Халапљиве тврдице!

Пише: Игор Ђурић

Мозак халапљивих тврдица је кучка у терању. Али: непрестаном терању. Халапљиве тврдице данас и код нас зову се контраверзни бизнисмени, али су ту политичари бирократе и остала трговачка боранија. Свакодневно, непрестано, њихов мозак заскачу керови незајажљивости, незаситости и похлепе.

*

Не може без борбе. Ако лоше стојиш: да се избориш. Ако си нешто постигао: да одбраниш.

Не може без борбе. И кад нећеш: мораш. Да се браниш: некад. Да узмеш шта ти припада: најчешће. Чак и кад се не бориш – у борби си: па како ти драго.

Не мораш да будеш јак да би се борио, као што не мораш да будеш најјачи да би победио. Све се може: али у борби. И кад изгубиш борбу лакше ти је јер си се борио: ниси се предао.

Никад нећеш бити остављен на миру осим можда кад никоме не сметаш а и тада ће те нападати да би те кињили из чисте обести.

*

Давно ми стих није закуцао на капке. Одавно ми невина девојка није ушла под јорган. Шкрт сам на осмеху, тежак на сузу. У магли сам и лепо ми је. Густа је, није она што плови тик изнад земље, већ права и ја изгубљен у њој. Давно стих нисам описао, ни неверницу љубио. Човек ли сам или шта?! Сећам се једне зиме, једног дана, једне магле, сијало је Сунце (што уосталом стално и чини), пред или после празника, ходајући заволех невину неверницу. Од тада са реченицом бој бијем, немам стих. Са маглом бој губим, немам поглед. Волим и трпим...

*

Ми никада не знамо на шта је наш живот изашао, уколико тога нисмо свесни истог тренутка, сада. Уколико, пак, то сазнање очекујемо у будућности – никада до њега нећемо доћи. Или: веома касно ћемо схватити. Дакле, срећу не треба чекати. Не тврдим да је нешто друго решење по том питању али чекање није сигурно. Треба срећу тражити у истом трену у коме живимо и о њој размишљамо. Неће она доћи – или је ту или није. По некад, најчешће, ми срећу не препознајемо и распознајемо.

Најгоре је да дозволимо да други своде рачуне о нашој срећи (или: несрећи). Када се то догоди, значи да је готово са вама и да је овима што траже ваше место на скали среће сасвим свеједно. Најчешће погрешно процене.

*

Дух се супротставља физичкој сили. Тако мора да буде да би овај свет имао смисла и наде. Није важно што дух најчешће изгуби битку. Ми неки, појединци, ретки, морамо се разликовати од већине. Само тако испуњавамо своју мисију и само тако има смисла што смо се рађали. Наравно, ту је и крст који ми ''такви'' морамо носити и на који на крају бивамо разапети. То тако мора да буде. Ми не знамо шта је дух али знамо да га имамо. Ми ''неки''. И: морамо да га бранимо и ако је неуништив.

*

Људска глупост се најбоље доказује и види када се у мртвачком сандуку нађе заковано тело човека који је цео живот посветио стицању богатства.

*

Остало ми је у сећању као нешто врло укусно (нешто што је легло у правом тренутку) у мензи Пољопривредног факултета (тада сам био студент тог факултета): кајгана са ситно исецканом шунком. Како сам то слатко појео?! У међувремену, између два залогаја, читао сам Књижевне новине или Књижевну реч, и ништа нисам разумео. Нису разумели ни они около мене: чуш', Књижевне новине на Пољопривредном факултету?! А, ја сам био гладан хране и тога да разумем оно што читам.

Брат из Европе пише брату на Косову...

Пише: Игор Ђурић

 

Deutschland via UNMIK, prva decenija ovog veka

добио сам писмо од тебе брате тражиš да ти пишем ручно и на артију велиш немаш компјутор а ида имаш немаш струју која нестаје код вас поприлично ти знаш брате да ја са писмом слабо стојим не заврши šколу ал ни ти ниси бољи па ћеш разумет шта ти причам мој син дарко зна по мало ал боље зна немаčки а да ти пишемо немаčкинеćеш да разумеш пошто ти од страни језика добро причаш само šиптарски којиовде називају албански за комјутор могу ја да ти пошаљем стари дарков он дарко добро ради на компјутору зна све можеш и слике да гледаш и музику да слушаш и какво ће време да буде ал ко велим ако немаш струју он не може да ради на ветар тачка. нови ред каже сад дарко

како је тамо јел кулек беzбедније него што је било ми овде гледамо ферсехен телевизију све знамо боље од вас све јављају пре ми чујемо него ви кад је било bомbардовање требало да буде ми смо одма знали и ја сам пробо да те назовем али су линије биле у прекиду али ви тамо не треба дасе дате него треба да се борите за светусрпскуземљу косово и метохију метохија увек треба да се каже јер овде поп каже да то значи да је црквено ал и о европе треба да мислите и србија и европа и кина и русија таки ти је данас свет мораш са сваким гледо сам преко сателита имамо и пинк и све и струју

косовоје срцеsрбије и ти знаш да сам ја морао да одем трбухомзакрухом иначе сам увек био за српску ствар и велики србин и давао сам кад год су тражили абогме су тражили доста свакакв лопов је дошо да тражи гелдес а криза је иовде него мене gазда цени јер сам добар иначе многи су остали без посла ал нисмо ни ми најпаметнији тешко ћемо без европе нећемо добити паре и бољи живот мада ви не живите толико лоше колико се жалите

зато не могу ништа да урадим за синовца јер нема папирензи тешко је и нема посла да ти кажем а овде се и ради није он навико него иде у таверне а овде то нема и није ко некад кад сам ја долазио али ни мене нико није дочекао него сам све морао сам нек седи доле како ћемо да сачувамо косовоиметохију ако сви ви одете тамо деле паре праве хаус све је đабе дупле плате немојте само да кукате него узмите нешто да радите а не само да зовете мобилним телефонима чуо сам да свако тамо има mobile а ни овде нема свако

знам ја да није баш безбедно ал никад није ни било и ја кад сам ишо у шulen били смосе са kosovaren тако их исто зову али морате сада да будете мирни да вас приме у еуропен апосле ће сунце да вас угреје и нико више не сме да вас бије а брудер сонх може да иде де оће не требам му ја јер ће да будне у европу није то мала ствар сад кад ће то да будне тачно нису јављали овде на наш телеfинкен ал у еуропен сви имају право и дајгузи и кучићи и катцен тако ћете и ви срби тамо да добијете право нема границе ништа не могу да вас теру више овде има педераш у сред бела дана и не мош му ништа ја ако не помилујем газдино куче нема на божић њиов ништа од бонуса и куверте оно око плаца да купиш негде не могу ништа да ти помогнем криза је само што сам ја добро са газдом и куче му лепо па имам посо иначе деца траже овде треба сви да имају кола не могу да их одвајам од друге немачке и туркишен kinder а женини се прикачили па ми јебаше мајку немој снајке ово да причаш а да ти кажем право нисам за то да продајеш малу њиву нисмо нужни то је бабовина нек пукну душмани ко им muter fiken нећемо да дамо да нас купе за паре имамо и ми и колико је то кад поделимо не можеш ништа да урадиш ни ти нија нови ред каже дарко и grosen слово да турим

Ове Реде Нећемо у србије на косовоуопште морам на море деца и жена траже после кад се вратимо из дубровника којег су наши бомбардирен ал сад те нико тамо не дира а и ми имамо дојче таблице и аусвајсе да свратимо до жениних у босну јебо им ја матер де је нађо тврдоглаву kinder повукла скроз на њу и тамо је био рата али они се смирили па гледу своја посла што се за вас тамо на косово не може рећи заборави метохију легните мало на руду и ја сваки дан овде срећем шиптаре па ми ништа не фали бољи су него наши оће да учине а наш само гледа како да те зајебе ставићу 5 еура у писмо части људе испред задруге кажи ово части мој bрат да се људи сете да нисам заборавио свој родни крај посло би више али кредиten ме убише а и ви дринкате доста и без моје čасти лако је вама тамо све одплаћено немате kreditraten и остале зајебанције које нас овде даве ко змија жабу бато и куће вам направили бадава само да уђеш и живиш а она што је изгорела колико се сећам је била заједничка а камо мени моја хаус

зато сам мислио да покренеш у суд да се geriht одвојимо и поделимо да се наша киндер сутра не свађу и да снајке више престану да једу шајзе да се зна шта је чије па ти после продај твој део ако оћеш ако може и мени да се направи тамо хаус да дођем по некад а швистер ја сам за то да не дамо ништа није поштено да зетови развлаче нашу бабовину даћу им ја по хундрет еура кад се одрекну да их помилујем ми сестрама тамо доле никад нисмо давали а што је моја фрау у босну узела део то је друго јер је тамо други обиčај а наша muter је ливаче донела ко мираz а не ко део ја знам да ви тамо причате како нисам ја нужан јер сам у dojčland зарадио и да не би требо да се мешам теби удео није тако и ако сам зарадио ја сам то лично а ово је бабовина у питање оћу да моја деца имају нешто од тог ако ћемо поштено нико теби није бранио да дођеш у немачку и zарадиш па јел бисе ти после одреко него теби било лепше кући само си ишо по слава и кафана и пио шнапс и примао плату на државна јасла а ништа ниси радијо и док је бата тојест ја доносио дојчмарке да се прави кућа ни ти ни fater се нисте бунили got да му душу прости и лака му шварц земља а сад те село подфишкава да брата каљаш и шпрехен против њега тојсет мене

од наšи слабо кога виђам овде се много ради немамо времена само по некад на празник у цркву имамо своју цркву овде правимо грил то ти је на дојче шпрахе значи роштиљ није ко тамо славу славите пет дана ја по некад радим седам дана по десет сати дневно самода све отплатим оне паре што ми дугујеш не брини врати кад можеш до лета има времена рачунао сам на те паре да ми буду трошак за море кад одемо тај дубровник кажу скуп али господски није ко црнагора де те не fuken ни два осто и ако троšиš своје паре јавићу ти коме да пошаљеш за сад толико давно нисам писо рука ме заболе бојо сам се да нисам заборавио ал видиш да ми иде добро поздрави švigetoter и децу и ови моји те поздрављу ево дарко маше  мирсада није није ту ради чисти неку зграду да заради викендом више видиш како је овденаке Твој Брат ако сам мешо слова то је зато што се овде не користи ćирилица само некакава њиова латиница а ја већ и језиком заплићем те мешам српске и швапске речи па како неби и словима лакше би ми било да сам копо цео дан него што сам ти ово састављо

МАЈДАН-ПЕК: МАЈДАН-СМРЗ

Пише: Игор Ђурић

Основна школа у једном селу код Мајданпека. Децембар месец, 2014. година. Пао је први снег, изненадио локалне и остале власти те покидао каблове. Снег био мокар и тежак и ич није марио за реформе и економску консолидацију. Каблови за струју стари иако се посебно плаћа за њиово одржавање. Елем, није било струје. Писмени задатак са темом „Стигла је зима у наш крај“ који је саставио ђак пешак из тог села, кад је зајебанција већ прошла:

Ст'гла је зимчка у наш крај. Кво работиш, питува ме тајко. Домаћи си работим, да ме учитељка не кара. Батали гу ту работу, зборува тајко, ће писуваш вечераске, него, вели, даидемо у шуму оште едан пут, дрвца да си спремимо, гледувај тегај што ние запао сн'г. Отидосмо у шуму, грбина ми пуцала, ал' ни то не беше главно ебање. Уфануше ни у сред шуме, не могасмо нигде да се скутамо, све ни узеше, секирче и дрвца, и пријаву написаше. Дођосмо кући дапростиш голи ки она ствар. Мајћа гледи ниш не зборува. Поче да падува сн'г, изгоре ни електрика, наебасмо начисто. Ни дрва ни домаћи, мислим се, пре'еба ме татко. Кад утече струјка беше касно да пишем а татко штеди петролеи, ебем га шкртог. Кво сад да радим, мислувам, питам га на татка, а све мнием учителка има да ми ебе нану нанину. Кад освануло, курац, и даље нема електрика. Не види се ни слнце, наоблачило, не питувај. Татко, јопет ја велим, шта да работим за домаћи, а он вика колај работа за тоа, ће се размрзне месо ебем те блеавог. Ја немогадо диздржим реко кво ћу ја кад ме учитељка опичи преко ђукљу боли ме стојко за месо и не заврши а опичи ме тајко. Казуј да си заборавео, вика замном и пцује ме. Не'е ми право ал' немадо куђ. Срећом из школу нас испустише веле беште кући немаси струја начисто ћемо да најебемо.

Дођо кући седо да јем а татко си пије раћију и пцује, ниш друго не збори. Дојде други дан, нема струја да је ебеш. Нема струјка, ал нема ни школка. Мислим се убава работа. Ал нем ни дрвца. Татко ниш не глчи, само ме у едан ма шутну у тртичку, вели, друђи се муће даизгину а ти спиеш цел дан. Марш си напоље да си најдеш кое дрвце, бем ти оног ко те направи. Кво да работим, јопет се мислим. Кадће дојде струја, ники живи не знае. Најгоро, нигде дрвце да најдеш, размилели се љуђи све живо пкупили.

Сг, татко шусевит несмем на очи дамузађем. Едва чекам да дојде струа. Излзнуо напоље а не сме да улезувам внутри у ижу. Знаем ако си врнем без дрвца ћуизем преко џукле. Ломатам се туј и тамо, чекам да татко легнува да спије, знаем добро ми се не писува. А и он не може више да спие нонстоп. Поче ебење са ладноћу и мрк. Мислио сам да рипим некуд ал немадо куђ. Дизвинеш смрзну ми се гзица.

Немадосмо струју четр' плна дана. Моа душа знае како ми је било. Мислим се оне поплавке беху сунце за ову ладовињу. Примише стринка и стриц да не измрзнувам и начисто не наебем.

Таки је стгнула зимичка у наш крај,  изједанпут, јопе не изненади, људи ниш не глчу, само у себ ебу матер коме треба. Саде е боље, татко се отрзнуо а јајопет идем у школу де има греање.