Из Русије с љубављу!

 

      Пише: Игор Ђурић       

            

 Текст писан 2014. године

Старац Филотије (око 1514. године) у време владавине руског кнеза Василија Трећег: „Два су Рима пала, трећи Рим стоји, четвртога неће бити“.

Смиља Аврамов у књизи Постхеројски рат запад против Југославије, стр. 97, између осталога, пише: „Нови атлантицизам има своју географску и организациону компоненту преко НАТО, Међународног монетарног фонда и Међународне банке за обнову и развој; његову бит чини америчка хегемонија. Драконско кажњавање „некооперативних“ постало је у оквиру те доктрине неприкосновена догма“. 

Мали народи (поготову: не велики, не наседајте ово је зајебанција) немају потребу за објективношћу код разматрања међународног права које нико не поштује, поготову ми Срби, после свега што су нам урадили не поштујући то исто право? Стално нам говоре: "сувише сте ви мали да бисте одлучивали о нечему, а велики одлучују на основу својих интереса а не на основу права и објективности". 

Ако смо мали да одлучујемо, онда смо мали и да будемо објективни! 

Зашто једноставно не послушати зов срца и аргументе разума? Зов срца је: Русија! 

Аргументи разума су: шта ћемо са онима који су нас убијали и отели нам део територије? Зашто нисмо са онима који бране наше право на Космет? Зашто хоћемо по сваку цену у Европску унију која нас је брутално убијала и није на нашој страни у нити једном спору и сукобу, већ увек на страни наших непријатеља и која нас стално уцењује? Чему национални мазохизам, на који немају право мали народи?

Крим је био део руске државе. Као што је Косово део српске државе. Руси су повратили своје територије, Срби ће да причекају. Ту се треба тражити сличност и релација између два случаја. Зато треба да подржимо Русију у њеним намерама. Не смемо да радимо против себе, ваљда и ми желимо да повратимо део своје територије када се за то буду стекли услови. Све остало је замена теза. Није Русија анектирала део туђе територије већ повратила део своје, окупиране. НАТО је анкетирао Косово као што је Украјина поседовала нешто што није њено и што су је даровали комунисти. 

Комунисти су и Космету даровали аутономију до нивоа државности, коју никада нису имали и нису је требали имати. Даровали су и неке територије, испод Копаоника, које никада нису територијално припадале нашим јужним окрузима. Да није било те аутономије онда се не би могло говорити о томе како већина жели нешто, јер су Албанци у Србији мањина (још увек, а докле ће, не знамо). 

Најзад, Крим није изгубила Украјина на Криму, она га је изгубила на Косову. Као што ни Грузија није изгубила Абхазију оног дана када су се руски тенкови стуштили тамо, већ онога дана када су НАТО авиони бомбардовали Србију.

Знало се да преседан везан за Косово неће мировати. Само су будале и политиканти са запада, и код нас, могли веровати да је то изолован и посебан случај. На њихову жалост сада ће на томе профитирати Русија, јер су са Косовом заиста свима затворена уста да било шта кажу или ураде а да не испадну лицемери. 

Домино ефекат се покренуо још са Осетијом и Абхазијом, а сада се захуктава. Косовске брљотине запада су дошле до степена када ће и други наплатити њихову глупост (и, платити). И то ће пре свега зависти од противтеже силе, од тога ко је колико јак да оствари своје намере на силу а против слабијег, баш какав је био случај са Косметом и Србијом. Зависи само до тога када ће друге светске силе довољно ојачати да буду у могућности да подрже сепаратисте када им то одговара. Само непуних петнаест година после бомбардовања Србије, такве силе данас постоје у свету, две већ формиране и у експанзији (Русија и Кина) и неколико њих у озбиљном повоју и налету (Индија, Бразил). Неће више све зависти од америчке војне силе, јер да се разумемо, само је од тога зависило ко је у праву а ко не, ко има права а ко не.

У врло кратком временском периоду Американци немоћно бесне већ неколико пута а западно-европски политичари муцају покушавајући да објасне како се Косово не може упоређивати са Абхазијом, Осетијом, Придњестровљијем, Кримом, Каталонијом, итд. Па онда, како Русија нема право да војно интервенише у Сирији а они, је ли, имају. Зачудо, Русија нема разумевања за њихов бес и њихове „аргументе“, те за њихову муцавост, али зато има бојеве главе и авионе који јој омогућавају да живи у том „неразумевању“. И, тако, мада би најрадије уништили и најмању клицу Русије, морају да ћуте, трпе и реже. Више од тога им се не исплати али се режањем не може отерати медвед од тора.

Добро, нису ни Американци лоше прошли. Добили си велику војну базу потпуно бесплатно, угурали су трупе на Косово и сада их више нико одатле не може истерати а да не поседује горе наведене „главе“ и авионе. Даће Бог, једног дана. Али њихови европски савезници никако не могу бити задовољни риком медведа из Москве пред њиховим вратима, који им све чешће показује зубе и место које ће им припадати  у будућности.

Свако иоле паметан, и моралан, је знао да је америчка политика колонијална и лицемерна. Ње и њених сателита. Они су освајали свет у име „демократије“ а остављали су иза себе само мртве и пустош. Међутим, то што се знало није значило ништа уколико ниси довољно јак да их победиш или одвратиш од напада на себе. Године после завршетка хладног рата биле су погубније по многе мале народе, него што је то било у време истог - и то, што је најгоре, све у име неких људских права и демократије, чега није било ни од корова. Поновним успостављањем равнотеже и поделом силе, захлађењем односа између истих, и даље ће бити неправде по свету али ће макар сада тирани и моћници зазирати једни од других. Можда у њиховим свађама некога и оставе по страни. И неће нам више продавати рог за свећу јер сада и други имају „јаке аргументе“.

Тако, прошло је време кад смо морали прихватати (на силу) да су они Бин Ладенови - терористи, а они Тачијеви - борци за слободу. Кад се у Кијеву заузимају зграде - онда је то борба за демократију, а кад се то исто ради у Доњецку - онда је то тероризам. Кад Енглеска има право да брани суверенитет на Фокландима а Србија не може то исто на Косову. Кад су Хрвати после Олује и Бљеска – „демократски“ и „европски“ народ а стотине хиљада избеглих Срба – геноцидне избеглице. Нема више. Ми нећемо имати користи од тога што Русија показује зубе - можда, али ће наши непријатељи имати штету. И то је нешто!!!