КЛИКОМ НА СЛИКУ ИДИ НА САЈТ ЗА НАРУЧИВАЊЕ

КЛИКОМ НА СЛИКУ ИДИ НА САЈТ ЗА НАРУЧИВАЊЕ
ДЕВЕТИ КРУГ СВЕТОГ КРАЉА

КЛИКОМ НА СЛИКУ ИДИ НА САЈТ ЗА НАРУЧИВАЊЕ

КЛИКОМ НА СЛИКУ ИДИ НА САЈТ ЗА НАРУЧИВАЊЕ
ВРЕМЕ ЗЛИХ ПАСТРМКИ

петак, 06. јануар 2017.

БОЖИЋНЕ ЦРТИЦЕ



Шкрипи снег под ногама. Још није свануло. Уши су промрзле а нос (и онако велик) црвен као јесења паприка. Сутра је Божић. Зато ме деда јутрос води у шуму по бадњак. Тако се ваља, пре зоре отићи. Секира у његовим рукама свиклим на њу моћно је оружје. Једним ударцем грана ће бити пресечена. То је најлепши тренутак божићног славља, тај тренутак када иње попада са бадњака у часу када деда сече дрво.
Ја ћу му помагати да се бадњак однесе до куће, не слутећи да ћу једнога дана и ја водити свога сина, исто тако пре свитања по цичи зиме и снегу, да сечемо бадњак, опет, несвесан значаја сјаја у његовом дечачком оку, не схватајући да ће и он то памтити до краја живота.
Сутра ујутро ћу поново устати пре зоре. Идем да полазим. Зато сам на Бадње вече нестрпљив, невољно тражим орахе у слами и пијучем. Ујутро је оно право за мене. Обилазићу рођаке и комшије и они ће ме даривати. У Истоку полазиш где год хоћеш и свуд си примљен исто...

Бадњи дан је у Истоку увек био ''веселији'' од Божића – кад одрастеш. Разлог томе је што Источани нису баш држали до поста кад је ракија била у питању. И тако од ране зоре када се иде по бадњак почиње да се ''потеже'' из флаше и обично када се тако рано ухвати ''маја'' онда се не престаје тако лако.
Нормално то неће ништа утицати на сутрашњи дан. И тада ће се пити колико се може и има (а имало се и могло се доста) и без обзира што се Божић слови и слави као породични празник тога дана се такође иде у госте јер смо рачунали да смо као једна породица. Ишло се у госте да поседиш, па да онда свог домаћина одведеш код своје куће. Ишло се ''по ракија''.
У Истоку не долази само један полазник за Божић као у другим местима. Код нас је специфично да имамо неограничени број полазника који се неретко попне, поготову код добрих домаћина, и на неколико десетина. Али су полазници искључиво мушка деца до 12 - 13 година, после, кад напуне више и замомче се престају да полазе. Обично се полазници даривају новцем и слаткишима а раније и чарапама и малим хлебчићем којег смо звали ''колач''. Деца ''полазе'' у цик зоре (од 3 ујутро па на даље) и интересантно је гледати их како по мраку ходају један за другим, као неки патуљци или тролови из бајке. Уђу у угрејану собу румених образа, још снени али и у журби јер морају велику парохију да обиђу. Ујутро пребројавају новац и дарове, радосни - Божић је ипак њихов празник.

Кад снег о Божићу
шкрипи и стење
некад опанак
опара
вуну скваси
спокој призове
Човек без завичаја
тај није ни рођен
и само се претвара
да је један
од броја
од оних што се броје
и пописују
Џаба спокоја
туђи су ово снегови
и Божићи
а опанак овдашњи
тврђи је
неприлагодљив
отеклим ногама бегунца
Какве смо сенке постали
ни смрт нам ништа не може
бесмртна
наша срамота
и њихов презир
и жеља
да децу преваримо
како ми нисмо криви
него неко други
ко и обично
Бадњи дан кад је
туга је највећа
неизмерљива
додирљива
још ако предвече
снег поново падне
зажалимо што доле
нисмо мртви
кад већ овде
 нисмо живи.......


Са породицом – хвала Богу.
Волети значи: бринути се. И живети безбрижно и срећно кад се са бригом разминеш (јер нема разлога за бригу).
Божић само са породицом има смисла, остало: шта дође - добро је дошло. Остало је зачин на главном и дивно спремљеном јелу.
Божић је дечији празник и треба га посветити деци. Тако је било у моје време. Зато га се сви са сетом сећамо. Увек осетим неку топлину око душе кад се сетим Божића и мог детињства у њему. Сетим се увек како снег шкрипи, тога се сетим: јер је сув и чист, јер је хладно. Онда се појављује, у сећањима, огњиште, отворен шпорет где се гура гранчица бадњака. После шкрипе снега следи пуцкетање ватре. Тај контраст даје слици непоновљиву чар и лепоту.
Негде из шпајза мирише тек испечени хлеб. Бели се маст на врху смрзнутих пихтија. Заиграће оне, после, исечене у тањиру. Прасе још није исечено али је његова дукат боја у одударању од околне белине. Макар на кратко ваља то прасе са све ражњом прислонити уз кућу, макар док се не опали метак-два у ваздух.


Већ ми је коса
сребрним концима окићена
а и даље бих хтео
да бадњаком по огњишту џарам
колико жара толико пара
у авлији живине у тору оваца
у кући дечице у пољу пшенице
и све так редом
Већ сам у годинама дебелим
и скоро ћу скроз да побелим
а Божић волим ко да сам дете
чекам да ме дарују
деде и бабе тетке и стрине
мрке старине и црне шамије
И Христос се роди
зверајући по соби
погледом на ветрину
не чувши Ваистину
црвена јабука озго дар
динар округли из длана храпавог
Све је ово давнашњи сан
а опет је данас тај исти дан
само ја нисам исти
бадњак је купљен
огњишта немам
без полазника за столом дремам
и ако је Божић
нисам довољан сам себи
па будим сина
да му причу причам
о Бадњаку и зори
дединој кући и бабиној кеси
о Божићној бајци
и нама младим јунацима у њој
о томе како искрице ватре
испуњавају жеље
а он ће на то:
something like Harry Potter


Нема коментара:

Постави коментар