понедељак, 15. фебруар 2016.

амерички ген или: хоћу да будем амерички идиот...




Онај лаже који мени каже,
oнај лаже, а ја полагујем.
Вук Караџић
*
Не треба нам новац, него америчко знање, односно како да Србе променимо, како да имамо тај ген који они имају као најпредузимљивија нација на свету, рекао је Александар Вучић при посети неке америчке делегације.
Ништа ме више не може изненадити од тог врлог љубитеља ''протестантске радне етике''. Тај ген, о којем он говори, подразумева и то да уништавате читаве народе и државе, да пљачкате широм света и бомбардујете свакога ко жели слободу и независност, да у Америци, по руралним областима или градским гетима, имате милионе нерадничких битанги, милионе незапослених, милионе у затворима, милионе без здравственог осигурања, милионе људи који живе као најгори бедници. Тај ген подразумева експанзионистичку и неоколонијалну политику поробљавања малих народа, подразумева да шачица битанги контролише сву финансијску, војну и политичкју моћ. Тај ген подразумева да је народ скупина функционалних кретена. Треба објаснити онима који слабо стоје са здравом логиком и следеће: АМЕРИКАНЦИ СУ КОНГЛАМЕРАТ НАЦИЈА, ВЕРА И РАСА - ОНИ НЕМАЈУ СВОЈ ГЕН.
Најзад, ако им је, у једном периоду ишта вредело, то је био управо новац, који ''не треба'' премијеру, али га то не спречава да се задужује попут коцкара који се вади.
ПС
А, и, ако га имају, једна од карактеристика понашања тог гена јесте мржња према Србима и чињење зла Србији, баш како су то чинили неки од посетиоца пред којима је ово изговорено. То можда и јесте пројекат премијера и оних који га подржавају: уградити у Србима ген да мрзе Србију! Јер, како иначе објаснити да називате пријатељима оне који су вас бомбардовали и окупирали, који вам отимају део територије за рачун других и отворено подржавају све ваше непријатеље?!
*
Гледам на интернету руску серију о Достојевском, данима сам нешто слаб, па не могу да читам. Претпоставимо, што се из приложеног да видети, да је сценарио писан на основу факата из живота највећег међу највећима. И, тако, у једној епизоди, Достојевски се расправља са младим про-европским либералом тога доба, који велича Европу а унижава Русију, па му каже:
Слободнији сам ја био у Сибиру него Ви када одете у Париз или Лондон.
Такозвани ''руски либерали'' из деветнаестог века, ни по чему се не разликују од садашњих српских ''про-европских'' ''друго-србијанаца''. Образац је исти: глорификовати Европу, понижавати сопствену државу и нацију, при томе, говорећи о правди и једнакости, и онда када је реч о чистој жељи те Европе да будете поробљени и понижени, при том, они који то раде у име Европе, живе много боље него народ за који се ''боре''. ''Боре'' се и ''залажу'' за народ који презиру: и Европа и ''друго-србијанци''.
Прочитати Солжењицинову књигу ''Јевреји и Руси: два века заједно'' и погледати поменуту руску серију.
*
Савременог бирача, у Србији поготову, збуњује идеолошка и програмска подела на ''левицу'', ''десницу'' и ''центар''. То су лажне и непостојеће поделе и служе да се народ збуни а простор на политичкој сцени подели на све које желе да владају.
Они су сви исти!!!
Поделе и дилеме су лажне, да би избор био што ограниченији а простор за манипулацију и владање што већи. Јер, ако сте ''десничар'', је ли, онда се не можете залагати за социјално одговорну државу и националну равноправност, те људска права, а ако сте ''левичар'' онда не смете потезати национално питање, водити конзервативну либералну економију, итд. Једино у шта не смеју да дирају, ни једни, ни други, ни трећи, у Србији, то је ''Европа без алтернативе'', што само за себе говори све.
А, нама, преко треба следеће: ''десна'' државна, национална и спољња политика а ''лева'' социјална и економска политка. Што се тиче ''Европе без алтерантиве'', ту нам је потребна политика ............................ (цензурисано).

Нема коментара:

Постави коментар