петак, 23. јануар 2015.

esej o sisama - po drugi put među srbima...



„Петер Хандке показује доследност која би нашим интелектуалцима требало да служи за пример. За њега увек могу казати: ево човека који је жртвовао Нобелову награду због Срба. Реците ми једног српског писца који би жртвовао неку много мању ствар због Срба?“
Мило Ломпар, Повратак српском становишту
*
Да ми не би укинули блог, ја данас нећу ни реч против власти написати. Шта више, написаћу неколико реченица захвалности што мене малог и непризнатог нико не дира, јер, кад укину Бећковићку сви пишу о томе, кад настрада неки скрибоман из провинције то никога није ич брига. Ко сам и шта сам ја да се курчим? Мрва тек, статистичка грешка. Ко ми даје право да говори против великана? Њихова великодушност и ништа друго. Да није њих зар бих ја написао десетину књига и једно (брат брату) 'иљаду текстова и песама?! Ко ми је то омогућио? Они!!! Јер они су ту две и по деценије. Хвала им, о, небеско хвала!!!
На крају, и на почетку, нигде није све потаман, па ни код нас, али да је све потаман: о чему бих ја писао у тим текстовима? Да је Косово наше, не би било ни неких књига. Да се нисам напијао не би било ни неких песама. О чему бих писао? О томе како цвета цвеће и како се двоје младих воле?! О чему бих размишљао? На пример, како да ми сутра не искључе струју, или ко је млада а ко младожења кад се узимају два педера, то јест, ко скупља сватове а који чека код куће да буде предат? Хвала, о хвала!!!
И за то што немам редовних примања, па нисте могли да ми скинете ни динар од плате. И за то, да ми таман укинете блог, ја нећу финансијски ништа осетити а ови са телевизија, богами, буду кратки за две-три хиљаде евра месечно кад их забраните. Хвала, о хвала!!!
Ја морам да турам слике голих жена да бих банализовао ствари о којима пишем, да бих улепшао сиву свакодневницу о којој пишем и да би повећао посету блогу (још и да одбијем тетке и стринке са блога) – а, ето, нико до сада није вршио притисак на мене да почнем да стављам, зарад родне равноправности, и слике голих а развијених мушкараца. (То би са моје стране био чист мазохизам), могли сте а нисте, хвала, о хвала Вам!!!
ПС
Ако може и једна захвалница личне природе. Хвала, о хвала, дудици са јучерашње слике на блогу што ми дуплира број посета. Прочитајте овде моју песму и мој есеј о сиси (сисама).
*
Знате шта: јебите се ви из НИН-а!!! Кад рекламирате јубиларни број на 170 страна макар обавестите потенцијалне купце, и читаоце, да ће на 50 страна бити рекламе. Овако, увијене у фолију човек не може да прелиста новине пре него их купи те по ко зна који пут бејах као магарац преварен у земљи Србији. Али, макар, пакосно примећујем, неће се вала ти што се рекламирају овајдити од мене и мени сличних – а такви углавном купују недељнике у Србији. Није што нећемо, него: немамо!!!

Нема коментара:

Постави коментар