Одлазећа, болесна и однарођена власт у Америци, оличена о крвожедним
либералима, психопатама и менталним болесницима, жели да увуче човечанство у
Трећи светски рат, ваљда да би попут Нерона и његове свите оргијали над уништеном Америком и лешевима сопственог народа. И све зато јер не могу да се помире са основним постулатима
демократије: да влада онај који је победио на изборима и да их народ више неће,
ни њих нити њихове болесне агенде.
Сенилни магарац који је својевремено тражио да се Србија сравни са
земљом дозволио је да Украјина може користити америчке ракете и на
територији Русије (а свако ко прати догађаје зна да ће се границе црвене линије само повећавати). Тај сенилни болесник, додуше, не зна ни где се налази али зар нико око њега или у Европи не постави
питање пред огледалом: како то мисле да победе и понизе једну нуклеарну силу без последица на остатак човечанства?!
Руси су после првих напада АТЦМС ракетама, за почетак, одговорили лансирањем интерконтиненталне
ракете са конвенционалним бојевим главама. Реч је о ракети ПС 26 Рубеж која
не спада у најбоље руске балистичке ракете, што ће рећи, почели су од најмањег.
Ствари, дакле, измичу контроли. А последице могу бити фаталне.
Запитају ли се грађани западне хемисфере (икад?!) ко су људи који
их воде?!
Очигледно: не!
Чак ни мањи део њих, чак ни они у оквиру статистичке грешке!
Шта се догодило са здравим разумом човека са запада?!
А, једино питање које јавно мњење западних држава и народа које
треба да поставе својим политичарима, гласи: како победити највећу државу на
свету, највећу нуклеарну силу на свету, најбогатију земљу на свету што се тиче
природних ресурса и богатстава, тренутно четврту светску економију, са популацијом
која није деформисана као на западу него баштини традиционалне и породичне
вредности – а, да притом, не изазове нуклеарну катаклизму и крај човечанства?!
Нека неко од њих одговори само на ова питања!
Чак и да Русија није у праву (а јесте), чак и да је истина све оно
за шта је оптужују (а није), како победити непобедивог?! Победа против
непобедивог јесте пораз и смрт човечанства!
Али, оставимо горе речено по страни, па Русија већ сада окупља већи
део човечанства око себе, оног света којему је доста америчке ароганције и
пљачке, света који је бројнији, здравији и не прихвата наметнуте фашистичке
агенде о загревању, родовима и половима. Тај слободарски део света уједно је и
најбогатији део планете. У првих пет економија света су три чланице БРИКС-а
(Кина, Индија и Русија). Америка више није најбогатија економија света а ускоро
више неће бити ни војна сила број један.
Због непромишљености, алавости и глупости западних политичара, свет
се, ето, налази на ивици катастрофе и нестанка. Колико треба бити глуп па не
схватати да нема победника у нуклеарном рату великих сила?!
А све је могло другачије! Русија је била спремна да остави Украјину
на миру (до 2014. године) и од ње је тражила само војну неутралност. Поставља се
питање: због чега НАТО жели Украјину за себе ако не жели да нападне Русију и
уништи је?! Зар мудри људи, да их је било на другој страни, не би покушали да
од Украјине створе тампон зону, богату зону мира. Украјина би између две силе
мога постати најбогатија држава Европе, са јефтиним руским енергентима, својим
природним и људским ресурсима и технологијом са запада.
Зар Украјинци заиста верују да им запад жели добро?!
Још пре десет година Русија нуди са Минским споразумима мир и
интегрисање отцепљених области у састав Украјине. Данас признају и на западу и
у Украјини да су те споразуме потписали само да би добили на времену да се
припреме за рат. Зашто? Да би НАТО поразио Русију!
Дакле, уопште није упитно ко је крив за овај рат и ко жели његов
наставак. То су хуље дубоке државе који желе да профитирају на туђој крви и
које желе да створе свет по сатанистичким правилима. И куд ће бољи сценарију
него да се за и против њихове визије света боре два словенска и православна
народа?!
Наша Србија је у незавидном положају. А збуњени смо пропагандном и
лоботомијом јутарњих програма. У светској кризи ми смо принуђени да тражимо најмањи заједнички
садржилац између националног стадиона и пуних ратних магацина хране. Између ЕКСПО-а и
атомских склоништа?! Између нуклеарних електрана и нуклеарних бомби?! Између Косова и ботокса?! Између породице и ЛГБТ-а?! Литијум
више нико ни не спомиње.
Највећи део српског народа је природно на страни Русије (добра) али је Србија окружена непријатељским земљама које су на страни НАТО-а (зла). Колико год мислили да ћемо својом неутралношћу балансирати – грдно се варамо. Рат у Украјини почео је 1999. године бомбардовањем Србије и он и даље траје. Тада су нам поручили са запада да неће трпети нашу слободу и неће дозволити да будемо једина слободна земља у Европи. Уколико Русија не победи - Србија ће изгубити. Зато, на крају, на жалост, мораћемо опет да се боримо за своју слободу и нашу земљу, воду и ваздух. Запад нас неће оставити на миру, као ни суседи лешинари.
Отуд, онај
Србин који је против Русије тај и против Србије. Ово није рат светова
већ рат вредности!
*
