Игор Ђурић - рођен у Истоку (Метохија) 1968. године. Писац: романи, песме, есеји, књижевна критика, путописи, сатира, блог, колумне, политичке анализе (аномалије), теорија књижевности, историја књижевности, завичајна књижевност, афоризми, све...  
 

субота, 5. новембар 2022.

ИСТОК, шта ЈЕ?!

 


ИСТОК, шта ЈЕ?!

По свом постанку, Исток је божије дело!

По својој архитектури, стари Исток је еклектика Медитерана и Оријента!

Нови Исток не постоји. Само Велики, Мали и Доњи!

По својој идеји – велики је Исток!

По природи, то је компромис висије, низије и равнице!

По води, непресушан је!

По клими, склад је љутог северца и питомине југа!

Менталитетом је кротке проток Мораве кроз Динару!

По географији, Исток је Стара Србија!

По култури, он је Византија преоденута у Светосавље!

По језику, Исток је симфонија Херцеговине и екавице!

По судбини, он је оклопник без мане и страха на српској Голготи разапет!

По прошлости, он је Немањић који ходи њиме!

У будућности, Исток је Србија!

У садашњости, он још није рођен јер је убијен пре него што је умро!

По историји, он је српски и универзалан!

По страни света, Исток је на истоку у односу на запад, на западу у односу на исток а северно је и јужно је у односу на самога себе!

По имену, он је Извор!

По ономе што је био, он сада није и никада неће бити оно што је постао!

Словенски богови су га превели у хришћанство!

Међу градовима, он је племство!

Међу људима, Исток је стање духа!

По вери и цркви којој припада, Исток је Метох Дечански!

По невери, Исток је Источанин!

Главни град Истока је Гориоч!

Владалац Истока са наследним правом јесте Патријарх српски са седиштем у Пећи!

Граниче Исток Мокра Гора и Источка река!

Најнасељенији део Источког царства јесте Источко гробље!

По мојој песми

он је праотац

створен из маховине гробова

и манастирске сиге

а мајка је земља

Света

деце заблуделе

Источана!

По мојој причи

он пропадајући: успиње се!

недеља, 30. октобар 2022.

СТАЉИН - ОСЕТИН У КОЖИ РУСКОГ МЕДВЕДА!

 


Када  се дубље и сталоженије размисли, са ове временске дистанце, о тзв. Стаљиновим чисткама и злочинима за које је оптуживан сам Јосиф Висарионович долази се до мало другачијих закључака у односу на оно шта нас је учила школска историја и западна пропаганда али и онога што заиста према њему осећа руски народ.

Ако би „чистку“ дефинисали као разрачунавање унутар комунистичке (бољшевичке) партије и владајуће структуре онда би се она могла схватити као рат између два концепта, можда: руског са једне стране и анти-руског и комунистичког са друге.

Ако оставимо по страни да Стаљин није био етнички Рус (био је Осетин из Грузије) не можемо пренебрегнути да је он ипак био део руског света чији је дух задојен идејама велике империје (коју је на крају крајева и обновио у тешким условима када је део света кидисао да уништи Русију).

Троцки свакако није био Рус а још мање део руског света. Он је био амерички човек и агент тамошњег јеврејског лобија. Са друге стране, Лењин је имао подршку Немачке и да није био њихов агент не би га ни слали у пломбираном вагону да у Русији диже револуцију и убија православље и руску империју. И један, и други, имали су исти задатак: да баце руску империју на колена!

Сматрам да је Стаљин доказао да је део руског простора, традиције и народа својим односом према руским непријатељима и својим делом: створио је империју на руском тлу. Нису га без основе и узалуд звали хазјанин (хозјанин) – домаћин.

Шта би остало од Русије (СССР-а) да Коба није преузео власт и да је супротна страна (Камењев, Зиновјев, Бухарин, Троцки) победила и владала, поготово у време великих догађаја везаних за Други светски рат?! Али није битан само тај рат: од историјских почетака стварања Русије као велике силе, запад, највише Енглези и Немци а после тога и Американци, жели да уништи Русију, да је расцепкају на мање делове изазивајући верске и националне нетрпељивости, директно ратујући, помажући њене непријатеље – а, све у намери да овладају огромним руским пространствима и њеним природним потенцијалима.

Ништа!

Русија би била уништена, руски народ побијен, територија расцепкана и окупирана, природна богатства пљачкана до дана данашњег. Па и сада се рат у Украјини води из истих разлога: да се Русија уништи и да се опљачка њена земља.

Да је друга страна победила, то јест, да је Стаљин изгубио, број мртвих у чисткама би био много већи и на корист анти-руса, већи број чак и од ових садашњих изманипулисаних и пропагандно напумпаних бројева. Једноставно, да је Стаљин убио толике милионе Руса то би се осетило на демографској слици и Руса не би било колико их данас има.

Оптужују га да је потписао пакт са Хитлером и окупирао пола Пољске. Из данашње перспективе: ко то може да му замери?! Ко му може замерити што је у историју музике ушао са својим Стаљиновим оргуљама?! Ко му може замерити и то што је те исте Немце и њихове помагаче уништио код Стаљинграда а потом их прегазио и сравнио са земљом?! Што није хтео да замени заробљеног сина за немачког фелдмаршала?! Што је живео онако како је умро: у чизмама и рубашки?!

Али, да се питамо, кога је Стаљин тамничио и убијао у својим чисткама?

Комунисте! Пре свих! И непослушне националне мањине склоне сарадњи са руским непријатељима. Дакле, ако изврнемо ствари на апсурд: убијао је и у Сибир слао оне који си били против Русије и православља по самој идеологији коју су заступали или националној припадности. То су били они који су срушили царску Русију, побили царску породицу, створили нове нације и републике. Добро, међу страдалима је било и других, оних који нису били комунисти или анти-руси, невиних људи. Сигурно је било тако! Али је цена била велика јер је улог био велики! Требало је Русију сачувати од хијена и лешинара са запада.

Многи мисле да је Солжењицин послат на Гулаг као писац и дисидент. Не! Он је тамо отишао као официр и комуниста. Писац и дисидент је постао после. Кад је побегао у Америку и схватио где је и код каквих људи дошао: постао је православац и националиста. Дакле, отишао је као комуниста у Гулаг, као дисидент на запад а вратио се као Рус у Русију. То све говори. И: ништа!

Руско-турски ратови, Кримски рат, Карло XII, Наполеон и све тако до Мекајндерове Теорије средишне земље а преко ње до Октобарске револуције, Хитлера, Хладног рата и Украјине: једини циљ запада је да сруши Русију и окупира је. Мекајндер (Sir Halford John Mackinder) у, за ово тему важној књизи, Географски стуб историје каже следеће: Ко влада Источном Европом, влада средишњом земљом; ко влада средишњом земљом, влада Светским острвом; ко влада Светским острвом влада читавим светом! Средишна земља је Русија, стожер и кључна тачка света! Најзад, овај аутор поручује да Велика Британија свим средствима треба да спречи приближавање Русије и Немачке.

Све ово, и још много тога треба знати, пре него што се сагледа атмосфера, опасности и окружење Русије па и у време док је СССР-ом владао Стаљин. Треба нагласити да је Украјина, то јест тај простор под разним именима, кључна тачка са које се кретало у рушење Русије. Треба додати и то да је пропаганда и антируска хистерија део западне агенде већ вековима.

Од Уније из Бреста коју је папа објавио 1596. године а политички подржао пољски крај Сигисмунд III и тиме украјинско хришћанство поделио на западно-унијатско и руско-православно (Стаљин је у време своје владавине забранио рад грко-католичких и унијатских свештеника у украјинским црквама) па до такозваног Брест-Литовског мира у којем је Русија изгубила трећину европске територије (и што је Стаљин својим дивизијама и армијама касније исправио, повратио и проширио) – види се тенденција запада да верски и физички окупира Русију али и разлози да мрзе Стаљина.

На простору где се сада воде борбе у Украјини Хитлер је планирао да насели Немце, који су ту требали да се баве рударством и земљорадњом. Русе је требало протерати у Сибир (оне које не би побили). Узимани су узорци земље црнице да се обучавају будући земљорадници у Немачкој. На Криму, одмах после окупације, немачке фирме улажу капитал у прераду дувана и дуж читавог тог предела још у току рата ничу фабрике за прераду хране. Тамо раде углавном Татари које је Стаљин после рата протерао са Крима због колаборације.

Одмах после рата, 1947. године Америка доноси стратегију заокруживања Русије у жељи да је баци на колена и окупира. Пре тога, она, Америка, свесна да СССР постаје велика сила почиње да регрутује нацисте и фашисте из различитих народа у намери да их усмери на борбу против Руса. Међу тим нацистима је много Украјинаца као што су Степан Бандера, Микола Лебед, Јарослав Стецко, итд. Овог последњег, Стецка, по народности Јевреја, лично је примио Роналд Реган у Белој кући. Још десет година ће трајати партизански рат фашиста у Украјини после Другог светског рата а припреме за овај садашњи рат никада нису ни престале.

Као и Путин, тако и онда Стаљин, жели да изгради добре односе са западом и да осигура мир свету. Да би спречио конфронтације Стаљин је схватајући да је НАТО усмерен против СССР-а (Русије) наредио да Кремљ званично преда захтев за пријем у НАТО, 4. априла 1949. године. Запад је одбио ту понуду за мир у свету. После месец дана настао је Варшавски пакт. После распада СССР-а опет су се чули гласови из званичне Москве да би Русија била вољна да буде део НАТО пакта. Опет није било добре воље са друге стране. А, онда је дошао Путин!

Што се тиче Стаљинових тежњи да обезбеди мир са западом горе наведено није све. 10. марта 1952. године Стаљин је западу предложио да се Немачка уједини али под условом да буде неутрална и изван блокова. Одбијен је! После тога Русија креће у масовно наоружавања и покреће индустрију у том правцу. Путин је од запада исто тражио и за Украјину! Одбијен је! И после тога креће са производњом кинжала и сармата.

Зато и не чуди што је Стаљин и данас једна од најпопуларнијих историјских личности у Русији, раме уз раме са Петром Великим и Путином. Народ је схватио ко се борио за опстанак њега и његове родине, схватио је пој црквених звона после 22. јуна 1941. године, схватио је да се бивши богослов вратио тамо одакле је кренуо – а, народ се не може преварити када су такве ствари у питању. Па Горбачов никога није послао у Гулаг па га у Русији данас сматрају издајником и прљавом крпом. Народ зна ко их напада и шта су им намере а ко се борио да преживе и опстану те да добију најјачу и највећу државу на свету. Тај исти народ је видео и „деведесете“ и шта доноси запад и демократија. Тада је Стаљин још више добио на цени!

А, онда је дошао Путин!

четвртак, 20. октобар 2022.

ГЕНЕРАЛ АРМАГЕДОН – РАТ ПРОТИВ ВРАГА



 Дешавања у Украјини треба посматрати (и одатле закључке изводити) испод званичне политике, изнад међународних односа, иза економије и испред историје!

Нови командант Здружених руских снага у Украјини генерал Сергеј Владимирович Суровикин, командант Ваздушно-космичких снага Русије и херој Руске Федерације, обратио се медијима први пут после постављења на дужност, на којој ће вероватно одредити ток даљег рата. Реалистично и помирљиво, неочекивано, толико да се од тога вероватно леди крв у жилама онима са друге стране фронта.

Оно што је мене, у први мах, изненадило и разочарало у том његовом обраћању јесте део у којем говори о евакуацији цивила из Херсона, са десне на леву обалу, јер руку на срце нисам очекивао дефанзиву већ офанзиву.

А, онда кад сам мало боље размислио, схватио сам да тако мора да буде.

Прво, он не може у кратком временском року да развије своје снаге и потенцијале за офанзиву а мора и да утврди позадину а за то ће користити ново-формиране јединице и полицију која већ долази из Русије 

Друго, већ наслеђену ситуацију на фронту мора да решава у ходу и сврсисходно. Поред тога, треба времена да се осете ефекти новог начина ратовања: уништавање инфраструктуре у унутрашњости Украјине.

Треће, он озбиљно сагледава ситуацију не остављајући право на грешку. Очигледно је да он неће ратовати по принципу специјалне операције већ ће сукобе подићи на ниво рата (тоталног рата). За то ће му требати времена и материјала који треба дотерати.

Четврто, не жели цивиле као баласт у тој својој визији тоталног рата и ангажовање око њихове заштите када дође до ескалације. Одсуство цивила у позадини омогућава му веће маневарске способности и слободније коришћење људства и технике. Наиме, изгубиће сваки смисао украјинско гранатирање цивилних објеката и насеља осим ако имају вишка муниције па не знају шта ће са њом а самим тим неће изазивати ни панику што им је и циљ.

Пето и најлогичније, он, у ствари, управо жели да Украјина развије офанзиву на том правцу и да их намами на чистину, и у великом броју, а онда да их туче и у дефанзиви и у офанзиви (када за то дође време) користећи овога пута осим тактичке авијације и све остало што до сада Русија није користила или је користила у мањем обиму. Боље му је да ратује на отвореноме него да напада утврђене положаје.

Шесто, јавља ми се да ће се догодити велико изненађење са севера и да ће руске трупе поново кренути у слабо брањени простор.

Седмо, долази зима. Неко ће рећи: па шта и Украјинци су Руси и они знају шта је зима. Тачно је! Али шта је руска зима не знају страни плаћеници, НАТО војници и НАТО техника!

Итд. итд.

Мало је вероватно да Путин и његови генерали не знају шта раде и да не чине све што је у најбољем интересу њиховог ратовања и победе.

Догодио се револуционарни помак у ратној филозофији Руса и Русије: по први пут они воде рачуна о својим војницима и цивилима, њиховим животима и сопственим жртвама. По први пут у историји Русије они не шаљу хиљаде, стотине хиљада и милионе својих војника у безумне јурише и сигурну смрт борећи се по принципу "нек изгину наши али изгинуће и њихови". То је мудар приступ. Опстанак Русије, данас, не зависи од непријатељских губитака већ од броја својих преживелих. Русији опстанак зависи од рођених а не од погинулих!

А, непријатељ је већ изгубио. Наравно, не говорим о Украјини, она сада више није ни важна (ако је икада и била?!). Говорим о колективном западу (зна се на кога се мисли). Они су изгубили две своје највеће тековине, због којих су и нешто вределе: слободу говора и неприкосновеност приватне својине (и све што иде уз та два губитка). Смрт ових достигнућа не може се надоместити евентуалном победом над Русијом која се управо бори за слободу мисли и говора, слободу одлучивања и кретања, док са друге стране тај се колективни запад бори за мрак, диктатуру и робовласништво.

У западном свету, најзад и дефинитивно, дошло је до промене поретка: Ђаво је дошао на власт. Бог је протеран одатле и немајући више куд поставио је одбрамбене бедеме у Русији. Србију још није напустио али се већ сада велика битка бије да остане у Србији: ђавољи поданици, регрутовани из редова српског народа, јуришају и кидишу на Бога. Тамо где је ђаво завладао лаж је истина, порок је врлина, злочин је милосрђе, глупост је памет, плиткоумље је мудрост а робовање је слобода!

Ђаво је завладао западом и напао је исток. Међутим, да би то био у стању да уради морао је да наметне своју вољу и своје вредности људима над којима влада. Тако се мора, такав је поредак ствари. Ђаво је демократија западног типа, невладина организација источног типа, крупни капитал свакаквога типа, педер, лезбејка, зелени активиста, он је тамнопути безбожник или бледолики либерал: ђаво нема породицу – он има поданике.

Оно мало људи тамошњих који му не служе, ипак, мисле да ће их оставити на миру уколико ћуте и повинују се. Јесу ли усташе остављале у животу Србе који су ћутали? Да ли су преживели они Јевреји који су ћутећи поштовали нацистичке законе?

Ђаво, кад схвати да губи, бојим се, покушаће да повуче цео свет доврага!

Ђавола на западу не може победити Бог са истока. То морају учинити тамошњи људи: свргавајући га са трона и молећи се Богу да се врати!

Дакле, хипотетички, Русија можда и може да изгуби слободу својим поразом али запад својом победом не би добио исто. Уколико би Русија пала, идеја слободе и суверенитета других народа била би окована ланцима америчке хегемоније (како је и било до сада од распада СССР-а).

У Украјини се не води рат светова већ Русија води ослободилачки рат против америчке окупације света. То није сукоб цивилизација већ борба цивилизованог света против империјалистичких дивљака са запада. Русија води праведни рат добра против зла.

недеља, 9. октобар 2022.

КРАТКА (нехронолошка и иронична) ИСТОРИЈА СВЕТА од Игора Ђ.!

 



Бог Велики прасак Црна рупа Свемир Диносауруси Велики удар метеора

Индијанци Мајски цвет Чича Томина колиба Роб(ови)(ијаши) Црвени мундири Север-југ Дивљи запад Заражена ћебад Холивуд Велика депресија Прохибиција Најам-зајам Биг дил Труманова јаја Енола Геј Дебели дечко Хладни рат Вотергејт Куба Далас Овални кабинет

Велики прасак

Бог чува краља Англикански бог рођен у постељи Хенрија Осмог Киплинг Источноиндијска компанија Бурски ратови Черчил Галипоље Колоније Дрезден Ганди Челична леди Фокланди Брегзит

Црна рупа

Луј XVI Бастиља Наполеон Марија Антоанета Робеспјер Марија Терезија Шарл де Гол Балзак Сартр

Бог

Бизмарк Вилхелм Фридрих III Хитлер Форд Круп

Црна рупа

Европска унија Трећи рајх Отоманска империја

Велики прасак

Немањићи Хребељановићи Лазаревићи Косово Бели анђео Дечани Хиландар Колубара Куманово Црњански Кошаре Паштрик

Бог чува Србе

Петар Велики Путин Крим Нови Јерусалим

Хиперсоничне ракете

Свемир

Мавари Сефарди Колумбо (јебемогарадозналог) Конквиста Пикасо Ван Гог Марк Твен Андрић Хемингвеј Јесењин Томас Ман Аушвиц Јасеновац Треблинка Коначно решење Пета колона Герника

Коначно решење

Белорусија Малорусија Новорусија Велика Русија

Велики отаџбински рат

Велики прасак

Кинжал

Кашмир Боливуд Пушкин Гогољ Лењин Троцки Брехт Малро Кембриџ Трансибирска железница

Црна рупа

Буда Јахве Христ Мухамед Мојсије Јуда Кришна

Велики прасак

Бог

СССР СФРЈ СРН ДРН Чехословачка НАТО Варшавски пакт Кинески зид Кинески цар Бертолучи Фелини Културна револуција

Велики прасак

Достојевски Чајковски Солжењицин Булгаков Дарја Дугина Санкције Миланковић

Велика депресија

Зелена агенда Озонски омотач Грин пис Топљење глечера Краве које прде и пождригују Нафта ЛЏБТК

Црна рупа

Ди Мађо Марћано Џордан Ал Капоне Бил Клинтон Мусолини Џек Трбосек Арафат Перес

Црни Ђорђе

Црна рупа

Крсташки ратови Саладин Јерусалим Константинопољ Лавље срце Робин Худ Ерол Флин Шекспир Сифилис Титаник Пеницилин

Прохибиција

Егзибиција

Велики прасак

Ти-рекс Немачки овчар Пулин СС дивизије Ђавоља Ханџар Скендербег Принц Еуген Стаљинград Т-34 Штуке Бела гарда Петљура Карло Велики Спитфајери Мајке Сребренице Катињска шума Бидгошћ Кравица Минхенски споразум Ковентри Енигма Мали дечко Џемс Бонд Гебелс Попов Зорге

Црна рупа

Језуити Темплари Малтешки ред Фрањевци Банкари Ротшилди Рокфелери Масони Ватикан Техеран Пекинг Москва Париз Берлин капут Лондон Буенос Ајрес Мајн кампф Протоколи сионских мудраца Политичка коректност

Велика депресија

Курац Пичка Јебање Порнографија

Црна рупа

СНН Тајмс Известија Жозеф Фуше Макијавели Мрачни средњи век Даунинг стрит Бела кућа Геноцид Људска права Демократија Расизам Либерализам

Депресија

Пеле Гаринча Митић Фрида Кало Перон Мадона Марадона Копакабана Израел Палестина Мигови Томахавци Моника Левински Лолита Боби Фишер Кројф Јашин

Црна Гора

Црна рупа

Бели патуљак

Ајнштајн Милева Ђаво Рај Пакао Опенхајмер Менхетн Магелан Марко Поло

Бог

Римске легије Колосеум Гладијатори Византија Клеопатра Кеопс Цезар Херкул Поаро Мегре Шерлок Холмс

Црвени патуљак

Пинтер Грас Хандке Сатански стихови Ајатолах Хомеини Буковски Маркес Борхес Филип Вишњић Шиптари Бар код Кредитна картица Банкомат Злато Сребро Бронза Шопен

Црна рупа

Винчанска цивилизација Табула Трајана Сингидунум Сирмијум Виминацијум Марко Краљевић Муса Кесеџија

Депресија

Игор Ђурић

Прохибиција

Ракија Вино Пиво Рум Џин Вотка Твитер Фејсбук Тесла Смиљане Усташе Пацовски канали

Црна рупа

Атила Бич Божји Џингис кан Влад Цепеш Нерон Џорџ Вашингтон Елизабета II

Велики прасак

Харун ел Рашид Багдадски лопов Хиљаду и једна ноћ Сулејман Величанствени Душан Силни Урош Нејаки

Црна рупа

Квазар

Микеланђело Леонардо Рафаело Донатело

Велики прасак

Стаљинове оргуље Јалта Потсдам Патон Александер Ајзенхауер Хо Ши Мин Мао Цедунг Хорохито Тито Квислинг Франко

Свемир

Ханибал Ардени Нормандија Курск Солунски фронт Верден Црно море Прометеј Ахилеј Сизиф Платон Сократ Аристотел Александар Велики Спарта Грчка

Прохибиција

Дип Парпл Пинк Флојд Ролингстонси АЦ/ДЦ Хабсбурзи Виндзори Кобурзи Бурбони Романови Карађорђевићи Алан Форд Хезболах Американци

Велика рупа

Бик Који Седи Кастер Кенеди Луди Коњ Линколн Мартин Лутер Вол стрит

Црна рупа

Еразмо Ротердамски Спиноза Шопенхауер Хегел Русо Волтер Његош

Космос

Аја Софија Нотр Дам Пећка патријаршија Дизниленд Лувр Ермитаж Лас Вегас Џон Форд Хмефри Богарт Хомер Мерилин Монро Толстој Лиса Ан Емил Зола

Свемир

Хазари Авари Печенези Угри Пикти Хиперборејци Персијанци Филистејци Ујгури Кинези Срби Сумерци Маје Астеци Сијукси Руси Готи Гепиди Викинзи Гали Скити Грци Илири Етрурци

Инквизиција

Катаклизма Армагедон Апокалипса Вавилон Содома Гомора Њујорк Нојева барка Мека Медина Васељена Десет божјих заповести Адам Ева Рајски врт Немејски лав Херкулови стубови Лернејска хидра Аугијеве штале Кербер

Велики прасак

Хад Стигс Аргонаути Кока кола Мона Лиза Мек доналдс Посејдон Доли Партон Илијада Одисеја Мајкл Џексон Еп о Гилгамешу Махабхарата

Црна рупа у сећању

Вартоломејска ноћ Кристална ноћ Рајхстаг Ноћ дугих ножева Ноћ пуног месеца Метохија Бљесак Олуја

Црна рупа

Босфор Средоземље Пустињска лисица Либија Намибија Етиопија Хајле Селасије Милош Коџа Витезови змајевог реда

Велики прасак

Азбука Хијероглифи Клинасто писмо Алфабети арапски и кинески Спеловање

Свемир

Дарвин Коперник Свети Сава Пупин Ђордано Бруно Џобс Ајфон Сикстинска капела Сарајевски атентат

Штраус

Свемир

Кјубрик Абориџини Сахара Лав Тигар Медвед Кит Ајкула Делфин Поскок Гну антилопа Кокаин Педофилија Проституција Вашингтон Аљаска

Велики прасак

Птица Додо Пингвини Северни пол Холандске лале Баварске кобасице Суши Шкотски виски Велингтон Нелсон Трафалгар Спартак Мендела

Црна рупа

Диносауруси

Холокауст Ворхол Витмен Ал Паћино Данкен донатс Роберт де Ниро Шпенглер Пекић Браћа Рајт Лимијер

Археологија Историја Антропологија Биологија Медицина Физика Астрономија Демагогија Популизам

Свемир

Поезија Проза Драма Филм Позориште Политика Избори Диктатура

Космос

Реал Мадрид Бајерн Минхен Црвена Звезда Гвантанамо Вијетнам Авганистан Србија Гиљотина Гасна комора Ломача Вируси Бактерије Јајна ћелија Сперматозоид Оскар Вајлд

Велики прасак

Радио Телевизија Новине Интернет Ђоковић Лауда Милер Павароти Аспирин

Црна Гора

Црна рупа

Калашњиков Самјуел Колт Доктор Менгеле Европска комисија Волга Дњепар Дунав Темза Армстронг Васток Аполо Лајка

Бели патуљак

Апартхејд Конго Килиманџаро Шерпаси Олимпијада Мундијал Бородин Далај Лама Аустерлиц Сома Јена

Црвени патуљак

Династија Минг Велика шизма Шилер Шљивовица Рембрант Фашизам нацизам Комунизам Леви либерализам Дирер Шагал Критски лавиринт Термопилски кланац

Велики прасак

Нобел Силиконска долина Брзина светлости Космичка олуја Еволуција Револуција Куран Свето писмо Талмуд Француска револуција Октобарска револуција Сексуална револуција

Црна рупа

Пирамиде Богородица Љевишка ЦИА МИ6 КГБ Фаланга Швајцарска гарда Кортес Пизаро Томас Мор Боби Чалтон

Велики прасак

Тарзан Милош Обилић Бетмен Брус Ли Чак Норис Супермен Гаврило Принцип Тарас Буљба Куросава Орсон Велс Жуков Кутузов

Црна рупа

Таџ Махал Гутенберг Неандерталци Кромањонци Јура Креда Црвено море Јевреји Аријевци Ра Иштар Маниту Зевс Јупитер Перун Один

Велики прасак

САРМАТ

Крај

среда, 14. септембар 2022.

УКРАЈИНСКА ОФАНЗИВА: ПИРОВА ПОБЕДА!

 



Поставља се питање: због чега Руси одуговлаче рат у Украјини, а, евидентно га одуговлаче чим нападају са тако малим снагама и ограниченим средствима?!

Тешко је одговорити на то питање, поготово једном лаику који не располаже ни знањима, ни чињеницама везаним за стратегију, тактику, циљеве и реалним стањем на терену.

Постоји можда оно најопштије и најтачније објашњење: руска војска мора да чува огромно пространство своје територије, мора да обезбеђује најдужу границу на кугли земаљској, мора да одржава ред и мир у многонационалној држави. Но, и поред тога, стиче се утисак да и са постојећим снагама Русија може да ангажује таман онолико војника и технике колико би јој било потребно да заврши што пре оно што је започела у Украјини а да притом не угрози безбедност остатка земље.

Русија је у Украјини ангажовала (тако говоре аналитичари) између 150.000 и 200.000 људи. Међутим, та бројка може да превари. Уколико су то људи ангажовани на фронту, озбиљна армија каква је руска има још толико ангажованих људи у позадини, у разним родовима који опслужују и асистирају војсци на фронту. Они се не виде, почев од посада подморница, бродова, авиона (и оних који их одржавају и опслужују) из којих се испаљују пројектили са велике удаљености, до трупа за радарско и електронско извиђање и ометање, ту су онда и они који су задужени за редовно снабдевање трупа, за њихово лечење, итд. итд.

До сада су, половина септембра 2022., и овако бројчано мале трупе су завршавале посао: споро али уз минималне губитке. Они и сада добро раде али је друга страна, уз помоћ Американаца, применила нову тактику пре свега због пропагандних разлога: на секундарном фронту, уз помоћ сателита и дронова, успели су да пронађу рупу у иначе на том делу фронта слабо брањеној територији и уочили су мањак снага и њихов сумњив квалитет. То су биле углавном снаге сачињене од резервиста из локалних подручја, слабо обучене и без доброг командног кадра. На њих су напали солидно обучени Украјинци (обучавани и опремљени у иностранству) са НАТО техником и, веома је извесно, по први пут и НАТО војници прерушени у стране плаћенике. Рат је ушао у фазу када је очигледно да НАТО ратује против Русије не само техником, логистиком и командом, већ и људством на терену.

На страну, што је такву офанзиву и ограничени успех какав је био на правцу Харкова могуће постићи на било којем делу руске границе (или било чије границе), јер је то огромна даљина и површина коју је немогуће херметички затворити. Дакле, није проблем то учинити! Проблем је шта после тога. И проблем је по којој цени је то учињено!

По ономе што се може видети и испратити, обе офанзиве, и у правцу Херсона и у правцу Харкова, коштале су украјинску страну веома скупо: много погинулих, рањених, уништена техника. То није чак ни пирова победа. То је тежак пораз са дугорочним последицама. Да би се додворили западу, украјински челници су послали хиљаде људи у сигурну смрт а да притом, на југу нису урадили ништа, а на северу су освојили неке територије које уопште нису битне за даљи ток рата (чак су скратили фронт и тако директно погоршали ситуацију сопственим снагама у Донбасу). Можете ли замислити како се осећају укопани украјински војници у околини Донбаса који чекају појачања а та појачања гину у бесмисленим офанзивама и још су им натоварили на врат нове руске снаге и технику. Ове губитке квалитетних јединица Украјина не може надокнадити до краја рата који ће свакако изгубити (овако или онако).

Ипак, мора се признати: ово је било упозорење за Русе и њихове растегнуте снаге и они ће морати да мењају тактику. Територија које морају да контролишу је све више а они остају и даље бројчано инфериорни, и мада се ослањају на авијацију и артиљерију, то не може донети успеха у задржавању освојених територија где треба да се стационирају гарнизони, укопају положаји и одржава јавни ред и мир.

Нема ту велике мудрости, чак ни за лаике попут мене: повећати број војника и технике, убацити у рат модерније наоружање и извршити појачане ударе на украјинске положаје и на позадинску инфраструктуру украјинског апарата, на командне центре, електричне централе и далеководе, железнице, мостове, телевизијске репетиторе, руте снабдевања, парламент, генералштаб, зграду председника.... дакле Руси треба да ураде све оно што су украјински савезници (Америка и НАТО) радили Србији, Сирији, Либији, Ираку... Треба се учинити тако да Зеленски своје твитер поруке и видео записе мора да снима и шаље уз помоћ агрегата уколико буде имао сигнала за интернет.

Невероватно је (а то нервира већ и Русе али и људе који подржавају Русију) колико су Руси толерантни и благи према непријатељу против којега ратују. Када би украјинска страна имала руске ресурсе и војне потенцијале: Москва и Петроград би већ били сравњени са земљом, Русија би била у мраку, мостови би били срушени, метро и возови не би саобраћали, не би било телевизијског сигнала и интернета. Па Украјинци и сада, данас, гађају своје нуклеарне електране и своје мостове (са њиховог становишта: њихови су).

Да се вратим на питање са самог почетка текста: да ли Руси намерно спорије иду и одуговлаче оно што ће се неминовно десити (украјински пораз) осим уколико не избије нуклеарни сукоб великих сила?!

Могуће је!

Ово је међусобни рат исцрпљивања Америке и Русије, преко украјинских леђа. Американци желе да баце Русију на колена, Руси хоће да дестабилизују и ослабе најслабију карику овог сукоба: Европску унију (а тако индиректно ослабе и Америку). И то, за сада, Русима иде од руке, у Европи је инфлација, пад производње, несташице енергената и хране, велика потрошња зарад Украјине, људи на улицама, политичка нестабилност, зима која долази, слабија хигијена због мање купања...

Много ствари из руске тактике се може довести у питање али једна стратешка процена никако не може: у Европској унији нема људи који су спремни и способни да ратују онако како се сада ратује у Украјини!

Нема!

Могу они послати своје професионалне војнике, са све педерима, лезбејкама и осталим џендерима, али никакве користи од њих неће бити када почне да тече крв у потоцима. НАТО војник је научио да ратује само против многоструко слабијег противника, против неопремљених бораца који немају ни авијацију, ни артиљерију, ни дронове, ни хиперсонично наоружање, нуклеарне тактичке пројектиле, ништа... само пушку и сандале. Па они нису смели да примиришу нашој граници за 78 дана бомбардовања.

Конвенционални рат Русије против НАТО-а трајао би само до прве озбиљније кланице и прве потребе да чланице тог савеза (европске државе) буду принуђене да мобилишу резервисте и обичне грађане, а да о ракетама изнад њихових глава у градовима Европе и не говорим. А, онда бих волео да видим португалског, енглеског или данског резервисту како ратује до смрти по рововима у Пољској, Украјини или Литванији?!

Руси се, очигледно, чувају за неки много већи рат, зато им можда и одговара да овај „мали“ у Украјини што дуже траје, све док друга страна не одустане од тог већег рата под притиском јавног мњења, народа, трошкова и кризе која надолази. Док се не суоче са могућношћу да погину. Можда Руси сматрају да ће смрзнути и полугладни Европљани боље схватити да је рат против њих глупост и да их се не тиче тамо нека Украјина.

Да ли је то можда руска стратегија?!

Ако јесте, поставља се питање што се не спроводи са Дњепра уместо са Донбаса?!

Па шта је закључак?

Украјина и НАТО не могу много више од овога што сада чине!

Руси не могу много мање него што сада раде!

Игор М. Ђурић , СРБИ(и)ЈА

www.djuricigor.net , e-knjige i blogovi

counter for blog