни систем'', па може да пада и да се диже. Међутим, ако такав пад система вредности и постоји код нације, то је исто као кад се догоди пад имунитета код појединца. Када се то догоди, и у једном, и у другом случају, свакаква болештина се појави и развија.
Ипак, систем вредности је, пре свега, индивидуална ствар. Није то опште прихваћени збир правила, већ индивидуално и лично равнање према неком етичком или естетском нивоу. Када стварате, на било којем пољу људске делатности, ви поред себе не држите свеску са списком ''система вредности'', па на осносу тога радите. Ваш квалитет одређује ниво вашег система вредности. Управо, тзв. ''пад система вредности'' ствара могућности да урадимо много више, јер је лествица ниско постављена и лако ју је прескочити, те лако бити изнад тренутног система вредности. Поготову када је уметност у питању. Да не говоримо о етици и моралу. Ако је систем вредности урушен то нас не спречава да будемо поштени и вредни. Напротив!!!
Најглупље и веома лицемерно је када се у медијима појави неко ко каже ''да је урушен систем вредности'', са изразом лица и ставом како он није део тог урушеног система, а, у ствари, управо тај и њему слични највише доприносе да много тога не ваља и много тога се вреднује погрешним мерилима. То обично говоре људи који директно долазе из тог урушеног система, који су производ те вредности, и да су ствари само мало боље, они се никада не би ни чули, ни видели, а камоли давали мишљења о систему вредности који их је породио. У порушеном систему вредности наравно да никада у први план неће изаћи они који су изнад тих вредности, већ управо, продукти тих вредности. Да не би сте били део урушеног система вредности, морате бити ван свакога система, осим нервног система, система за крвоток, и система за варење. За једно друштво је много важније да функционише правни систем. Правни систем је најбољи контролор система вредности. Јер, код нас, чак и када крше закон они то објашњавају падом система вредности.
Систем вредности је и ствар укуса. Елита никада није имала укуса, она само прати моду и диви се медиокритетима и естради. Појединац може имати укуса. Ако желите да спознате ко има а ко нема укуса, па самим тим и мерило за систем вредности, не гледајте платна на његовом зиду и аутомобиле у његовој гаражи, већ гледајте са киме (или: чиме) живи дотични-на. Када видите брачног друга или пријатеље особе коју процењујете, биће вам јасно имају ли укуса и какав је тај укус и по којем систему вредности се равнају.
Мој систем вредности је висок и великих очекивања. Тако је и код људи са којима се дружим. Урушен систем вредности је код оних људи које избегавам и које критикујем. Дакле, има више система вредности, добрих и лоших, а каква ће бити свеприсутна слика, зависи од тога који ће преовладати. Притом, уопште не мислим о политици. О њој следе редови...
Пита мали Индијанац оца:
- Очи, зашто се моја сека зове Златна Долина?
- Знаш, сине мој, ја и твоја мајка смо били опчињени природом једне долине и ту смо зачели твоју сестру.
- А зашто се мој старији бата зове Снежна Мећава?
- Зато што је зачет једне вечери у вигваму док је напољу беснела снежна олуја.
- Имам још једно питање, оче...
- Слободно питај Пробушени куртону, сине мој...
Дакле, како дефинисати данашњи српски духовни систем вредности који директно одређује какав је политички систем вредности? Он се може дефинисати системом ''исправних и пробушених куртона''. Све што је добро ејакулира у исправном куртону, не изађе напоље и ништа се не породи и изроди из тога. Што не ваља, исцури из пробушеног куртона. Наш проблем је, дакле, технолошке а не духовне природе. Како натерати данашњу елиту и духовне-етичке куртоне да навлаче исправне презервативе како се њихово семе не би ширило и размножавало? Тешко. А како им онда доакати? На тај начин што ће права елита, уметничка и научна, људи од морала и части: да пробуше своје куртоне и да свој квалитет разлију по нацији. Морамо да духовно силујемо своју нацију да би породила нешто добро. Лепим не иде, јер битанге ваше лепо понашање увек схвате као слабост.
*

Пита ме:
- Где би волео да отпутујеш на одмор? Малдиви? Хаваји?
- Волео бих да одем у Бања Луку, на неколико дана – одговорих.
''Сељачина'' – помисли она.
''Јадница'' – помислих ја.
Од набреклих силикона на уснама нисам успео да јој видим лице. Она после мог одговора није ни хтела да гледа у моје. Да сам успео да јој видим лице, можда бих се сажалио на њену душу. На жалост, није ишло: лице се није видело а силикони за душу још нису пронађени.
*
„Верујем да је машта јача од знања.
Да је мит моћнији од историје.
Да су снови снажнији од чињеница.
Да нада увек побеђује искуство.
Да је смех једини лек за тугу.
И верујем да је љубав јача од смрти“.
Роберт Фулгам

Нема коментара:

Постави коментар