Треба да знате!
У невољи сте оног тренутка кад сте принуђени да изговорите реченицу: „Није
онако како изгледа!“.
Далеко сте од дијалога ако кажете: „Ја сам рекао своје!“.
На лошем сте путу ако мислите да „су сви против вас“.
У грдном сте проблему уколико сматрате „да је другима боље а једино
вама иде килаво“.
Ипак, ћутањем се највише киксне и то оног тренутка кад саговорника који
вам нешто говори уместо да гледате у очи а ви гледате преко његовог рамена.
А, опет, заиста, ништа није онако како изгледa. За болеснога је здрав: богат. Кад се
пробуди у лепо пролећно сунчано јутро болесник схвати колико су здрави људи
богати само зато што могу да уживају у таквом јутру али и колико су глупи зато
што то не чине. Пун куфер евара богатство је у нас, у пустињи је богат онај
који има чесму из које стално тече вода. Кад се нађеш у пустињи са пуним
куфером евара сиромах си и будући мртвац са скупим тоалет папиром. У сибирским
врлетима не можеш се одбранити од медведа, нити упецати рибу, са пуним куфером
евара али можеш њима потпалити ватру – уколико си богат у Сибиру па имаш
шибицу. Онај коме се не диже сматра богатог онога коме 'оће и даће сво своје
материјално богатство да и он измогадне. Онај коме се без проблема „то“ – нема
ништа, ни са киме. Љубоморно гледа мултимилијардер из свог златом опточеног
болесничког апартмана где му се броје последњи дани како доле на улици
бескућник здрав као дрен пребира по канти за смеће.
Ништа није како изгледа да јесте али то људи обично схвате кад је
касно. Заљубљен не схвата како то да га нико не схвата. Не разуме како га нико
не воли, поготову ОНА. Непојмљиво му је да други не деле његову срећу. Увек је
туђи тањир пунији, увек је неко други срећнији. Туђе жене су лепше, туђа деца
боља, туђи родитељи богатији, туђа говна мање смрде. И ако је све супротно, ако
све супротно појмиш – опет си у проблему!
Или глорификујемо, или омаловажавамо ствари око себе – то је суштина
наше не-среће. Наиме, није исто кад си не-срећан и кад си несрећан. Између та
два појма стоји супстанца наше среће али смо ми некако увек на једном или
другом крају захваљујући нашој не-мудрости. И није све увек како изгледа.
*
Ако је
време новац, шта је онда живот?!
Ако је
време новац, зашто су онда само сиромашни они који га највише имају?!
Ако је
време новац, зашто онда богаташи никад немају времена?!
Новац је
време, не треба га трошити ради згртања новца, јер трошити време ради богаћења
уједно је и трошење јединог богатства које човек има: времена!!!
Нема коментара:
Постави коментар