BLOG IGORA ĐURIĆA - Игор Ђурић - СРБИ(И)ЈА

ИГОР ЂУРИЋ - БЛОГ
BLOG - IGOR ĐURIĆ
©Igor M. Djuric
copyright 2010 by ©Igor M. Djuric Upotreba sadržaja ove web stranice
podrazumeva obavezujuce prihvatanje copyright -a

петак, 15. март 2019.

Фејсбук прича и Фелини!



Фејсбук прича:

- Захваљујем се на примљеном захтеву за пријатељство!
- Ја, захваљујем на послатој жељи ка пријатељству... људи погрешно схватају да фејсбук служи за већ постојећа пријатељства, па то већ имамо, требају нам нова и тога никад доста, а, са људима са којима се свакодневно виђамо и не треба нам фејсбук.
- Слажем се.
- Само треба бити опрезан и тежити ка својим афинитетима…
- Да и то је тачно!
- Игоре желите ли ми рећи чиме се бавите?
- Пишем, свакога дана пишем.....
- О чему?
- У себи - о свету. О себи - у свету. О људима како их видим. И, о себи како мислим да ће ме једнога дана схватити
- То ми се много допада.
- Чиме се ти бавиш ........, осим што си лепа и млада?
- Хвала на комплиментима. Ја радим у једном јавном предузећу, администрацију. Кажеш за мене да сам млада. А ти колико година имаш?
- .....Игор М. Ђурић рођен је 26. јануара 1968 године у Истоку..
- Желим те питати две ствари, као писца?
- Ко зна да ли ћу моћи да ти одговорим?
- Зашто?
- Па, ајде, питај?
- 1) Твоја теорија, али најкраћа, о људском бићу?, и:            
2) Љубав у пар речи (најкраћа теорија)?
- 1) Људско биће је интеракција између физиолошких потреба и душе….
2) Гоца…..
- Хвала Игоре!
- Молим, ........!

*
Почео сам да сањам чудесне снове: немачке овчаре у чопору са правим вуковима како ме јуре кроз ходнике Студенског града, девице које у белим хаљинама устају са смртничког одра, изнад чијих глава је упаљена воштаница, а како устају да ми помогну (не знам откуд су девице али неки глас из позадине то упорно саопштава), стару кућу у Пешића махали поплављену Болованом, стари пут према тој кућу окићен гњилим месом, лепотицама које воде на повоцу Фелинијеве биволице!?! А покојна рођака ми каже: ''Хвала ти што си турио моју слику на фејсбук, зато ћу ја сад да ти изрецитујем песме које никад ниси чуо. Кад си већ напустио Америку и одбацујеш да предајеш студентима – заслужио си то''. Фелинијева биволица почиње да се рита а мене брига за поезију већ покушавам да се пришљамчим лепој чобаници која је води.

Изгледа да постајем уметник. Макар у сновима.
*
У широком луку (кад је то могуће) треба избегавати људе који мисле да је немачки песник Шилер добио име по једној земунској улици.
Треба избегавати људе који вас први пут (или било који пут) виде и називају вас ''братом''.
Треба избегавати контраверзне бизнисмене (ма шта то значило) политичаре и спонзоруше.
Не треба избегавати просјаке и курве.
*
Потребно је искрено волети уметност. Ништа друго. Заиста! Све остало: теорије, историје, педагогије, антологије, анализе и синтезе – све остало, дакле, није важно. Важно је али није. Није суштина. Само волети!!! Љубав према уметности, према чину стварања или прихватању из љубави туђег дела, љубав према уметности: уопште; уметнички поглед на свет – то је једина и права уметност!!!
*
Мрзимо људе које, или, не познајемо уопште, или, познајемо одлично.
Волимо људе које познајемо површно и срећом упознамо прво њихове добре особине, или људе које дуго познајемо.
Што волимо неке жене??? – то најчешће никада не сазнамо.
*
Тако мало путујем околином! Штета је то. Пре свега за мене. За околину: мање. Добро, ја мрзим путовања у далеке пределе, ломатање по авионима и бродовима. Али!!! – ја не путујем ни по близини. Штета је не обилазити Србију, кад већ можеш отићи од краја до на крај за неколико сати. Толико села, градова, потока, шума, брда, забрана, цркава, воденица – може човек обићи и осећати се лепо. Ошацујеш, уз пут, и неког добродушног човека па и попричаш са њим. Нема добре литературе без спонтаних разговора са добронамерним незнанцима.
Некада је довољно отићи само неколико километара даље од места у коме живиш па да доживиш нешто лепо и ново. И да научиш много тога што си само на том месту могао да научиш. Нема никаквог оправдања да не одеш негде где си имао прилике да одеш. У разним телевизијским анкетама, људи упитани на улици: ''где би волели да оду и шта би волели да виде?'' – углавном помињу неке далеке земље и пределе, нека острва или неке пустиње а при томе већина њих није видела Студеницу или Бања Луку.

Нема коментара:

Постави коментар