Игор Ђурић - рођен у Истоку (Метохија) 1968. године. Писац: романи, песме, есеји, књижевна критика, путописи, сатира, блог, колумне, политичке анализе (аномалије), теорија књижевности, историја књижевности, завичајна књижевност, афоризми, све...  
 

уторак, 17. јануар 2017.

ВЕЋ ВИЂЕНО: ОД ЛОШЕГ ГОРЕ!!!


Пише: Игор Ђурић

Све је ово већ виђено и преживљено, и ја не желим да учествујем у томе. Макар не на начин који ћу описати. Није поштено. Нећу да учествујем против једне стране и ако су остале стране подједнако лоше. О томе, за сада, да учествујем ЗА неку страну – нема ни говора. Не желим да будем оно што се данас назива ''независни аналитичар''. Независни: до мојега. Сваки има страну за коју ради. Неко паметније, неко глупље. Међутим, говорити против једне стране значи да радите за другу.
Пре него се ''успалимо'' за овог или оног, треба да се подсетимо блиске прошлости. Заборављамо ДОС, заборављамо Демократску странку, Г-17, њихове коалиционе партнере, невладин сектор. У њихово време је партијска држава (и партијско запошљавање) попримило облике које има данас. Заборављамо ''реформу судства'' (а чудимо се пресудама) и ''реформу војске'' (ко је све министровао). Заборављамо уништавање и беговање по јавним предузећима. Заборављамо пљачку Србије и политизацију полиције и службе безбедности. Заборављамо ко се задужио до половине садашњег дуга (знамо ко је наставио да се задужује). Све то заборављамо у жељи и намери да склонимо и оборимо Вучића.
Млађе и интернет генерације могу ово моје (и сва друга) писаније назвати ''хејтерством'': нико му не ваља и мрзи свакога. Али, верујте, није тако!!! Све је већ виђено, не могу да гурам главу у песак. Ови људи, кандидати за председника Србије који су се већ изјаснили и за које је извесно да ће их подржати политички корпус око Демократске странке и такозване ''грађанске Србије'', већ су били у позицији да ураде што-год доброга за Србију и њене грађане: па нису. Они су оличење ДОС-овске владавине која је и довела довде где смо сада. Без ''жутих'' не би било ни ових садашњих. 
Међутим, њихова највећа мана јесте та што не могу да победе Вучића!!! А, и зашто би гласали за некадашње и поражене снаге, када део њих већ имате у садашњој владајућој коалицији?! Па зар добар део њих није прелетео у СНС? Ено их на министарским местима, у Београду, секретаријатима, народној банци, правосуђу, јасним предузећима. Како смо брзо заборавили: ко су и шта су они?! Шта је проблем? Угрожене медијске слободе? Па ко стоји на челу јавног сервиса?! Правосуђе? Ко брани законе у скупштини? Економија и привреда? Ко је помоћница гувернера Народне банке и ко су министри? ЕУ? Ко је шеф преговарачког тима? Београд? Ко води Београд? Арапи? Ко је задужен за Арапе? Косово? Ко је започео све ово што се данас догађа, ко је довео Албанце на прелазе које су контролисали Срби? Субвенције странцима? Ко је почео то да ради? Отварање мостова и путева? Ко је отварао мост на Ади неколико пута? Људска права? Јесте ли макар једном видели ''заштитника грађана'' да је стао на страну обичног и сиромашног грађанина? Да ли се огласио поводом макар једне извршитељске криминалне радње? Не! Уколико у случају није било политике, није се ни бавио тим случајем! Одговарао је: ''нисмо надлежни''. На крају је био надлежан да се као државни чиновник бави политиком са добро плаћеног државног места.
Ко је био министар спољњих послова у време наших највећих дипломатских пораза (измештање проблема Косова из УН у ЕУ, одустајање од тужбе, чувена пахуљица, гранични прелази, постављање па уклањање барикада, итд)? Чиме је један државни чиновник (који ништа друго у животу није радио) заслужио да му дамо подршку и опет се насанкамо. Ако смо пребацивали Вучићу да нема дана радног стажа, осим политике, шта онда да кажемо о његовим против-кандидатима? Најгоре је, манимо персоналне одлике, што ће иза њих стати они које је СНС победио и сменио. Да ли нам то треба? Са становишта партијског деловања не замерам  ништа? Логично је да се чланови ових партија боре да се врате на власт. Са становишта грађанина ове земље...
Каква јебена ''грађанска Србија'' која подржава неке од ових кандидата?! Какви су то грађани и интелектуалци показао је Вучић. Купио их је скоро све. Где су били, и шта су радили, ти интелектуалци и уметници када су требали да се бране урушене институције, националне и културне. Ко је од њих из протеста напустио државна и буџетска јасла. У позадини сваког од њихових врлих ''пројеката'' прочитаћете да је финансиран из буџета Републике Србије. Сви су добро ухлебили, па сада имају снаге и воље да зајебавају овај излуђени и огладнели народ.
Слободно погледајте те спискове подршке. Нема ни једног на ''белом хлебу'' и  сиромашног, нема ни једног који је самосталан и непоткупљив, и због тога плаћа цену. Све су то битанге са буџета, добро уваљене на добрим местима, којима неће бити лоше ма ко владао Србијом али ће им бити много боље ако владају њихови. Те елоквентне и укусно обучене медиокритете и лоповчине већ смо имали на грбачи. А, и шта ће нам? Они су махом ''европејци''. А по том питању, питању Европе, макар како говоре извештаји и званичници исте, никад боље нисмо стајали. Та њихова Европа нема већих замерки на слободе грађана и медија, на људска права, дочим, што се тиче економије и државе, имају само похвале. И сад: зашто би мењали добре Европејце за оне лошије?
Са такозване ''десне стране'' политичког спектра ситуација је подједнако лоша, ако не и гора. Њих смо видели, део њих исто тако данас влада, осетили смо све на својој кожи. Шта? У 2017. години да Шешељ буде председник Србије?! Шта, да изређамо целу Отаџбинску управу СРС на важним местима у Србији? Ма, ајте, молим вас!!
О десетинама кандидата који ће добити мање гласова од потребних потписа: нећу трошити речи. Они су ту само да збуне овај збуњени народ и помогну властима да се гласови распрше на све стране.
Другим речима: све што вам се тренутно нуди као алтернатива постојеће власти – већ имате у самој то власти. Или: све што вам се нуди већ сте имали, видели и осетили на својој кожи.

Не!!! Овога пута нећу гласати ''против'' само зато што нећу имати прилику да гласам ''за''. И нећу својим деловањем (писањем) нападати само једну страну, без обзира што је лоша, и на тај начин помагати другу страну: која је такође лоша. Неко ће, с' правом, питати: па ко теби ваља? Није на мени то да говорим, о томе нека пишу партијски војници. Мисија јавне речи и интелектуалца, писца (ако вам је драго), је да говори: ко не ваља!!! Нека сам и хејтер, али будала нисам!

Нема коментара:

Постави коментар

www.djuricigor.net , e-knjige i blogovi

counter for blog