Игор Ђурић - рођен у Истоку (Метохија) 1968. године. Писац: романи, песме, есеји, књижевна критика, путописи, сатира, блог, колумне, политичке анализе (аномалије), теорија књижевности, историја књижевности, завичајна књижевност, афоризми, све...  
 

петак, 8. март 2019.

Идиоти по европским стандардима!

Пише: Игор Ђурић

Не желе они само да нас поразе. Они хоће и да од нас направе идиоте. Неће они само да те победе, не желе чак ни да те понизе, они само хоће да те доведу до тачке када ћеш размишљати и говорити онако како они желе и одговара им. Они промовишу идиотизам као највеће достигнуће демократије и поимања друштва и државе. Они не желе, чак, ни то да се повремено преиспитује суштина тог идиотизма. Има да будеш идиот, да говориш шта ти се каже и да будеш поносан на то. Чим видиш да неко у твојој околини није идиот треба свом силом да кренеш на њега, да му говориш оно што су те научили, да га згромиш а ми ћемо ти помоћи у томе.
Макар нешто, ми смо већ добрано прихватили главну европску вредност: идиотизам.
*
Боље је и лепше мислити својом главом, па и не бити у праву, него бити интелектуално и духовно униформисани идиот: па и био у праву. Ајде да мислимо својом главом а при том никоме не мислимо зло. Да својим мислима будемо задовољни и ако те мисли не чине никакво добро.
Не може свако мислити својом главом и бити аутономан у свом схватању, али, забога, па не можемо ни сви исто мислити: није нормално!!! Некад треба и погрешно мислити само из разлога да се не буде у крду истомишљеника. Руља: то су истомишљеници по сваку цену. Индивидуа: то је лично мишљење по сваку цену. Све дакле има своју цену: само се треба одлучити која ће се плаћати.
*
Све што си чинио – чиниће ти се. И, мада се форма не поклопи увек, суштина је погођена. Све што си зловољио, злурадио, зломислио – доживећеш од другога: на овај или онај начин. Где си грешио: грешиће се против тебе. Где ниси поштовао: ту ће те игнорисати са све твојим жељама и наканама. На истом ћошку где си дочекивао у заседи да се подсмејеш бићеш извргнут руглу. Свака реч ти је извагана па помножена са два: зато се досети шта си причао о другима. И, није ти никакво оправдање у томе што су и други причали о теби. Свакоме се враћа за своје. Није твоје да мериш туђе грехе (има: ко) твоје је да искајеш своје.
*
Људско је и светло и мрачно. Свака прљава тајна или јуначки гест. Човек је све: и споља, и изнутра. Не знамо ми шта је добро а шта лоше, то јест, шта у крајњем исходу дадне добро а шта зло. Ми се само држимо задатих норми, најчешће непроверених.
Не постоје мрачне тајне – постоје само наши комплекси, наша неспремност (немогућност) да се суочимо са собом какви изистински јесмо. Не постоје болесне жеље, прљаве страсти – постоји само човек дат такав какав јесте и његова могућност да се контролише како не би наудио другоме.
Све је људско – не постоји морално. Постоји само наметнуто. И, увек је наметнуто од људи, никад од природе и богова.

Нема коментара:

Постави коментар

www.djuricigor.net , e-knjige i blogovi

counter for blog