СРБИЈА: РИЈАЛИТИ КОЛОНИЈА!

 

Пише: Игор Ђурић

„Још 1836, кнез Милош, да би сачувао земљу сељаку, прописао је, да се сељаку не може продати за дуг кућа, баштина, два вола и крава. То је било окућје сељаково, обезбеђено од његових поверилаца“.

Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, стр. 180

*

Нећу брзе пруге, ауто-путеве за Тирану, незаустављиви напредак! Нећу! Желим спор, тих и миран живот, притом и скроман да могу да уживам у ситницама. Нећу аутопутеве: хоћу њиве и ливаде, хоћу вароши и мале градове!

Поготово нећу „напредак“ који се дешава у Србији: одрицање од националног и полног идентитета, презадуживање државе и грађана, отимање територије, бесмислени и антихумани закони и пројекти, робовски положај људи у односу на капиталисте и политичаре!

Не желим туђу индустрију – хоћу своју пољопривреду, здраво воће и поврће, аутохтоне сорте житарица и домаћа грла стоке, пуне ливаде и пашњаке, живину што кљуца по обору.

Нећу стране капиталисте и колонизаторе! Ми сами треба да одлучујемо како ћемо живети, колико ћемо радити и у којем правцу ћемо се развијати.

Ми треба да чувамо своју природу и наша природна богатства!

Ми Срби хоћемо и желимо да живимо споро, да радимо онолико колико нама треба а не колико треба капиталистима.

Нећу ЛГБТ идеологију – хоћу нормалну породицу!

Нећу да нашу децу у вртићима и школама трују болесним идејама разне психолошкиње из невладиних и владиних организација, које их окрећу против властитог пола и породице! Нећу да се нашој деци омогућава да промене пол још као малолетници, да им дају хормоне, да гуше у школама њихову природну сексуалност, да их уче како су им родитељи највећи непријатељи и крвници!

Нећу да ме лажу о климатским променама и да ми говоре нешто о чему је наш Милутин Миланковић већ све рекао и написао. Нећу да убијам краве зато што прде, да уништавам свиње а да нису болесне (а да ми после доводе генетски модификоване сорте из иностранства)!

Не дам им наше рудно богатство! Не треба ми њихова рудна рента која је, успут, иста као у Нигеру који се побунио (а ми се, ето, не бунимо). Српски народ је у средњем веку доводио рударе из других земаља да ваде руде у Србији а ми сада дајемо своје руднике колонизаторима за бедну рудну ренту. Своје злато купујемо од Кинеза. Ускоро ћемо свој угаљ, своју воду, своју струју да плаћамо странцима!

Србија је колонија али се у њој не пљачкају само природни ресурси, Србија је колонија у којој се уништавају и људски ресурси. У Срба се убија достојанство и нада, терају се да погну леђа или да оду! Разоружавају нас да би против ненаоружаних домородаца колонизатори лакше ратовали!

Правимо од војске сваштарницу (попут Украјинаца) и притом се задужујемо више него можемо да поднесемо. Па тако, имамо против-авионске системе кратког домета из Француске, средњег домета (фронтовске) из Русије а оне мало јаче из Кине. Све то у јединствени радарски систем не може да повеже ни Господ Бог. О сервисирању да и не говорим. Притом, свако оружје које се купи у иностранству направљено је тако да се тешко може употребити против земље из које је купљено. Што због програмираних чипова, што због резервних делова и муниције. Пилоти су нам обучени за руске авионе а купујемо француске (три пута скупље а исте). Пешадијско наоружање нам је као новогодишња јелка. Свака јединица има различито. Теренци су нам амерички, борбена возила руска, хеликоптери: руски, немачки, француски, амерички, питај бога чији још?! Због чега ово пишем, чини се ван контекста? Па то је доказ да купујемо оружје не према некој стратегији и цени већ према ономе како нас ко притисне и нареди.

И како се Срби боре против свих ових аномалија, колонизатора и њихових помагача?!

Има већ неко дуже време, од маја месеца, како је прозападна опозиција присвојила народне протесте (и тако их осудила на неуспех), пре свега у Београду, користећи катастрофе које су задесиле српско друштво. И ту ништа осим морала није спорно, исто онолико колико је нелогично тражити морал у садашњој српској политици. А морал је једино што је важно и у политици, и у животу, и код појединца, и у друштву!

Идол већине садашњих прозападних политичара, Зоран Ђинђић, својевремено је рекао: „Коме је до морала нека иде у у цркву“.

Добар део ових што сада демонстрирају и није за цркву и да се они шта питају најрађе би укинули исту.

Али, нису ни они баш незналице па су се досетили оригиналне идеје да траже ослобађање медија у Србији, успут и МУП и БИА-у ако може да присвоје. У ствари, нису они баш за „ослобађање“ медија, више су да их ставе под своју контролу, али то је нека друга прича.

Моралну, са нагласком на материјалну, подршку они за тај свој наум траже у амбасадама држава у којима одавно нема слободе, ни медија, ни грађана, где влада немилосрдна цензура, где је забрањено другачије мишљење од официјелног, где се забрањују медији, вербални деликт је поново на снази, где је могуће да председник најмоћније државе на свету буде цензурисан, избрисан, укинут и ухапшен.

Проевропска опозиција тражи помоћ за „ослобађање“ медија у Србији од оних који су угушили слободну мисао у својим  земљама и широм света, где не постоји друга страна мишљења, где су противници немилосрдно подвргнути силама које поседује држава. Они траже помоћ од оних на чијим медијима свашта можете чути о политичким противницима, против Руса, Срба, Кинеза, Иранаца, али се не може чути ни једна реч против владајуће лево-либералне-ЛГБТ идеологије. Они траже помоћ за „ослобађање“ медија у Србији од оних који су одавно своје медије ујармили искључиво за пропагандне сврхе и неконвеционалне ратове.

Прозападна опозиција узима помоћ за „ослобађање“ српских медија од оних који хапсе Трампа, вређају Путина, лажу грађане о епидемијама и климатским променама, држе у оковима Асанжа и подржавају фашизам у Украјини те бандитизам на Косову и Метохији. Траже од оних који су медијски сатанизовали Србе у служби НАТО варваризма.

Демонстранти, елем, траже укидање ријалитија али се не буне против проамеричке уређивачке политике тих истих медија. Неке дневне новине, које нису таблоид, нападају само због проруских ставова. Вође демонстранта су углавном за увођење санкција Русији и улазак Србије у НАТО. Косово их ич не интересује. Тај који то пропагира мрзи Србе, то је бар јасно.

Замислите траже укидање националних фреквенција неким телевизијама због политичке пристрасности и необјективности а то чине уз помоћ Н1 и НовеС које су оличење политичке пристрасности и необјективности али и анти-српских ставова.

Најважније је следеће: и насиље, и медији, и власт, и опозиција, у Србији јесу ПОСЛЕДИЦЕ а не УЗРОЦИ нашег пропадања!

Узроке најпре треба тражити у потпуном урушавању система вредности а кривци за то су једни исти људи који деценијама трују и уништавају све чега се дохвате, бавећи се политиком, стварајући од државе партијски плен (јер Србија је одавно партијска држава) где није важно ко си и шта си, какве си школе завршио и колико си стручан, где поштење и морал нико и не помиње – већ је важно којој партији припадаш. Задатак свих тих партија, мање више, суштина њиховог постојања и циљ, јесте урушавање српског суверенитета и идентитета (на овај или онај начин, левом или десном страном, може и центром), уништавање српске привреде и пољопривреде, распродаја наших природних и људских ресурса, уништавање културе и образовања – а све то за рачун оних који контролишу политички живот у Србији: сила са запада!

Дакле, ријалити није крив због пада културних вредности већ је уништавање културних вредности довело до тога да пола нације гледа ријалитије!

Између ријалитија против којих су устали и неоколонијализма који пропагирају њихове телевизије нема моралних и вредносних разлика. Најзад, боље је гледати полуголу старлету како лупета глупости него гледати америчког амбасадора како издаје наређења и цео народ сматра идиотима.

У исто време док се распарчава ЕПС и спрема његово преузимање од страног капитала, док се јавна предузећа спремају за приватизацију и продају: ниједног човека није било на улици да протестује због тога. Сваке недеље хиљаде демонстраната протестује против програмске шеме приватних телевизија али их је брига како све телевизије у Србији извештавају о томе шта се стварно догађа на Косову и Метохији. Косово и Метохија су под окупацијом а они хоће да „ослобађају“ телевизије, БИА-у и МУП. Са друге стране, не дирају власт у вези француско-немачког споразума који би требало да удари глогов колац српској држави на Косову! Држава срља у дужничко ропство, већ није у стању да сервисира кредите него се наново задужује уз папрене камате и још папреније политичке услове а господа из проевропске опозиције би да смењују РЕМ! Државом управљају амбасадори, овом земљом владају ММФ, Светска банка и Блек рок као продужене руке Давоса а опозиција у Србији сматра да је највећи проблем Србије нека плавуша без мозга са тамо неке телевизије?!

Прави левичари, каквим се представљају, и они и други левичари у Србији, баш ако их и не занима Косово, требало би да демонстрирају због поскупљења, инфлације, пада животног стандарда, лошег положаја запослених у Србији, због намере да се распродају јавна предузећа и природна богатства, због урушених институција и најскупље хране, горива и осталог. Не! Они би да укину јутарњи програм и замене га својим.

Шта је суштина: исти им је газда! Знате, сви они заједно стоје сатима у истом реду, негде око 4. јула, да буду примљени и буду виђени.

А протест против насиља?!

Кога то више интересује и ко то више помиње!?

Све је било и остало: гола политика и медијска манипулација!

Све је само жеља да неке партије замене друге, да неки људи дођу на места других људи!

Уосталом, мало тога нам је остало од државе да би бринули о њој. О томе нека брину они који заиста одлучују. Нама је довољна и ова виртуелна Србија, додуше, једино нам је она и преостала.

Отворено и поштено: Србији је подједнако велики проблем и власт и опозиција. Највећи проблем је народ! Јутарњи програм је, како рекох, потреба и последица а не узрок и наметнутост. И уопште није важно ко га емитује: ПИНК или Н1. У држави где се глас продаје за литар уља и килограм шећера а не реагује се када се предаје и продаје део територије или природно богатство - тешко да неки нови медији могу ишта да поправе на боље!

Убиство природе: Земља пред апокалипсом!

Пише: Игор Ђурић

У свету какав је овај наш данас има смисла борити се политички, друштвено и на сваки други начин једино за природу, то јест, за њен спас. Све остало, дугорочно али и тренутно гледано, неважно је: слободе, демократија, стандард, уметност, економија.

Надомак смо циља и резултата да потпуно и трајно уништимо планету и живот на њој и да својим потомцима не оставимо чак ни могућност да не буду гладни и жедни, чак ни да им не оставимо могућност да се боре и нешто промене.

По овим питањима ствари се драстично и драматично мењају, очигледно много брже него што се претпостављало. Оно што се предвиђало за неколико векова догодиће се следећих деценија а оно што је требало да се догоди за неколико деценија догађа се управо сада.

Као и већина важних идеја у данашњем свету и еколошки покрети су обесмишљени, корумпирани и криминализовани и уистину су само упосленици главних тровача планете. Они, попут синдиката, служе да се створи привид како постоје људи и организације које се систематски и системски боре за очување природе а, у ствари, им је главни задатак да преусмеравају незадовољство и енергију људи на неважне проблеме. Они то раде, опет као синдикати, само у оној мери која не угрожава високи и крупни капитал и људе који управљају светом и главни су кривци што је Земља на самрти.

Једини начин борбе, било које, јесте ванинституционални и револуционарни (до неке мере, јер сваку револуцију у неком тренутку преузме неки интерес, идеологија или капитал – најчешће све заједно у једном). Суштина те борбе је да шачица богаташа која влада светом и булумента политичара, бизнисмена и бирократије који их опслужују схвате заједно да се нигде не могу осећати безбедно, заштићено и сито уколико већина народа буде у том положају. Да схвате да ће се и њихови потомци подједнако и под истим условима за све, борити за чашу воде и шаку брашна.

Вода постаје главни проблем човечанства. Подједнако: слана и пијаћа. Или ће је бити превише или је неће бити. Милиони људи ће ускоро бити потопљени и поплављени морима и океанима а друге стотине милиона неће имати пијаће воде. Слана вода и пустиње појешће добар део обрадивих површина. Шуме су посечене, многе животињске и биљне врсте су изумрле.

Неминовно, бројнији народи и велике силе желеће воду и храну за себе. Почеће ратови за храну и воду. Поново ће настати робовласнички систем у којему ће већина поробљених народа радити само за голу егзистенцију: за храну и воду, довољно једва да се пуко преживи.

Сеобе и велике миграције народа биће неминовне и неће моћи да се контролишу јер оне више неће бити економске већ егзистенцијалне у смислу опстанка, и неће бити мирољубиве већ веома насилне и освајачке. Зато ће само народи који су сачували праве вредности обједињени око идеје најмањег заједничког именитеља и људи који су обједињени око институције породице (што бројније то јаче) – имаће некакве шансе да опстану нешто дуже од осталих јер ће бити способнији за опстанак и природну селекцију која ће уследити и која ће оставити само најјаче и најорганизованије по горе наведеним критеријумима. Организације попут државе у савременом значењу неће постојати.

Међутим, овде се не мисли на оне који су организовани око бесмислених идеја које су данас основ система вредности и које се пропагирају или они који мисле да ће опстати уз помоћ безвредног папира званог новац који је похрањен у њиховим трезорима и на рачунима већ се мисли на оне који ће бити окупљени око идеје да се за породицу или заједницу мора обезбедити храна, вода, сигурност и опстанак – по сваку цену. Жене ће морати да рађају и подижу потомство а мушкарци да их хране и штите – и ту ће почињати и завршавати се свака политика, идеја или идеологија.

Отуд је већ време да се започне са реализацијом тог простог и револуционарног циља (хаоса): доказати том владајућем слоју на светском нивоу да ни они, ни њихови потомци, неће бити сигурни у својим бункерима и да тај свет који су створили исто тако неће бити добар за њих како није добар за већину човечанства.

Како?!

На тај начин што треба обесмислити вредности на којима почива данашњи свет и њихово богатство па и њихова владавина. Људи се морају више вратити старим вредностима и природи и морају радити за природу а не за крупни капитал, бесмислене производе којима смо бомбардовани, индустријализације, потрошачког менталитета и разних монопола, али се морају манути и свих глупости који се могу свести под појмом политичке коректности и родне равноправности.

Мора се стати са овом бесмисленом трком у дигитализацији и производњи свега и свачега што нам мења реални живот и ствара привид да живимо у лепом и очуваном свету и то у времену када планета умире а са њоме и човечанство. Наука се показала незрелом и лицемерном и њу треба из корена мењати. Свако од нас има гомилу апарата који могу све и свашта а није пронађен лек за ниједну тешку болест од које умиру милиони људи сваке године; војна наука и индустрија су произвеле ракете које је немогуће зауставити, које нападају из Космоса али није направљена ракета која може зауставити астероид који лети према земљи; производи се ГМО храна која се после баца а трећина човечанства живи на ивици глади; итд.

Људи се морају самоорганизовати, од појединца па корак по корак, у одбрани сваког потока, сваког дрвета, сваке птице и животиње. Све оно што штети природи, у првом удару оно најдрастичније, мора бити бојкотовано, блокирано, уништено, забрањено – доведено до неодрживости у економском смислу (то њих највише боли).

Највећи проблем овог проблема лежи у чињеници да је то глобални проблем. Вода која је отрована осиромашеним уранијумом на Косову воденим сливовима је раширена на све стране света, исто као и вода из Фукушиме и ваздух из Чернобиља, баш како ћемо сви омирисати дим из Амазоније и како ће од воде која је настала топљењем глечера са Арктика и Гренланда бити потопљена острва на Пацифику а касније и читаво приобаље света.

Зато је овај проблем нерешив без свеопштег хаоса. Све друго је утопија. Свеједно је: утопити се, умрети од потопа, црћи од жеђи или живети у утопији.

Једино вредно што можемо оставити својој деци и унуцима јесте оно што смо добили од својих предака: вода, ваздух и земља. То неће бити ни путеви, ни фабрике, ни мобилни телефони, ни јахте, ни авиони, ни компјутери, ни флеш меморије. Чисту воду и густе шуме – то је обавеза да им оставимо а не катаклизму, сушу и глад.

И људски материјал и потенцијал са здравом генетиком и природним инстинктима – да могу да се хране, бране и одбране. А то им не можемо оставити нездрави у глави и генима што је последица отрованог света у којем живимо.

ЧИТАЈ ОВДЕ:

АПОКАЛИПСА - ОТКРОВЕЊЕ

Из романа Девети круг Светог краља