НОСОРОГ ИЛИ ЈЕДНОРОГ?!

  Пише: Игор Ђурић

Руски хокејаш који игра у Канади, вреди му поменути име а зове се Иван Проваров, одбио је да на загревању носи мајицу са дугиним бојама (број и име) као знак подршке педерима и осталим родовима, половима и осталим зајебанцијама. Рекао им човек да је он православац и да се то коси са његовим погледима на свет, и?!, нико га није подржао у његовој слободи избора. Тамошња дебилна јавност и остало грађанство сада гa разапињу на крст (исти онај на који се позвао). Вређају га, траже да му се забрани да игра?! Траже да нестане тако “настран“ и неспособан да прихвати да је слобода говора и избора неприкосновена у демократијама. У име слободе они спутавају његову слободу.

Појединац који мисли својом главом и не прихвата наметнуте наративе левог-либералног-ЛГБТК-еколошког наратива, на западу, данас, то је онај човек који не салутира Хитлеру, тридесет и неке, а због чега је завршио у концентрационом логору. Звао се, вреди и њега поменути, Аугус Ландмесер.

Не знам, не схватам, како људи који мисле својом главом могу уопште да живе у таквим земљама. Зар је убијена свака слобода, сваки грам разума, сваки промил  интелигенције?! 

Зашто живе тамо?

Зато што су неспособни да се боре за слободу! Зато што су се опростили од здравог разума. Зато што не доводе у питање нити једну идеолошку догму која им се намеће!

Ми, овде, у Србији, треба да се боримо за слободу. Морамо. Имамо још мало времена. Док на не поједу и појебу.

У Украјини се води рат између поборника новог фашизма (запада) и слободарског света (Руса).

А шта су те дугине боје? Шта је дуга?

Дуга се појавила после потопа а сада најављује потоп!

Нојева барка се, тада, кад се попуњавала, није пуштала у своју сигурност по два мушка слона или две женске жирафе, већ парове способне за репродукцију. А сам Ноје није повео са собом неког дајгуза већ своју породицу.

Кад се потоп завршио а голуб донео гранчицу, Бог је у знак помирења дао небу дугу. Прва књига Мојсијева, Постање, 9.13, вели:

Метнуо сам дугу своју у облаке да буде знак завјета између мене и земље.

Дугина боја је била знак помирења. Сада је то знак раздора, њиме хоће да нас посвађају са Богом.

Циљано гађају децу са веселим бојама (којима су се некада фарбали вртићи и дечије болнице) и једнорозима које девојчице одрасле на Дизнијевом свету обожавају.

Марко Поло је, својевремено, описао једнорога мислећи на носорога.

То је отприлике естетска разлика између пропаганде ЛГБТК и онога што је истина: једнорог је носорог.

Салвадор Дали је волео да слика носороге али није волео да га педери гузе. Зато је у писму Алану Боскеу написао следеће о Лорки:

Као што је познато, он је био педер и лудо заљубљен у мене. У два наврата покушао је да ме опали. То ми је много сметало, јер ја нисам био педераст и нисам намеравао да му попустим. Све ме је то стављало на муке. Дакле, међу нама се ништа није десило. Али сам био веома поласкан због угледа који сам стекао том везом. У себи сам говорио да је он велики песник и да би му требало дати малчице ону рупицу од дупета Божанског Далија. Напослетку, он се спанђао са неком девојком, тако да ме је она заменила у жртвовању. Пошто није постигао да му ставим своје дупе на располагање, он ми је касније тврдио да се жртвовао он а не девојка: наиме, тада је „први пут спавао са женом“.

Дакле, ни Дали, слободоуман и луд какав је био, који је волео да гледа лезбејке, није волео да му продају рог за свећу: носороге за једнороге! Јер као сликар, знао је: у шупку нема нити једне нијансе дугиних боја!

ПРАЗНИЧНО ВРЕМЕ СЕ РОДИ – ВАИСТИНУ СЕ РОДИ!

 Пише: Игор Ђурић

ПОЛИТИЧКА КОРЕКТНОСТ У СЛУЖБИ ГЛОБАЛНЕ ОКУПАЦИЈЕ

Не желим да поштујем различитост – хоћу да различитост поштује мене!

Ових дана је онај део јавности који је иоле нормалан узбудила и ускомешала препорука званичних органа ЕУ (која ће се вероватно преточити у закон) а која каже да више није препоручљиво и не би требало да се користи реч Божић (божићни празници), која би могла да вређа оне који нису хришћани или не верују у Бога, већ да се користи синтагма „празнично време“.

Држим да ће то много значити свима онима који су остали без ближњих, крова над главом и државе, управо због ових истих који би сада да буду „политички коректни“ према њима. Поред тога, ово говори и о томе колико мало познају (и: признају) човека и обичне људе, колико познају навике, обичаје и традицију свих оних којима би да удовоље или оних које кажњавају на овај начин. Наиме, да нешто разумеју и желе да знају и да некога заиста поштују знали би и то да правог муслимана не може вређати реч Божић исто онако како правог хришћанина не вређа Бајрам. А екстремисте заболе она ствар, да простите, за њихову политичку коректност коју и онако тумаче као слабост коју треба напасти.

 Некада су тоталитарни системи и режими функционисали у глобалном смислу – локално. Данас је сваки локални тоталитаризам – глобалан!

Шта карактерише тај глобални фашизам?

Као прво: на велика врата се уводи вербални деликт! И то какав?! Некада је било битно да ћутиш а сада то није довољно већ се зна о чему мораш да ћутиш а шта мораш да говориш! Приморан си да у општој граји и сам грајаш о политичким, расним, родним и сексуалним -  новим правилима коректности.

Друго: страх је главни механизам којим се манипулише људима и уз чију помоћ се влада. Неко ће рећи: шта је то ново, и раније је тако било. Није тако. Раније су се људи плашили политичке репресије и нуклеарне катастрофе. Данас нас присиљавају, на глобалном и локалном нивоу, да се плашимо чак и властите сенке, а, затим, и: вируса, бактерија, микроорганизама, коитуса, разних болештина, уметности, слободе говора, несташице хране и енергената, глобалног загревања, економске кризе, стерилитета, права на властити став, права на борбу... Терају нас (плашећи нас) да носимо брњице, да се вакцинишемо, да се чипујемо, затварају нас у куће као робијаше, уводе полицијске сате, третирају нас као логораше на аеродромима, терају нас да говоримо оно што не мислимо или да ћутимо о ономе што мислимо, да нам је вера погрешна, говоре нам, као и пол...

Пре две деценије је заличило да су интернет и друштвене мреже спасоносно решење за слободу говора и мисли а против диктатуре владара из сенке и њихове цензуре. Испоставило се да је то данас главни инструмент манипулације и цензуре.

Нормалан човек је неслободан! Нормалност је најнеслободнија и најугроженија.

Свет, онај који се словио као „демократски“, са гарантованим људским правима и слободама више не постоји, то је данас свет ограничења и репресије. А и све лошије се живи. Ко је могао да замисли пре само две деценије, или скорије, да ће неко смети да затвара и малтретира људе у Аустралији, Канади, Данској или било којој друго земљи данашње ЕУ?!

Грађанска и слободарска свест су уништене код већине људи и институција. Сваки покушај да се искаже свој став а који се не уклапа у опште токове назива се екстремизмом или тероризмом, говором мржње или непоштовањем политичке коректности. Све најмрачније „теорије завере“ почеле су да се обистињују. У име диктатуре крупног капитала све личне слободе се своде на право на дисање уколико је то у том тренутку дозвољено декретом.

Специфичност идеологије „различитости“ и „политичке коректности“ лежи у чињеници да нема ограничења у етичком, моралном, правном и естетском смислу. То је због тога што стабилност и сигурност, управо, леже у постојаности, поретку, традицији и наслеђу. Човек себе не препознаје у „различитом“ већ у „истом“ – и по томе мери своје поступке и поставља границе за своја достигнућа.

Важно је питање: ко то одређује те границе различитости и ко прописује шта је коректно а шта није?

Како рекох: највећа замка идеологије о којој говорим лежи у чињеници да је она неограничено деструктивна и не служи грађењу хуманог идентитета већ рушењу истог кроз срозавање индивидуалности појединца у оквиру заједнице. Дакле залажући се за право да будеш различити они те, у ствари, терају да будеш исти као и сви други: идиот! Само недефинисаност у оквиру дефиниције може бити људски, политички и уметнички вредна, као авангарда и прилог природној еволуцији и дијалектици. Нико није генијалан само зато што је црн, бео, хомо или хетеро, већ зато што је најбољи у томе чиме га је Бог наградио и што је бацио копље далеко више од других. Копље: знања, талента, инвентивности, маштовитости, далековидости. 

„Различитост“ као идеологија јесте намера и потреба да се правила мењају у ходу - у сврху победе оних који то не заслужују али који испуњавају критеријуме „новог светског поретка“ и новог човека у њему који се своди на ниво "функционалног идиота". Тако полако закорачујемо у време када ће се та „различитост“ наметнути као категорички императив без обзира што ће се систем вредности сводити на то да не постоје вредности већ различитости у оквиру једне идеологије.

А где смо најмање различити, па је то и главни непријатељ политичке коректности новог доба?

Па наравно: у породици!

Најмање смо различити у односу на своје родитеље, браћу, сестре, рођаке!

Или: ту смо највише исти!

Убиће нас различитост јер више неће бити оних који су спремни да се боре и да бране „исте“ (породицу, заједницу, народ, веру, отаџбину). Јер уколико пристанем на наметнуту тезу да бадњак испред моје куће вређа некога, онда више нећу бити ни спреман да браним праг те куће испред које нема бадњака и којега сам се одрекао, као ни оне који су у њој, као ни оне који живе поред мене, као ни оне са којима будем у цркви за време литургије.

Различитост није пријатељ креативности онаква каква нам се намеће. Она је, таква каква је, уједно и убица уметности јер се заснива на декретима и забранама. И то најмање из два разлога: прво, она жели сама по себи да буде мерило уметничког само зато што није иста са већ познатим и признатим нормама; друго, шта год неко створио то може бити увредљиво за некога различитог и бити самим тим проглашено за политички некоректно.

Забога, па почели су да руше споменике, забрањују књиге и филмове, а сада је, ето, и Божић стигао на ред. Дизнијеви цртани филмови и божића атмосфера су штетни али то што терају у школама да дечаци љубе дечаке а девојчице девојчице (како би се навикли на различитост терајући их да опште са истим, ако хоће различитост онда полови треба да буду различити) то је прогресивно и коректно. Пепе ле твор је мушки шовиниста али забранити деци до пубертета да се изјашњавају у смислу пола није нацистички?! 

Људи више неће смети да се шале, да удељују комплименте, да слободно говоре, да се удварају, да причају вицеве, да пишу песме, да наговесте еротику, да замоле за плес, да поклоне цвет или припале некоме цигарету... Уколико се овако настави, на ломачу ће бити бачене књиге до сад написане, уметност која постоји ће бити забрањена, филозофија и историја пре овог времена ће се укинути декретом неког комесара... све ће бити спаљено зарад „политичке коректности“... јер све речено, написано, насликано, снимљено до сада може некога тамо и негде увредити и тај неко „различит“ се може осећати угрожено...

Елем, и у уметности та идеолошка различитост (и: коректност) је погубна али то јој је и циљ. Кроз сито те идеологије пропада чистота и креативност, машта и таленат, а остаје као главна вредност прљавштина и глупост. У уметности управо и постоје форма и стил који су у својој суштини неограничени за стваралачку машту, који су подложни дијалектичкој промени али и приљежни историјским контекстима, који имају нека правила која се додуше мењају али не због тога што неко створио нешто „различито“ већ зато што неко створио нешто генијално.

Било је несхваћених генија у историји човечанства али зато што су они били испред свога времена а не зато што су се разликовали од других људи по раси, сексу, полу, вери, пирсингу, хероину, идентитету, или чему већ! Они су били различити јер су били генијални а нису били генијални јер су били различити! Уметност не спутава машту, различитост, бесконачност – напротив!!! – она све то подразумева да би живела и развијала се: али не зато што је неко различит већ зато што је талентован и креативан; не идеологијом већ дискурсом универзалних вредности!

Границе, било које а највише у уметности, филозофији и науци, постоје да би се помериле у квалитативном смислу а не да би се игнорисале или брисале у квантитативном схватању. Суштина је подизање лествице сваке нове генерације људи али у границама постојећих и временом доказаних, али и природно подложних променама, правила. Човек, као и човечанство, мора да расте и да се мења природно а не да се смањује и да га силом мењају.

„Различитост“ није креативност – она је догма идеологије коју намеће „политичка коректност“ у име нове глобалистичке окупације слободних држава и људи. Та идеологија не жели да будемо креативни у оквирима „правила истости“ и талента већ да наша глупост буде неограничена у флоскули „различитости“.

Садашњи екстремни заговорници политичке коректности и различитости, у ствари, сматрају да је концепт за који се залажу (идеологија, пре ће бити) измишљен у сврху да би они могли да малтретирају, тероришу друге људе и да владају њима, није им битно јесу ли исти или различити, битно је само да увек неки други буду жртве, и то већина, и да уколико се дрзну да узврате истом мером онда истога трена буду проглашени криминалцима и дивљацима који не поштују туђу различитост, дакле ових првих, и не схватају потребу ових првих да буду различити у смислу да имају потребу да малтретирају и тероришу друге. Апсурд?! Не, жива истина!!!

То право на различитост дефинисано кроз политичку коректност либералних левичара и глобалистичких капиталиста представља терор појединца над заједницом, то јест: то је терор групе појединаца над сваком појединачном заједницом!

Поредак који на овај начин треба да се створи на глобалном нивоу поред тога што је опасан по нормалне људе и њихову слободу у својој суштини је и лицемеран. Наиме, угушиће нас императивом да имамо право на сопствени избор и различитост али само донде докле то њима одговара и док се уклапа у њихову агенду, чим тога нема и не буде, правила се (опет) мењају и настају рестрикције: нећу да се вакцинишем, поштујете моје право на избор и моју различитост – не може!!! – или вакцина или у логор, гето, затвор, нећеш бити лечен, не можеш да се крећеш; хоћу да живим по свом избору, у уређењу моје земље које ми намеће моја вера, нација, боја коже, традиција, јер сам различит од вас – не може!!! – или ће бити како ми кажемо и бићеш исти као и ми или ћемо те бомбардовати, убити, раселити, окупирати; не желим да будем различит, хоћу да будем исти као моја породица, моја вера, моја раса, моја нација, хоћу свој Божић, у својој кући, у свом граду, у својој земљи – не може!!! – твоја породица, твоја вера, твоја раса, твоја земља, твој Божић, твоја различитост, вређају друге, зато мораш бити различит, као ми а не као ти, иначе ћемо ти судити и ићи ћеш у затвор...

Дошао свету крај, што би рекла моја покојна рођака...

ДНЕВНИК ИЗОЛАЦИЈЕ – АПРИЛ 2020. ГОДИНЕ

Пише: Игор Ђурић

                                    ДНЕВНИК ИЗОЛАЦИЈЕ

                                      Корона – месец други

                                    АПРИЛ 2020. ГОДИНЕ

Статистички подаци говоре да је у Италији у првом кварталу ове године смртност нижа него у неколико претходних година.

*

И то мало навика и биоритма које сам успео да доведем у ред – распало се у последњих месец дана. 

Говоре нам да се чувамо а све мање имамо услова за нормалан живот у сваком погледу.

Добро, крив је вирус, ко је то могао знати?!

Криви су и људи (струка), морали су знати и о вирусу, када већ знају да пошаљу ракету на неколико хиљада километара и погоде кутију шибица.

*

У већем делу света данас долази до изражаја то што су у последњим деценијама запуштени сви аспекти државе и друштва који су се тицали општег добра и солидарности и који нису имали везе са економијом и профитом већ са хуманизмом и правом људи да буду заштићени од стране своје државе. Урушене су институције које су требале да служе народу и његовом добру.

Здравство, цивилна заштита, хуманитарне институције, култура, школство – све је то запостављено у корист профита капиталиста. А рекох већ: приватни сектор нема друштвене одговорности (осим у маркетиншке сврхе), нити има капацитета да ваљано буде од помоћи.

*

Навићи ће се вирус и на полицијски час, схватиће и то када сме напоље, па ћемо доћи на исто.

Треба затворити вирус а не људе!

Али, вирус је у људима!

Треба ипак затворити људе!

Најзад се остварује сан политичара и диктатора: људи морају бити затворени, осим уколико не иду да раде и служе елити (појам "елита" треба узети у овом случају с резервом).

*

Потпуна конфузија! 

Ова земља никада није имала стандард, услове и технологију, али је имала стручњаке. Данас, немамо ни једно, ни друго, то јест, имамо и једно и друго – просечно.

*

Пита се не прави од гована.

Тешко је уздићи неки систем на ниво професионализма, стручности, етике и херојства – уколико је тај систем изнутра труо и пропао.

*

У невреме нам се покварио шпорет. Купили смо, најзад, брашно а сада немамо где да хлеб испечемо.

Био мајстор, струка је учинила своје, шпорет опет ради.

*

Изгледа да, ипак, нису баш сви лекари и медицинско особље: хероји. Према ономе што полако излази на видело добар део њих константно измиче од рада и опасности. Добро ми и пролазимо ко је све избио у први план.

*

Већина људи се сада бави тиме како ће потрошити обећаних 100 евра. Ја знам шта ћу: придодаћу их оним 1000 евра што сам „добио“ од претходне власти.

*

У време свеопште помаме за тоалет папиром ја пишем есеј о Достојевском?!

*

После ове генералне пробе све ће бити много лакше за властодршце: треба само пустити вирус са ланца и после тога везати народ тим истим ланцима (страха који рађа покорност).

Ово је вежба ограничавања слободе широким, бескорисним или опасним народним масама.

Ово је генерална проба масовних отпуштања запослених и редукције воде и хране.

Сада се опробава како ће се одвијати одвајање људи по дарвинистичком систему, према снази, отпорности и корисности за владаре.

Ово је доказ да човечанство срља у катаклизму и робовласнички систем за оне преживеле и све то у доба највеће и најбрже технолошке и научне експанзије. Имамо супер паметне телефоне а убијаћемо се за кору хлеба и чашу воде.

*

Скоро месец дана нисам ставио шешир на главу. Чиним то због Гоце и деце, процентуално умањујем могућност да им наудим кад већ не могу да им помогнем. А, и, шешир не трпи маске, рукавице, полицијске часове и неслободе.

*

Не брину они зато што је масовно и смртоносно – него што је скупо.

Капиталистички систем, који смо и ми прихватили (то што нам се местимично нешто добро догоди резултат је тога што нису стигли све да „реформишу“), срећом не све, подразумева да човек целог живота рмба, отплаћује камате, уплаћује пензионо и осигурање, а када дође време да живи од пензије и да се лечи – онда је за систем најбоље и најјефтиније да умре.

Исти је случај и с млађим људима: све је дозвољено у капитализму осим да рушиш систем и да се разболиш. Капиталистички здравствени систем воли само здраву радну снагу и богате пацијенте.

И то што се сада чини, што се труде, то је само због тога да би могли да владају и после овога а да сачувају привид демократије.

*

Власт синоћ донела одлуку о забрани окупљања чак и по двоје људи: ја јутрос са прозора гледам њих педесеторо испред штедионице.

*

Затварају нас све дуже и дуже. Можда и преживимо вирус али нећемо преживети ову крађу слободе. Нећемо преживети ову "бригу" о нама.

*

И даље нико не помиње запослене у пошти као хероје иако раде без престанка и у тешким условима подмирују потребе пензионера и осталог дела грађанства.

*

Привилеговани се сада могу кретати Београдом без гужве – бојим се да им не пређе у навику.

*

Не прија ми ова тишина. Није природна. Она је пуна вируса у себи. У овој тишини чују се само вируси.

*

Многи „експерти“ сматрају да је тренутно на делу крах глобализма.

Само, може ли глобална епидемија убити глобализам, или ће га, што је за очекивати: ојачати?!

На сцени је глобална борба против пандемије а не смрт глобализма.

Шта ће проистећи из свега овога то вероватно зна само мањи број људи: они који су и довели до овога.

*

Интересантно, блог се мање чита у време полицијског часа и изолације.

*

Како је после последњег рата испало да је сваки други Србин био на Кошарама, тако ће и после ове епидемије испасти да си сви лекари и медицинско особље били хероји!

*

Жртава је све више. Мада бројке знају да преваре. Више људи умре годишње од самоубистава, сезонског грипа или уједа змије него што ће умрети од короне – уколико се не догоди неко чудо.

Дакле, у чему је проблем?

Проблем није у броју већ у интензитету. У динамици за коју здравствени системи већине држава нису спремни.

*

Уколико мислимо да уздигнемо Србију и уредимо државу онда партијски уређена држава мора да буде укинута.

*

Истину никада нећемо сазнати јер је скривена између две крајности.

*

Јуче, 6. априла, Београд је био обојен бојама немачке заставе?!

*

Кажу: свет неће бити исти после свега овога.

Наравно: биће гори!

И, биће исти, само много гори.

*

Тренутно "најомраженије" друштвено-социјалне групе у Србији:

1. гастарбајтери;

2. пензионери;

3. емигранти.

Избегла и расељена лица су пала на четврто место. Педери, Шиптари, Хрвати и друго-србијанци су спокојни.

*

Опхрван сам разним страховима. Страхујем за друге. И када се плашим за себе то је везано за понижење (лично) и за терет (другима).

Страхови нису ништа ново, ни за мене, ни за друге људе. Они су неодвојиви део људске природе. Они, сами по себи, не морају бити ништа лоше уколико се простиру у границама нормалнога.

Страхови најчешће долази из осећаја немоћи. Када мислимо да нећемо бити у могућности да превазиђемо оно чега се плашимо (и да победимо). А управо је такво време у којему живимо: појединац из обичног народа - мрва је обична од које ништа не зависи.

Уз то, не постоје ни правила по којима би се учествовало и борило. Чак ни страх од болести није везан само за ток (природни) исте већ за то где се налазите на хијерархији приоритета овога накараднога система.

У годинама које следе страх ће бити најпрофитабилнија роба која ће моћницима донети много власти и зараде.

*

Стрела мирује док лети.

Зенон

*

Човек мора водити рачуна са прекомерним коришћењем истине.

Човек не сме изговарати сваку истину.

Човек мора говорити само ону истину коју други људи желе да чују.

Истина коју нико неће бескорисна је и скоро непостојећа.

Мудрост и истина ретко иду руку под руку.

Више је добра донела лепа лаж него ружна истина.

*

Иду дани. Ништа није ново: нов је само вирус. Или можда није ни он! Као што су људи својевремено пронашли Америку која је већ постојала, тако су, изгледа, пронашли и овај вирус.

*

Све је воља. Памет и знање су само надоградња воље.

Воља и карактер. И суштина.

Вели Шопенхауер.

*

Када би песници добијали пичке кад год пожеле, никада ни једну једину песму не би спевали или саставили.

*

Све што је надокнадиво – није важно – у суштини. Суштина је битна. Темељи који нас држе. Наравно, човек живи свакога дана живот који се не бави суштином већ тренутним стањем (свакодневницом). Отуд се често догоди да истину спозна касно и онда када ће га највише заболети.

Лек?!

Треба више волети а мање желети!

*

Спавам поред себе.

Кафка, Дневник

*

У шта се претворио свет и људи у њему?

За већину то је робовски рад и одмор од тога рада (то јест, припрема за следећи посао). И што је неко друштво „развијеније“ тај и такав рад је израженији а одмор од истог наизглед је квалитетнији. 

Све је то бесмислено!

Људи раде десет сати дневно да би преживели а реално је да од толиког рада могу издржавати још неколико породица и да сви они живе солидно. Јер, откуд би се онда створио толики вишак и како би се  мали број људи толико обогатио – да није тако?!

Људи су похрлили у бели свет мислећи да ће тамо боље живети, у ствари, тамо ће само боље радити и удобније се припремати за следећи рад.

Људи су се кроз историју борили за хумане услове живота, осмочасовно радно време и слободне дане – а сада морају радити по 12 сати свакога дана (и викендом) да би преживели и платили све обавезе.

Зато вирус има смисла!

*

Неповерење – то је данас доминантан осећај међу људима у читавом свету.

Људи не верују ономе што чују али, што је најгоре, не верују више ни једни другима.

*

Ово је време нехуманости, несолидарности и незнања.

Људи су лоши зато што су глупи, а, у могућности су да буду зли зато што је у оваквом систему битно коме служите а не како најбоље можете својим квалитетима да послужите.

*

Пред најдужи полицијски час до сада гужве у граду су несносне. Сви су нагрнули у пошту, банке и продавнице, или једноставно: шетају.

*

Жао ми је што сам својевремено неким људима посветио пажњу и време који нису заслуживали.

Више због времена а мање због пажње.

*

Кад год сам нешто добро радио за свој завичај увек сам наглашавао да то радим због дрвећа и воде а не због људи!

*

Од десет ствари које нас муче, девет њих не би то могле чинити кад бисмо дубоко схватили њихове узроке, и отуда упознали њихову нужност и праву природу.

Шопенхауер

*

Како сада ствари стоје, код нас Срба (а ни други не стоје ништа боље), остаје нам да се надамо још једино на стручност Бога, обзиром да су нам друге струке прилично нестручне.

*

Шопенхауеров геније је на ивици лудила, абнормалан, лишен терета воље а опет мора бити непристрасан у схватању објективног, битног и општег. Он је недруштвен али објективног правца духа.

*

Пред зору, у новонасталој тишини због полицијског часа, чујем из даљине петла, малог, кикиреза.

*

У Њујорку сахрањују преминуле од короне у масовним гробницама а онда их преливају бетоном. Не чине то зато што не могу другачије већ зато што им је то најјефтиније. У питању су људи чија тела нема ко да преузме а самим тим и да плати трошкове. Када се све ово заврши они ће од тих гробница направити туристичку атракцију и извадити паре које су потрошили.

*

Уметност није бежање од живота.

Уметност је бежање од материјалног у животу.

*

Како негде написао Шопенхауер: за науку је потребан таленат а за уметност геније.

*

Своју веру (веровање у Бога) не можеш доказивати кроз науку али је можеш исказивати кроз уметност.

То је суштина разлике!

*

Шта, међутим, вреди Шопенхауерова филозофија кад он није волео жене и вероватно је био педер?!

*

Женама се треба клањати чак и када су најгоре – јер су жене. Више вреди један добар женски курварлук од десет мушких моралисања.

Стево Жигон је негде рекао:

Јелена ме је варала толико да јој не бих могао вратити ни на оном свету. Али ја нисам љут због тога. Био би грех да тако лепа жена буде само са мном.

*

Тек сада увиђамо колико смо преценили људски напредак и експанзију науке. Наука може много а не може ништа – када за то дође време (невреме). Данашња технологија је спала на респираторе али шта ћемо са узроком који је довео до потребе за вештачким дисањем?!

*

Усамљеницима као што сам ја ово не може тешко пасти. Ми, у ствари, никада и нисмо имали више друштва него сада.

*

Сумња у истинитост онога што нам говоре оправдана је и утемељена на дугогодишњем искуству.

*

На крају, они који буду остали без посла треба да знају да их није отпустио вирус већ људска незајажљивост.

*

Капиталисти ће бацити непродату храну (и друге производе) али је неће поклонити и давати гладнима и то из разлога што не желе да људи помисле како може и тако и да могу добити нешто а да пре тог нису били експлоатисани кроз тежак рад. Поред тога морају знати и то код кога стоје кључеви од амбара и од кога им зависи живот.

Зато се ми Срби морамо борити свим силама да наша земља остане нама, да опстане и остане ситни српски поседник – сељак, свој на своме, који се додуше тешко икада обогати али који исто тако никада и не умре од глади и још нахрани и оне око њега.

*

Саборовање око цркава и манастира код Срба је у својој суштини нека врста заседања народне скупштине и испољавање демократије.

Дакле, за време одређених црквених празника, различито одабраним за различита места, људи су се окупљали у великом броју и то је била прилика да се виде и договоре око заједничких активности и по осталим битним стварима за локалну или општу заједницу: од дизања буна и устанака до пословних договора и уговарања бракова. Уколико време не би било ванредно, ропско или ратно, онда би се на тим саборима провеселили, коло би се заиграло и песма запевала.

Због свега реченог, црква се укоренила у породични и друштвени живот Срба и ван граница саме вере и религије. Штавише, у тешким временима опстанка није се имало времена ни знања за чисто теолошка питања и проблеме догме. Вера се сводила на обичаје, често и на политичко питање, а мање као учење о Богу.

Наравно, било је и има проблема, али они нису суштински никада пореметили везаност Срба за саборовање, или боље рећи: саборност! Окупљени око истог циља, са истом идејом, спремни за жртву али и на покајање, Срби су тако могли бити спремни и за подвиг. Тај подвиг је често био само пуко преживљавање и опстајање па је самим тим и идеја о саборности добијала на значају. Отуд и чувени слоган о слози која спасава Србина.

*

Када би писцу људи свакога дана говорили како је он велики човек и писац иза њега не би остало нити једног вредног реда.

Писци пишу због властите непризнатости и због тога што их околина свакодневно подсећа на то.

*

Воде се полемике треба ли људе пустити да оду слободно у храмове за Ускрс.

Власт брани а црква се млако одбрањује.

Најзад, пресечено је: не иде се!

Само дан пре тога пустиће буљуке пензионера у трговине и маркете а ја и сада видим дугачке редове испод мог прозора јер су људи нагрнули у набавку због тога што ће три дана бити затворени.

*

Трошимо време најдужег полицијског часа у послератној историји Европе.

Само, ничег нема овде историјског осим што се може догодити крај историје уколико вирус покаже неко своје ново лице.

*

Ко је створио вирус? Бог или човек?

Бог!

Бог је створио човека па је његово дело и све оно што створи човек.

Али, ко је створио Бога?

Грешне ми мисли на Велики петак.

Опрости Боже!

А, и ви људи: праштајте!

*

Нико ништа поуздано не зна али зато сви „поуздано“ нагађају.

*

Празник у слободи!

Ми који смо кући са породицом, ми смо слободни! И сад, и пре, и увек.

Слобода није у слободи! Слобода је у љубави.

Слобода није напољу – слобода је унутра.

Христос воскресе – Ваистину воскресе!

*

После оног ратног Ускрса 1999. године, овај је најспецифичније доживљен. Не у изолацији већ у полицијском часу. Људи нису смели ни у цркву да оду.

Колико сам до сада успео да схватим најљући непријатељи нашег здравља и они који ће најбрже омогућити вирусу да се прошири јесу верници православци и српски сељак.

Српски земљорадник не може да носи своје производе на пијацу, која је на отвореном, али зато велики маркети са својим затвореним системима за вентилацију могу да раде. Верници не могу у цркву али су зато банке и поште отворене и препуне људи.

Скоро сви могу на улицу, кладионице су радиле до скоро, кучићи нам редовно кењају – али сељак не може на пијацу. А све се могло решити једноставно: требало је само омогућити у време ванредног стања да пољопривредници могу продавати своје производе где хоће и где год има услова: испред својих кућа, на тротоару, поред путева. Само да буду удаљени једни од других и да их за то време не дирају разне инспекције и сви они који примају добре плате од пореза сељачкога.

*

Глобално гледано, глобализам се не може победити тако што ће се људи сатерати у гето-е и што ће се дисциплиновати полицијским мерама. Глобализам тако може само ојачати.

Зато ја мислим да је појава вируса корона који је оковао цео свет још једна победа глобализма. И није важно да ли се цео свет налази у борби против вируса већ је битно ко ће продавати целом свету потребне ствари и још је важније ко ће све то кредитирати.

После овога људи ће постати рањивији и зависнији од система у којима живе. Не, глад неће донети револуцију против глобализма већ еволуцију прилагођавању апсолутизму и тоталитаризму.

*

Продали смо Галенику Бразилцима који сада нису хтели да нам доставе сировине. Онда смо набавили сировине од Француске и почели да производимо лекове за лечење ковида 19 на којима ће зарађивати власници из Бразила који нису хтели да нам дају сировине...

*

Јуче смо констатовали, за ускршњом трпезом, да се никада више нисмо дружили, разговарали и договарали. Коме је породица на окупу: томе није тешко!

*

Зову ме људи па ме питају: шта ће испасти из свега овога?

Испашће, одговарам им ја, да ће нам слобода бити једина вредност за коју се треба борити и радити. Не куће и новац, не фабрике и фирме - већ слобода, чиста вода и парче земље. Под условом да смо здрави, наравно.

*

Тренутно најпопуларнија реченица у Србији гласи: „Како струка каже!“.

А чини се да је струка најзбуњенија.

*

Мислим да ће се у свету после короне све чешће помињати појам: дарвинизам!

*

Планирао сам да мало изађем, пошто иначе сви излазе по разним основама, али ми се неће са маском и рукавицама. Не уклапа се то у моје поимање слободе и слободне воље. Наравно, доћи ће време и за то, али се ја трудим да одложим што је могуће дуже.

*

Враћамо се полако добром старом социјализму и државном власништву – дакле, свему оном о чему су нам до скоро говорили да је неодрживо. Поред тога, као највећа сила на свету појављује се држава са управо таквим државним уређењем.

*

Када одете са овога света важно је хоће ли иза вас остати празно или пуно место које сте заузимали.

*

Сада више немам никаквих дилема: све ово око полицијског часа је претеривање. Могло је то и другачије. Непримерено је са становишта слободе и људских права да људи буду оволико закључани. Поред тога, земље у окружењу које то нису урадиле стоје боље од нас. И што је најважније: људи су се несметано кретали ван полицијског часа и то много више него што би иначе радили.

*

Докторима верујем – докторкињама: ич!

*

Стишали су се аплаузи са балкона и тераса. Као и свако помодарство: брзо дође и још брже прође.

Имитирајући медиокритетске манире са запада неки људи нису били свесни чињенице да аплауз треба да дође на крају и да се на отвореној сцени даје само провереним вредностима.

У оваквим ситуацијама најделотворније је било да свако ради свој посао (чак и ми који немамо никаквог посла) најбоље што може и зна и да за то буде награђен признањима на основу онога што је урадио добро а да буде кажњен за оно погрешно и лоше урађено.

Аплаузи могу да причекају када крене предизборна кампања.

*

Ја стварно не знам како неки људи могу радити свој посао добро, предано и квалитетно, када се не скидају са телевизија, изгледају одморно, скупо, однеговано и увек елегантно?

Неко ће рећи: то им је посао.

У реду али зашто их онда зовемо "струка" а не зовемо политичари?!

*

Вирус из свог биолошког стања мутира у политичко стање а то га чини још опаснијим.

*

Чопори паса опседају град.

У почетку су били збуњени а сада су агресивни.

Овако нешто сам доживео и 1999. године.

Па докле више, бре?!

*

Јуче сам, после више од месец дана, изашао да прошетам, главном улицом. Ставио сам маску (за коју стручњаци кажу да ништа не помаже) и рукавице (за које ако су контаминиране не видим сврху), и направио круг по препуном граду. Сви су напољу, сви раде, сви се шетају, свуда редови.

*

Обистињују се снови Фридриха Ничеа у овом времену короне: дарвинизам побеђује хришћанство, жеља за опстанком побеђује веру  а доброта се повлачи испред снаге. Најзад, демократија је устукнула испред диктатуре жртвујући слободу зарад наметнутог одабира врсте.

*

Опет нас понижавају. Акт помоћи, који су сами донели, претворили су акт мољења, уколико нисте пензионер или корисник социјалне помоћи из Беча.

*

Опет ће нас сатерати у брлоге неколико дана.

*

Како год се завршило: људи су изгубили битку.

Тековине за које су се вековима борили избрисао је вирус (или: избрисали су их користећи се вирусом). Те слободарске тековине су већ и до сада биле добрано обесмишљене а сада ће бити и укинуте.

*

Питање: треба ли се зарад опстанка борити или прилагођавати?

Одговор: треба се кроз борбу прилагођавати и опстати.

*

Дебилизам и кретенизам својствен времену и систему вредности западне идеологије либералних невладиних организација, феминисткиња и поборника тзв. политичке коректности.

Говоре на медијима: уколико вас муж туче и малтретира у време ванредних околности ви у апотеци затражите црвену маску или маску број 19 и апотекарка ће знати шта се дешава.

Ма носите се сви у пичку материну!

Уколико вас муж туче зовите полицију или идите у полицијску станицу кад већ можете да се одшетате до апотеке (најбоље би било да позовете своју породицу да вас заштити, али њу сте урнисали као и свој брак). На њима је после да процене бије ли вас муж стварно или сте у оном повећем проценту који злоупотребљава ригидне законе који фаворизују жене у браку.

*

Да!

Све је политика и кампања!

У Србији!

И у свету!

Поготово у Србији!

Да немам оне о којима се бринем: смејао бих се. Овако не могу. Скотови ми угрожавају вољене.

*

Џаба ја читам много књига када већина других не схвата да и они треба да читају, како би било обостране користи од тога. То је исто као кад бих ја јео за петорицу а тих других петоро не би јели ништа. Они би поцркали од глади а ја од гојазности.

*

Викенд у затвору провели смо у спавању, читању, превођењу, картању и једењу.

*

Све би било много лакше када би постојало више морала и поверења.

Морала – оних који владају.

Поверења –  (до)мојега у њих.

*

Све то почне као ово сада, речима: седите затворени јер је ваше здравље у питању јер ако се сви разболимо може да се распадне здравствени систем а онда ћете ви бити криви. Или: идите напоље, у парк или у цркву али онда потпишите да се одричете лечења.

Како се може завршити?

Може се завршити тако што ће нас у кућне притворе гурати кад год им се прохте и затреба а одбијаће да нас лече кад год закључе да смо сами криви за своју болест, на пример: ни смо се чували од промаје.

*

За све лоше што нам се буде дешавало у будућности биће крива корона а не они који владају.

*

Добра, стара кафана!

*

Схватате ли сада колико је било бесмислено оно јурцање за лоптом и стотине милиона евра које су добијали играчи за то?!

*

Човечанство је добило поруку: нисте на добром путу и не ваља то што радите!

Само, хоће ли човечанство схватити поруку?

Неће, наравно!

*

Пожелим да узмем хартију и напишем некоме писмо. И после да писмо ставим у коверту а њу да убацим у поштанско сандуче. Па да чекам одговор.

*

У време полицијског часа улицом круже скупи аутомобили. Нешто сумњам да су у њима људи који су кренули на посао. Више ми се личи да демонстрирају друштвени статус имаоца аусвајса. Или: партијске књижице. Свеједно је.

*

Изашао напоље. Пензионери ходају улицама без икаквих проблема.

*

Вирус напада људе слабог имунитета. 

Људи су затворени у кућама и становима.

Какао ојачати имунитет?

*

Волео бих да се сазна: колико смо од Кинеза добили помоћи а колико смо материјала купили од њих? И за колико респиратора су узели паре а нису нам их испоручили?

*

Руси су громогласно умерени и тихи када је у питању епидемија у Србији.

*

Једино је ЕУ остала иста: себична и лицемерна.

*

У сваком свом записаном реду ја патим што нисам бољи, мудрији и лепши у својој књижевности. Само то - па је довољно да себи признам постојање и смисао.

*

Мешају се спорадични аплаузи са местимичним лупањем у шерпе и хотимичним паљењем бакљи, ватрометима и одврнутим звучницима.

Хероји су већ заборављени (ако их је и било). Почела је политика.

Није нама потребан вирус! Довољни смо ми сами себи!

*

Човек и уметник (у човеку и уметнику) морају да се допуњавају.

Човек мора уметника да спутава а уметник човека да презире.

*

То да нисам нормалан говори и чињеница да читам Хегела у време Пинка!

*

Колико треба бити глуп и бити Србин - па рећи да је ово највећа криза и највећи изазов после Другог светског рата?!

*

Скупштина Србије, њен тренутни састав, реноме, атмосфера у њој, оно што се тамо може чути и видети – то је слика и прилика српског друштва и српске збиље. Без изузетака! Можемо ми да ходамо и по позлаћеним улицама, ништа нам то не вреди поред таквог репрезента и симбола демократије и државности.

Људи који нешто вреде, знају и умеју, треба да се запитају колико је у свему томе њихове кривице. Сви треба да се приупитамо како су сви ти људи успели да постану народни посланици и да схватимо и признамо да је грешка до нас а не до њих.

*

Јесу нас зајебавали локално али се мора признати да је зајебанција била глобална.

*

Стање последњег дана априла месеца 2020. године:

број заражених: 9009

број преминулих: 179

стварни број заражених: ?

стварни број преминулих: ?

*

ЧИТАЈ: ДНЕВНИК ИЗОЛАЦИЈЕ - МАРТ 2020. ГОДИНЕ