Ево шта је Салвадор Дали говорио у
перо Алену Боскеу о Федерику Гарсији
Лорки:
Као што је
познато, он је био педер и лудо заљубљен у мене. У два наврата покушао је да ме
опали. То ми је много сметало, јер ја нисам био педераст и нисам намеравао да
му попустим. Све ме је то стављало на муке. Дакле, међу нама се ништа није
десило. Али сам био веома поласкан због угледа који сам стекао том везом. У
себи сам говорио да је он велики песник и да би му требало дати малчице ону
рупицу од дупета Божанског Далија. Напослетку, он се спанђао са неком девојком,
тако да ме је она заменила у жртвовању. Пошто није постигао да му ставим своје
дупе на располагање, он ми је касније тврдио да се жртвовао он а не девојка:
наиме, тада је „први пут спавао са женом“.
*
Изгледа да са годинама постајем
мудрији јер све чешће чујем из својих уста реченицу: „Не знам“. И немам више
мишљење о свему, чак ни илузију да ја све најбоље знам. Све више сумњам да могу разумем пуно ствари, видим да све има неку дубину и ширину које нисам у стању
да досегнем, трудим се да не тумачим догађаје по првом утиску и онако како
наизглед изгледају. Све се више трудим да слушам друге, све мање желим да будем
чувен. Старији сам али сам мудрији јер све више схватам како је мудрост
релативна ствар и како зависи од много ситница и крупница, то, је ли нешто
мудро или није. Мудрост је најчешће непримењива у пракси. Мудрост је знати када
треба прећутати мудрост, када је треба заштити од огољености свакодневнице а
када је треба положити на пиједестал узвишености.
*
Ајкуна је служила у кући где је
одрастао Андрић. Након тога, повремено би се видела са све славнијим писцем.
Она је у међувремену живела све бедније и сиромашније али се Андрић није
претрзао да јој помогне и ако је већ имао много новца. Када је Коста
Димитријевић Андрићу пренео Ајкунине поздраве из Вишеграда и њену поруку да народ тешко живи а да се функционери
богате, Димитријевић вели да је нобеловац скочио ко попарен, да више није
хтео да чује ни реч о томе, говорећи: „Никако
не разумем Ајкуну шта ми приреди? Она зна да сам ја под старост постао члан
партије, нисам се тамо ни препоручивао ни гурао, али кад су ме кандидовали,
није било друге па сам морао пазити да се не дешавају оваква изненађења. Зар
вам није познато да сам ја данас на функцији члана Савета федерације?“.
*
Реплика из неког америчког филма
коју изговара блаженопочивши Робин Вилијамс, један од ретких америчких глумаца
који је личио на човека (јер како каже Емир Кустурица: Холивуд прави говна,
али је најгоре од свега што се та говна некако трансформишу у читаву идеологију
а то је већ опасно), те отуд
није могао ни да издржи до краја, гласи у парафрази овако:
Мењајте
политичаре често као пелене: због истог садржаја и истог разлога због чега се
мењају пелене!
*
На десетине пута сам пустио да ме преваре, чак и када ми је било више него
очигледно и јасно да то чине. По некад ме је било срамота што
сам прозрео преваранта, што сам га ухватио у превари, па сам скретао поглед и
црвенео. Кад ми иде дужник у сусрет, ја пређем на другу страну улице, да се не
сретнемо. И тада, и сада, мислио бих: нека га, нека ме вара, нек' лаже, није ни
њему лако чим мора то да ради и то му је довољна казна. И најчешће сам се варао
у томе. Било их је брига а моје понашање и васпитање су те
битанге тумачиле као моју слабост и страх. Нису имали никаквих дилема, нити гриже савести.
Сматрали су да чине оно што треба и шта уопште није лоше.
*
Ко секс сматра само коитусом или
његовим најважнијим делом, тај не зна ништа о томе и није осетио оно најбоље.
Коитус је само нужно зло, убрзавање ствари за немаштовите сировине. Секс је
игра, машта, непрестана промена, истраживање, увођење новог. Добро, то је
некада и коитус, или-ти што би рекли: сношај. Сношај, сам по себи, представља и
јесте вулгаризација секса. Машта од секса може учинити уметност. Чак и од
порнографије. Само се треба играти.
*
Људи очекују, читаоци посебно, да
писац изгледа као његово дело, и, супротно: да дело буде пишчев одраз у
огледалу. Мож' да бидне, ал' не мора да значи. И кад буде: веома је ретко. Тако
да обично долази до разочарења: упознате нешто што нисте очекивали, обично и
просто, често неразговетно, још чешће чангризаво. Ништа на њему нема од његових
написаних редова. Све другачије, чак! Догоди се, ретко, и супротно. Иза слабих
и бедних редова упознате громаду од човека, у коју се заљубите на први поглед и
којој се дивите. Купи вас својом појавом, својим ставом, изгледом или памећу,
по некад и позом, најчешће: изговореним.
Нема коментара:
Постави коментар