среда, 15. фебруар 2017.

ДАН ДРЖАВНОСТИ НАКРИВО ПОСТАВЉЕНЕ ДРЖАВЕ!




„Ти Серви, Срби, чудан су неки свет. Измичу му. Не схвата их. Бунџије, а робови. Вечне бунџије и вечни робови у исти мах. Добри робови, рекао би, а добре и бунџије. У другом етнику, то се не би сложило. Једно би превагнуло. У Срба, сложно руку под руку иде. Могуће је. На Балкану је, уосталом, све могуће“.
Борислав Пекић, ''Златно руно''

Мајкл Флин, Трампов саветник за националну безбедност поднео је оставку после само 24 дана на тој функцији. Разлог? Он је са Русима разговарао о санкцијама и још по неким питањима се домунђавао. И, шта је ту спорно? Амерички закони забрањују приватним лицима да се баве дипломатијом. Не можеш преговарати са страном државом ако не радиш за америчку државу. Имало би се, дакле, по нешто научити од њих. Наравно, и спочитати им, кад раде сасвим супротно по остатку света. Држава се, дакле, мора поштовати, пре тога се мора уредити и закони морају бити исти за све. Под условом да ''те у'вате''. Јер, има и код њих оне што не успеју да ''ваћају''. Још је важније показати свету како поштујеш своју државу. Тако најлакше постижеш да те поштују и други.
Па, каква је тренутно држава Србија? Све знамо! То је једна организација која функционише на партијском принципу. Држава је у датом тренутку онаква каква је владајућа партија или коалиција. Партије - то је држава Србија. Странке су мерило свега: квантитета, квалитета, знања, имања, компетенције, елоквенције, импотенције. Ту су, наравно и: субвенције. Партија је све!!! Држава није ништа - ако није партијска. Држава је последња рупа на свирали, служи само кад треба да се дува у дипле патриотизма, кад крене предизборна кампања која код нас никада не престаје, што је и логично пошто је реч о страначкој држави.
Да је другачије, да постоји институционално поштовање државности и појединачно поштовање закона, сви би се ми другачије односили према највећој светковини једне државе: државном празнику - Дану државе!!! Данас сам у оквиру својих шећерашких сомнабулних и бесмислених шетњи, обишао добар део града и нигде нисам видео нити једну окачену државну заставу. Тако је вероватно и у другим срединама, искључујући пар улица око владе и скупштине у Београду. (Последњи пут су нам улице биле окићене заставама кад су се гејеви шетали хотећи да буду ''поносни'' а десничари хотели да им доакају јебући им оца у вр' пркна). Велики маркети раде, приватници такође. Држим и ''страни инвеститори''. Да га видим мајци, да ли би смео 4. јула у Америци да тера раднике да раде (наравно, зна се које службе раде увек)?! На телевизијским каналима нема ни ''п'' од празничног програма. Тако је и за Божић, и за Ускрс. Већ хватамо себе, ми који имамо кабловске телевизије, како кажемо: „Ових дана је католички Божић (Ускрс), биће добрих филмова и доброг програма“. За наш православни, у нашој држави, тек по која реприза у мору реприза. И да није одлазећи председник поделио једно пола тоне медаља: кој би па знао да је некаки празник?
А верујем да закон каже другачије. Е, сад, уколико не поштујемо законе када треба да празнујемо, зашто се онда чудимо кад их не поштујемо и по много значајнијим питањима. Зашто се ишчуђавамо ко сеоске снаше што се овде нико не позива на одговорност за учињено или што нико не даје оставке, чак и када је више него јасно да није поступано по закону. Па најбољи показатељ за све ово о чему причам јесте оно што је урадио највећи орган власти у Србији (и законодавни, и извршни, и судски), то јест, наступ председника владе на националној телевизији, уочи Дана државности. Уместо да се у свечарској атмосфери обрати нацији која слави свој дан државности, да у духу јединства нације и заједништва у државности (јер, ваљда је ово држава свих нас), пусти у етар поруку и дух толеранције, слободе и саборности – он је скоро два сата бљувао мржњу и ружне речи, сејао је негативну енергију и лоше намере, по свима који не мисле као он, то јест, по свима који нису његови поданици, и који је уочи државог празника, као државни чиновник, на државној телевизији, номиновао своју кандидатуру за председника државе. Забога, да се одбије и тај милион и кусур његових гласача, колико је још остало Срба и грађана Србије других нација који заслужују другачији наступ и другачију поруку макар на тај дан када се слави држава?!
Држава нам је тренутно таква, какву смо је описали, јер су многи грађани, невладини и владини, преговарали у прошлости – преговарају и данас - са другим држава и раде у њиховом интересу. Такву су је створили 5. октобра они који су као грађани узимали паре од те исте Америке (па су онда наставили да узимају паре и као државни службеници, па узимају паре и данас као екс-службеници), и она тако створена одговара свим властима до дана данашњег. Одговара јер је накриво постављена као табла ауто-сервиса из познатог филма. Није уређена за себе и свој народ, већ за оне који су тренутно на власти.
Најзад, и око самог празника. Замајавају и онако погубљен народ, свесно, зарад глобалистичке идиотизације и десрбизације, па ништа јасно и гласно не дефинишемо него све закукуљујемо и замумуљујемо. Те устав, те устанак, те демократија (какав бре ''први демократски устав у Европи'' кад ми ни до дана данашњег ''немамо'' ни демократију), те трте, те мрте. Какав бре устав?! Тај устав никада није заживео у Србији (и званично: свега две недеље је био на снази). Не само зато што га нико од релевантних  страних фактора није признавао (Руси су за њега говорили да је ''француски расад у турској шуми'') већ ни самом књазу Милошу није био по вољи него га Милетина буна поћера до дувара да нешто дадне. (Сретење Господње) ''Сретење'' које треба да обележавамо је дан, датум, када смо кренули да се кидамо са Турцима, да ослобађамо Србију и када смо покренули револуцију која је изнедрила савремену српску државу. Тако би децу лакше научили и људи би боље прихватили.
Дочим, лично, ја бих дан српске државности везао за Немањиће. Све што нам треба ту можемо наћи: од духовности до државности (куд ћеш веће државе од царства и куд ћеш старијег закона од Душановог, и куд ћеш већег признања од аутокефалности цркве???) - без потребе да као суседи измишљамо историју и проналазимо топлу воду. Али, ко сам ја? Политички и сексуално некоректна мрва, мрачна сила која гура клипове у точак ''најбоље економије у Европи''. Па, сад, ако нам је већ економија ''најбоља'', ко веле, са државом може и да се попричека.

Нема коментара:

Постави коментар