Српском културом владају
полупроизводи, модификовани алтернативци који никада нису савладали класику.
Ако цео уметнички живот останете авангарда онда сте неуспели експеримент звани:
магарац. Српском културом владају магарци. И, по која: магарица. Уметници, за
то време, раде ко коњи не би ли преживели.
Српском уметношћу владају медиокритети
али су им се опасно приближили медио-кретени!!!
*
Храброст без
сагледавања и схватања последица тога чина није вредна. Једина и вредна
храброст је она коју човек испољава када је свестан свих последица: могућих и
извесних.
Људи су
најчешће храбри јер у подсвести мисле да их та храброст неће ништа коштати.
Или: из лудости. Међутим, мало је оних који су истински храбри а када су
стопроцентно сигурни да ће изгубити много или све.
*
Чега се људи
највише гаде? Онога што цео живот носе у себи: гована.
Шта људи не разумеју?
Оно што имају у себи: душу.
Чега се људи
највише плаше? Онога што тиња у њима: болести.
Може и
овако:
Чега се људи
највише гаде? Онога што их цео живот окружује: смрада других људи.
Шта људи не
разумеју? Оно што их што је свуда око њих: космос.
Чега се људи
највише плаше? Онога што им долази споља: болести и убиства.
Људско тело
је оно између унутрашњег и спољашњег, отуд смо тако крхки и подложни пропадању,
јер, притиска те изнутра а не може да изађе напоље јер му не да спољашњи
притисак ка унутра, па све остане на човеку (телу).
*
Више волим
Бастера Китона од Чарли Чаплина и ако не волим ни Битлсе ни Стонсе. Мада
сам својевремено више волео да гледам у сисе Доли Партон него да слушам Елвиса
Прислија.
Разумете шта
хоћу да кажем?!
*
Ако останемо
без ичега - шта ћемо спалити кад будемо дигли револуцију?
Јер, ако
револуцијом не срушимо - како ћемо онда градити ново и боље?
Само
револуцијом можемо покренути прекинуту еволуцију.
Еволуција је
потребна како би смо престали да будемо мајмуни и најзад постали људи.
Нисмо људи
јер дозвољавамо да са нама раде како им се дигне и шта им падне на памет а
нисмо ни мајмуни јер немамо ни за банану.
Али, имамо
кору од банане на којој би неко требао да се склизне и падне.
Тада треба
спалити све старо и изградити још старије: да се вратимо на место где смо стали
а како би наставили даље.
*
Постоје неки
мондијалисти, Хрвати, који живе у Србији, који су против рата, против злочина,
увек критички говоре о Србији. Никад не помињу Хрватску.
Постоје неки
мондијалисти, Бошњаци, који живе у Србији, који су против рата, против злочина,
увек критички говоре у Србији. Никада не помињу Босну.
Постоје неки
мондијалисти, Црногорци и Албанци, који живе у Србији, који су против рата,
против злочина, увек критички говоре о Србији. Никада не помињу Црну Гору и
Албанију.
Постоје неки
мондијалисти, Срби, који живе у Србији, који су против рата, против злочина,
увек критички говоре о Србији. Никада не помињу Хрватску, Босну, Црну Гору и
Албанију.
Свима је
заједничко, поменутим мондијалистима, да
сплачину кусају са српског корита, да су им некретнине у Србији и да су
на њеном буџету од када знају за себе. Макар им се треба признати доследност:
сви једно говоре и против једнога.
Нема коментара:
Постави коментар