Доналд Кенеди или Џон Трамп: свеједно је, ко не слуша следује му Ли Освалд и Оназис Аристотел!!!

Пише: Игор Ђурић

Текст објављен 21.01 2017. године

Доналд Кенеди или Џон Трамп: свеједно је, ко не слуша следује му Ли Освалд и Оназис Аристотел!!!

Шта се јуче догодило у Америци?

Бившег роба заменио је садашњи робовласник. Робовласник је обећао бољи живот обичном Американцу који није ништа друго него модерна верзија Чича Томе (само без колибе).

Како ико, иоле озбиљан, може очекивати од ријалити тајкуна ожењеног спонзорушом да сруши естаблишмент, то јест, стварне центре моћи и капитала који владају светом?!

Шта је Америка?

Жаклина Кенеди не обгрљује свог погођеног мужа загрљајем жене која воли и губи своју љубав. Не!!! Она покушава да испузи преко задње хаубе у спас, да утекне. Она свега неколико секунди после испаљеног танета напушта брод, и мртвог капетана, и креће у сусрет бродовласнику. Кенеди у делићу секунде, већ погођен и скоро мртав (јер ће смрт наступити нешто касније у болници) схвата у каквој земљи је хтео да влада. Схвата да је САМ!!! И схвата да га је то коштало главе. Амерички председник не може бити усамљеник и индивидуалац, ван система и естаблишмента. Председник Америке не може бити САМ, осим ако не жели да заврши као Кенеди. Или његов брат Боб. Мора неко да стоји иза њега и тај неко мора да се слуша. Једино што је по слободној вољи јесте шта ће прва дама обући у којој прилици. И колико ће ''жалити'' покојног мужа. У случају Жаклине то је трајало пуних пет година (злобници тврде: много краће).

Меланија је, као птица злослутница, на инаугурацији обукла костим који неодољиво подсећа на Жаклину Кенеди. (Постоје и друге подударности: голишаве слике, манекенство, љубав према накиту и изјаве Меланије Трамп да јој је узор Џеки Кенеди). Хоће ли се на тој црној симболици завршити: време ће показати, и то колико је Трамп био искрен у својој објави рата естаблишменту (ма шта то значило). Јер, постоје и ситне преваре типа: ти причај шта год ти је воља а ми ћемо радити шта хоћемо. Тако су и вуци сити и овце (народ) на броју. Међутим, увек постоји опасност да се неко заигра а онда на сцену ступа Ли Освалд, пузање прве дане и спознаја првог човека да је САМ.

Жаклина је добро прошла. Ко се разуме у тематику зна да је веома тешко погодити снајпером мету у покрету. То могу само врхунски професионалци, са врхунском опремом. Ли Освлад је ''погодио'' Кенедија са италијанском застарелом пушком, купљеном у продавници за 59 долара. И свака му част, тако збуњен, лоше опремљен и обучен, ''погодио'' је Кенедија и није ни окрзнуо Џеки. Затим следи редно: власник ''стриптиз бара'' убија Освалда а локални начелник полиције изјављује да је тиме случај атентата на председника САД: решен и затворен. Јер је био САМ!!! Америка наставља тамо где је стала: после два дана ''Њујорк Тајмс'' објављује оглас за продају италијанских пушака истог типа оне са којом је ''убијен'' Кенеди, и оне се продају као алва.

Шта ће радити председник Америке и како ће се понашати: најмање је америчка и његова лична ствар. То је светско и берзанско питање, то је питање економских и стварних владара света. Звучи као опште место теорије завере али је истинито. Наравно, није председник Америке без икаквих моћи, моћан је то човек који може одлучивати о много чему али само у оној мери која не ремети главне и испланиране токове глобалистичке диктатуре крупног капитала, то јест шачице људи који владају светом и држе већину светског богатства и моћи у својим рукама (па и производњу застарелих италијанских снајпера). Јер, то што се сада и јуче догађа у свету, и што ће се сутра догодити, давно је испланирано и ти планови досежу столећима унапред. Толико су прецизни да чак сада сумњам и у слободу Меланије Трамп да изабере костим који ће носити.

И како Меланија ''искрено воли'' Трампа јер је леп, млад и паметан, тако и Трамп ''искрено жели'' да побољша живот обичног америчког грађанина рушећи стубове моћи америчког друштва и самога себе. Колико Меланија искрено ''воли'' Трампову фризуру, а не његов новац како злобници тврде, толико Трамп искрено ''воли'' америчку сиротињу, мир у свету и Србе. Кад год пожелите да причате о старлетама, ријалити шоу-има и спонзорушама, присетите се на кога полажете наде у боље светско сутра. Кад год вам газда или власник фирме у којој радите закине сате или вам обуче пелене, помислите на то како како ће један исти такав, само на много већем ново-у, ''донети'' бољи живот презадуженом и изгубљеном америчком грађанину, па самим тим ће и Србима ''бити боље''.

Све је то глума и лаж, све су то ''игре'' уместо хлеба. Клинтонови би свакако били веће зло, јер су заступали опцију са мање глуме а више огољене силе. Међутим, некад је боље против себе имати вештицу него пајаца – јер ће вам гард бити подигнут а ударац који следи ће се лакше поднети. Па тако и крупне промене које чекамо. Промена ће можда и бити али само ако су скуване у некој другој и већој кухињи. Трамп евентуално може само да спреми породични barbeque. Уколико недозвољено покуша нешто крупније, Меланија ће бити довољно богата да не пожурује у потрази за богатим бродовласницима, који иначе више и нису у моди. Поготову: грчки! Дочим, италијанске застареле пушке са оптиком: то увек има прођу. И међусобно руско-америчко признавање Крима и Косова!