ГЕНЕРАЛ АРМАГЕДОН – РАТ ПРОТИВ ВРАГА

Пише: Игор Ђурић

 Дешавања у Украјини треба посматрати (и одатле закључке изводити) испод званичне политике, изнад међународних односа, иза економије и испред историје!

Нови командант Здружених руских снага у Украјини генерал Сергеј Владимирович Суровикин, командант Ваздушно-космичких снага Русије и херој Руске Федерације, обратио се медијима први пут после постављења на дужност, на којој ће вероватно одредити ток даљег рата. Реалистично и помирљиво, неочекивано, толико да се од тога вероватно леди крв у жилама онима са друге стране фронта.

Оно што је мене, у први мах, изненадило и разочарало у том његовом обраћању јесте део у којем говори о евакуацији цивила из Херсона, са десне на леву обалу, јер руку на срце нисам очекивао дефанзиву већ офанзиву.

А, онда кад сам мало боље размислио, схватио сам да тако мора да буде.

Прво, он не може у кратком временском року да развије своје снаге и потенцијале за офанзиву а мора и да утврди позадину а за то ће користити ново-формиране јединице и полицију која већ долази из Русије 

Друго, већ наслеђену ситуацију на фронту мора да решава у ходу и сврсисходно. Поред тога, треба времена да се осете ефекти новог начина ратовања: уништавање инфраструктуре у унутрашњости Украјине.

Треће, он озбиљно сагледава ситуацију не остављајући право на грешку. Очигледно је да он неће ратовати по принципу специјалне операције већ ће сукобе подићи на ниво рата (тоталног рата). За то ће му требати времена и материјала који треба дотерати.

Четврто, не жели цивиле као баласт у тој својој визији тоталног рата и ангажовање око њихове заштите када дође до ескалације. Одсуство цивила у позадини омогућава му веће маневарске способности и слободније коришћење људства и технике. Наиме, изгубиће сваки смисао украјинско гранатирање цивилних објеката и насеља осим ако имају вишка муниције па не знају шта ће са њом а самим тим неће изазивати ни панику што им је и циљ.

Пето и најлогичније, он, у ствари, управо жели да Украјина развије офанзиву на том правцу и да их намами на чистину, и у великом броју, а онда да их туче и у дефанзиви и у офанзиви (када за то дође време) користећи овога пута осим тактичке авијације и све остало што до сада Русија није користила или је користила у мањем обиму. Боље му је да ратује на отвореноме него да напада утврђене положаје.

Шесто, јавља ми се да ће се догодити велико изненађење са севера и да ће руске трупе поново кренути у слабо брањени простор.

Седмо, долази зима. Неко ће рећи: па шта и Украјинци су Руси и они знају шта је зима. Тачно је! Али шта је руска зима не знају страни плаћеници, НАТО војници и НАТО техника!

Итд. итд.

Мало је вероватно да Путин и његови генерали не знају шта раде и да не чине све што је у најбољем интересу њиховог ратовања и победе.

Догодио се револуционарни помак у ратној филозофији Руса и Русије: по први пут они воде рачуна о својим војницима и цивилима, њиховим животима и сопственим жртвама. По први пут у историји Русије они не шаљу хиљаде, стотине хиљада и милионе својих војника у безумне јурише и сигурну смрт борећи се по принципу "нек изгину наши али изгинуће и њихови". То је мудар приступ. Опстанак Русије, данас, не зависи од непријатељских губитака већ од броја својих преживелих. Русији опстанак зависи од рођених а не од погинулих!

А, непријатељ је већ изгубио. Наравно, не говорим о Украјини, она сада више није ни важна (ако је икада и била?!). Говорим о колективном западу (зна се на кога се мисли). Они су изгубили две своје највеће тековине, због којих су и нешто вределе: слободу говора и неприкосновеност приватне својине (и све што иде уз та два губитка). Смрт ових достигнућа не може се надоместити евентуалном победом над Русијом која се управо бори за слободу мисли и говора, слободу одлучивања и кретања, док са друге стране тај се колективни запад бори за мрак, диктатуру и робовласништво.

У западном свету, најзад и дефинитивно, дошло је до промене поретка: Ђаво је дошао на власт. Бог је протеран одатле и немајући више куд поставио је одбрамбене бедеме у Русији. Србију још није напустио али се већ сада велика битка бије да остане у Србији: ђавољи поданици, регрутовани из редова српског народа, јуришају и кидишу на Бога. Тамо где је ђаво завладао лаж је истина, порок је врлина, злочин је милосрђе, глупост је памет, плиткоумље је мудрост а робовање је слобода!

Ђаво је завладао западом и напао је исток. Међутим, да би то био у стању да уради морао је да наметне своју вољу и своје вредности људима над којима влада. Тако се мора, такав је поредак ствари. Ђаво је демократија западног типа, невладина организација источног типа, крупни капитал свакаквога типа, педер, лезбејка, зелени активиста, он је тамнопути безбожник или бледолики либерал: ђаво нема породицу – он има поданике.

Оно мало људи тамошњих који му не служе, ипак, мисле да ће их оставити на миру уколико ћуте и повинују се. Јесу ли усташе остављале у животу Србе који су ћутали? Да ли су преживели они Јевреји који су ћутећи поштовали нацистичке законе?

Ђаво, кад схвати да губи, бојим се, покушаће да повуче цео свет доврага!

Ђавола на западу не може победити Бог са истока. То морају учинити тамошњи људи: свргавајући га са трона и молећи се Богу да се врати!

Дакле, хипотетички, Русија можда и може да изгуби слободу својим поразом али запад својом победом не би добио исто. Уколико би Русија пала, идеја слободе и суверенитета других народа била би окована ланцима америчке хегемоније (како је и било до сада од распада СССР-а).

У Украјини се не води рат светова већ Русија води ослободилачки рат против америчке окупације света. То није сукоб цивилизација већ борба цивилизованог света против империјалистичких дивљака са запада. Русија води праведни рат добра против зла.

УКРАЈИНСКИ ПОРАЗ: winter is coming!

Пише: Игор Ђурић

Зашто је Украјина изгубила рат?

Зато што их је захватило колективно лудило!

Када мрзиш – не можеш да победиш!

Украјинско лудило се идеално поклопило са колективним лудилом запада, и, ето, Руси су на вратима: winter is coming!

Слобода се не осваја злочином већ храброшћу да се злочин победи!

Држава се не може створити на лажима већ њу стварају кроз векове: језик, историја, уметност, победе и порази, заједнички преци, богомоље и колективни дух!

Највећи проблем украјинског народа и њихове војске лежи у чињеници да су дозволили да их корумпирани политичари убеде у то да су способни и моћни да могу да победе Русију и њену армију. У томе лежи главни узрок украјинског пораза који ће резултирати губитком територије и државности. Они нису схватили да се игра глобална утакмица великих сила у којој они нису важни. Невероватно да код њих није постојало ни грама разборитости и памети који би указали на потребу да се одупру притисцима Америке и Енглеске који су их гурали у колективно самоубиство државе и нације.

Гурали су прст у око Русији, провоцирали рат, чинили злодела – а могли су да буду најбогатија земља Европе, са јефтиним руским енергентима, својим природним богатствима и геополитичким положајем споне између истока и запада. Могли су да седе на две столице, да две сисе сисају. Само да су водили своју а не туђу политику. Прихватили су да буду енглеско и америчко топовско месо. Добијају технику, информације, паре са запада – њихово је само да гину!

Прихватили су да им кловн буде врховни командант. Од Зеленског не чујемо никада да тражи лекове, храну, хуманитарну помоћ. Не! Он само тражи паре и оружје. Паре за себе и екипу око њега а оружје да њиме гађа своје грађане.

Да сте војник, кога би сте желели за врховног команданта: Зеленског који се непрестано кревељи по медијима и мрежама терајући моду и сликајући се за стране модне часописе (док му војници масовно страдају под апокалиптичком артиљеријском ватром и бомбардовани из ваздуха); или, Путина, једног великог државника који озбиљно и темељито обнавља руску империју?! Одговор није тешко дати, зар не?

Код Украјинца је све спектакл за медије. Руси су темељити и дискретни.

Руси константно крше, ломе и мељу украјинску војску и то чине све жешће, темељитије и суровије. Све то подсећа на време када су почели да терају и побеђују нацисте после Стаљинграда и када су кренули према Берлину. Машинерија и филозофија руског ратовања почива на спорој темељитости која не тежи спектаклу већ свеобухватном поразу непријатеља.

Велике грешке Украјинци су учинили на тактичком плану и то пре свега због импровизација Зеленског и компаније, које је брига за цену ако све то има политичку добит (по њиховим мерилима).

Пре свега, то се огледа у односу према властитом народу и равнодушности према страдању своје војске. Зеленски и компанија хоће да добију рат преко друштвених мрежа и брига их за цену на терену. А фејсбуком не можеш да пробијеш руски оклоп. Твитером се не иде на кинжал. Заблуда да медијске манипулације и лажи могу наудити најбољој армији на свету обиле су им се о главу.

Зато се сада спрдају по друштвеним мрежама: Руси панично напредују а Украјинци се силовито повлаче!

Карикатура: два руска војника стоје поред разрушене Беле куће у Вашингтону и гледају у телефоне:

- На твитеру пише да смо изгубили рат – каже један другоме.

Ко је икада ратовао зна да на војника и његов борбени морал најпогубније делују лажи и пропаганда његове стране и веће му штете наносе од непријатељских граната. Нико не воли да слуша о томе како побеђује у тренутку када је сатеран у мишију рупу и већ је близу погибије.

Према становницима и градовима које „брани“, својим непријатељским односом украјинска власт шаље поруку својој војсци и народу да они то не осећају као своје и да је то већ изгубљено. Само треба да науде Русима тако што ће их што више изгинути.

Имаш мање артиљерије и муниције, у дефанзивци си, сваки метак ти значи, а ти кад се докопаш неке иностране гранате, уместо да гађаш руске војнике који те нападају, ти гранатираш цивиле, уз то и твоје грађане?!

Веровати да ћеш Русе победити тако што се у том „бизнису“ ти (Украјина) улазиш у тал (договор, посао) са људима (топовским месом) а запад са техником: равно је самоубиству. Тешко ономе кога је тај запад помагао оружјем!

Иста прича је и са страним плаћеницима и добровољцима. Земља са толиком бројем становника (који је сада већ дискутабилан) доводи хиљаде страних плаћеника и псе рата, а доказано је кроз историју да они никоме рат нису добили већ су само направили штете цивилима и онима који су их довели. Очекивати да ће Пољак или Енглез ратовати свим срцем за Украјину: глупост је без премца! Поготово док се Украјинци са својим тетоважама брчкају по приморским градовима Европе и света.

Истурио си фашизам против родољубља! Знаш како је то завршило прошли пут.

Истурио си ЛЏБТ против породичних вредности! Није тешко назрети ко брани веће богатство и побеђује.

Истурио си сатанизам против православља! Зна се чија је вера утемељенија у светињама и патњи.

Мучиш и убијаш заробљенике, а тако поручујеш другима: немојте се предати, борите се до краја јер ми ћемо вас свеједно мучити и убити. Руси своје заробљенике држе добро, чисто и ухрањено, поручују: предајте се, неће вам фалити ни длака с главе.

Украјински официри пуцају на своје војнике. Руски генерали гину у првим борбеним редовима.

И када је јасно да нема излаза и да је једино решење повлачење, украјински официри остављају своје војнике да изгину до последњег. Тако је чинио и Хитлер са својом војском а најбољи пример за то је Стаљинград.

У периоду када Руси дефинитивно ослобађају Донбас, украјински председник и генералштаб одвлаче одатле јединице и жељи да направе офанзиву на Херсон и тако се умиле Американцима и Енглезима (и оправдају силне трошкове). Ко се мало разуме у рат зна да, чак, и ако успеју да негде пробију руску линију то неће ништа значити у коначноме али ће им губици бити толико велики и ненадокнадиви да ће то значити бржи завршетак рата. Исто се догодило Немцима у Курској бици.

Ипак, глупост свих глупости, и неодрживост поимања твитер рата лежи у чињеници да они већ месецима најављују офанзиву. Ниједна војска у досадашњој историји није тако громогласно најављивала офанзиву као што то чини сада украјинска армија. Обично је највећи проблем код организовања офанзиве како прикрити и сакрити од непријатеља активности везане за припреме исте. О офанзивним намерама се ћути јер тако поседујете најглавнији фактор офанзиве: изненађење. Ако ви најављујете офанзиву а то није лажни маневар да се непријатељ доведе у заблуду, онда сте тотални идиот. Али, како изводити твитер офанзиву ако то не објавите на мрежама?!

Како год, Украјина је изгубила рат само то неко треба да им каже. Они који треба и које би послушали: неће. Не гину они. 

Украјинци су сами криви. Дозволили су да их у једном овако великом рату води човек који свира курцем клавир. Код нас се говорило за неког бадавџију који ништа добро и корисно не ради: свира курцу песму.

Запад је забранио Чајковског и Рахмањинова. Свиђа им се, изгледа музика оног горе наведеног пијанисте. Уосталом, они су му диригенти.

Руском победом цео свет је победио!

        Путин је рекао да је "запад империја лажи". И, потпуно је у праву. И, сваки мислећи човек (било где у свету) зна то!

        Али, није запад само то! Он је и још много тога злог и лошег. Они су и лопови, и убице, и лицемери, и перверзњаци, и сатанисти, и, једном речју, нељуди.

        Русија се данас бори против свега тога. Она се бори за слободу и тих људи који живе на западу, и за слободу Украјинаца, свих њих који су упрегнути у јарам леве-педерско-лезбејске-либералне диктатуре (која брани крупни капитал).

         Отуд и чуди да у Србији и данас постоје људи (неки плаћени а неки природно глупи) који још увек пропагирају да је нама Србима место на том и таквом западу.

 

Из Русије с љубављу!

 

      Пише: Игор Ђурић       

            

 Текст писан 2014. године

Старац Филотије (око 1514. године) у време владавине руског кнеза Василија Трећег: „Два су Рима пала, трећи Рим стоји, четвртога неће бити“.

Смиља Аврамов у књизи Постхеројски рат запад против Југославије, стр. 97, између осталога, пише: „Нови атлантицизам има своју географску и организациону компоненту преко НАТО, Међународног монетарног фонда и Међународне банке за обнову и развој; његову бит чини америчка хегемонија. Драконско кажњавање „некооперативних“ постало је у оквиру те доктрине неприкосновена догма“. 

Мали народи (поготову: не велики, не наседајте ово је зајебанција) немају потребу за објективношћу код разматрања међународног права које нико не поштује, поготову ми Срби, после свега што су нам урадили не поштујући то исто право? Стално нам говоре: "сувише сте ви мали да бисте одлучивали о нечему, а велики одлучују на основу својих интереса а не на основу права и објективности". 

Ако смо мали да одлучујемо, онда смо мали и да будемо објективни! 

Зашто једноставно не послушати зов срца и аргументе разума? Зов срца је: Русија! 

Аргументи разума су: шта ћемо са онима који су нас убијали и отели нам део територије? Зашто нисмо са онима који бране наше право на Космет? Зашто хоћемо по сваку цену у Европску унију која нас је брутално убијала и није на нашој страни у нити једном спору и сукобу, већ увек на страни наших непријатеља и која нас стално уцењује? Чему национални мазохизам, на који немају право мали народи?

Крим је био део руске државе. Као што је Косово део српске државе. Руси су повратили своје територије, Срби ће да причекају. Ту се треба тражити сличност и релација између два случаја. Зато треба да подржимо Русију у њеним намерама. Не смемо да радимо против себе, ваљда и ми желимо да повратимо део своје територије када се за то буду стекли услови. Све остало је замена теза. Није Русија анектирала део туђе територије већ повратила део своје, окупиране. НАТО је анкетирао Косово као што је Украјина поседовала нешто што није њено и што су је даровали комунисти. 

Комунисти су и Космету даровали аутономију до нивоа државности, коју никада нису имали и нису је требали имати. Даровали су и неке територије, испод Копаоника, које никада нису територијално припадале нашим јужним окрузима. Да није било те аутономије онда се не би могло говорити о томе како већина жели нешто, јер су Албанци у Србији мањина (још увек, а докле ће, не знамо). 

Најзад, Крим није изгубила Украјина на Криму, она га је изгубила на Косову. Као што ни Грузија није изгубила Абхазију оног дана када су се руски тенкови стуштили тамо, већ онога дана када су НАТО авиони бомбардовали Србију.

Знало се да преседан везан за Косово неће мировати. Само су будале и политиканти са запада, и код нас, могли веровати да је то изолован и посебан случај. На њихову жалост сада ће на томе профитирати Русија, јер су са Косовом заиста свима затворена уста да било шта кажу или ураде а да не испадну лицемери. 

Домино ефекат се покренуо још са Осетијом и Абхазијом, а сада се захуктава. Косовске брљотине запада су дошле до степена када ће и други наплатити њихову глупост (и, платити). И то ће пре свега зависти од противтеже силе, од тога ко је колико јак да оствари своје намере на силу а против слабијег, баш какав је био случај са Косметом и Србијом. Зависи само до тога када ће друге светске силе довољно ојачати да буду у могућности да подрже сепаратисте када им то одговара. Само непуних петнаест година после бомбардовања Србије, такве силе данас постоје у свету, две већ формиране и у експанзији (Русија и Кина) и неколико њих у озбиљном повоју и налету (Индија, Бразил). Неће више све зависти од америчке војне силе, јер да се разумемо, само је од тога зависило ко је у праву а ко не, ко има права а ко не.

У врло кратком временском периоду Американци немоћно бесне већ неколико пута а западно-европски политичари муцају покушавајући да објасне како се Косово не може упоређивати са Абхазијом, Осетијом, Придњестровљијем, Кримом, Каталонијом, итд. Па онда, како Русија нема право да војно интервенише у Сирији а они, је ли, имају. Зачудо, Русија нема разумевања за њихов бес и њихове „аргументе“, те за њихову муцавост, али зато има бојеве главе и авионе који јој омогућавају да живи у том „неразумевању“. И, тако, мада би најрадије уништили и најмању клицу Русије, морају да ћуте, трпе и реже. Више од тога им се не исплати али се режањем не може отерати медвед од тора.

Добро, нису ни Американци лоше прошли. Добили си велику војну базу потпуно бесплатно, угурали су трупе на Косово и сада их више нико одатле не може истерати а да не поседује горе наведене „главе“ и авионе. Даће Бог, једног дана. Али њихови европски савезници никако не могу бити задовољни риком медведа из Москве пред њиховим вратима, који им све чешће показује зубе и место које ће им припадати  у будућности.

Свако иоле паметан, и моралан, је знао да је америчка политика колонијална и лицемерна. Ње и њених сателита. Они су освајали свет у име „демократије“ а остављали су иза себе само мртве и пустош. Међутим, то што се знало није значило ништа уколико ниси довољно јак да их победиш или одвратиш од напада на себе. Године после завршетка хладног рата биле су погубније по многе мале народе, него што је то било у време истог - и то, што је најгоре, све у име неких људских права и демократије, чега није било ни од корова. Поновним успостављањем равнотеже и поделом силе, захлађењем односа између истих, и даље ће бити неправде по свету али ће макар сада тирани и моћници зазирати једни од других. Можда у њиховим свађама некога и оставе по страни. И неће нам више продавати рог за свећу јер сада и други имају „јаке аргументе“.

Тако, прошло је време кад смо морали прихватати (на силу) да су они Бин Ладенови - терористи, а они Тачијеви - борци за слободу. Кад се у Кијеву заузимају зграде - онда је то борба за демократију, а кад се то исто ради у Доњецку - онда је то тероризам. Кад Енглеска има право да брани суверенитет на Фокландима а Србија не може то исто на Косову. Кад су Хрвати после Олује и Бљеска – „демократски“ и „европски“ народ а стотине хиљада избеглих Срба – геноцидне избеглице. Нема више. Ми нећемо имати користи од тога што Русија показује зубе - можда, али ће наши непријатељи имати штету. И то је нешто!!!