Животињска фарма

Пише: Игор Ђурић

               

14.02 2009. године

Овај текст ће бити доступан читаоцима у суботу, у време предизборне ћутње (за неке: шутње). Мало ће га ко и читати. Паметни ће искористити лепо пролећно време, викенд и буђење природе да се отисну у исту и тамо буду заљубљени. Они глупљи, којих ће бити много више (и међу којима ћу бити и ја) у суботу ће се уз чашицу мученице свађати са родбином, пријатељима и комшијама око тога за кога треба гласати, а, у недељу, у сабајле (здравље од Бога) правац на бирачко место где се по деведесет и осми пут у задњих двадесет година решава судбина Србије. Ипак, ко велим, ред да се и ми придржавамо правила те предизборне ћутње (за неке: шутње) иако се нико неће тога придржавати. А није да није било свињарија политичара протекле недеље на које  би смо могли да обратимо пажњу и није да се будалани нису експонирали а све у жељи да се докопају Скупштине Србије и њеног ресторана (наравно и благајне).

Зато ћу се ја данас бацити на мени омиљене литерарне теме (не, не идите још, можда буде и интересантно) па ћу вам у својој слободној интерпретацији (другим речима: накитићу где год будем могао) препричати једну књигу, то јест причу, која је печаћена још 1945. године, мислим први пут у Енглеској. Реч је о књизи Животињска фарма коју је саставио и кроз перо на папир турио Џорџ Орвел.

Елем, све је почело када је деведесетих година неког тамо века неке тамо земље (то јест Фарме) извесни Џонс наследио парче земље, једну фарму и на тај начин дошао на њено чело. Постао је вођа Фарме ни крив, ни дужан. Прича се и дан данас на Фарми да је он тада обећао „да нико не сме да бије животиње!!!“ и да су исте биле одушевљене том реченицом јер их је, руку на срце, пре тога тукао код је стиг'о (да не кажемо: коме се год диг'о). Џонс је волео све што воле и млади: да попије, да одспава дуже а богами и да удари. Тако да је своме обећању ускоро додао анекс: „Нико не сме да вас бије - ОСИМ МЕНЕ“. И то је био зачетак обичаја који ће се на Фарми задржати до дана данашњег: како ко се дочепа власти тај узме себи за право да мења правила у своју корист а за остале, обичне животиње, баш га брига. Важно је да је његовом (то јест вођином) дупету добро.

Дакле, животиње су заиста (за неке: доиста) тешко живеле на Фарми. (Сад, да ли је то била њихова или Џонсова фарма ни до дана данашњег није разјашњено?! Да ли било која фарма припада ономе ко ради за њу, ономе ко је изграђује, брани и ствара или ономе ко влада њоме? Ајде, ако има ко паметан нека каже где је истина?!). Бивале су више гладне него сите, Џонс би се запио па их не би хранио данима, због његове лењости приноси и приходи су били катастрофално лоши па некад све и да је хтео да им дадне да једу не би имао шта. Животиње су дошле до ивице изнемоглости и егзистенције и подједнако их је убијао тежак рад, глад и немаштина, као и батине које су редовно добијале од Џонса, најчешће без икаквог разлога. Стање је постајало неиздрживо. Са суседних фарми су стизале гласине о наводно бољем животу и о томе како власници истих имају аспирације да Фарму преотму од Џонса у најмању руку да јој закидају на трговини, то јест да је експлоатишу.

Било како било, сазрело је време за револуцију. Да се мења, било шта друго да се проба, углавном овако више не иде. Маса животиња се спонтано скупила јер им је ДОС(та) било, решила је да пружи ОТПОР и једног дана срушила Џонса са власти. Џонс је отеран са Фарме и власт су преузеле животиње. Јесу ли баш животиње?! Добро, у почетку је све изгледало добро. Отворили су се магацини, не нарочито пуни али свакако довољно пуни да се животиње окрепе и сакупе снагу да започну обнављање Фарме и рад на њеном просперитету. Одмах је пало у очи да све животиње сложно раде а да свиње само организују посао, да распоређују и командују и да ништа не раде. Приметило се и да су свиње гладније од других, да узимају млеко и јабуке само за њих увек проналазећи оправдање за своја дела. Убрзо после револуције свима је било јасно да су се свиње домогле власти.

Фарма је добила убрзо своја нова обележја: заставу, химну и правила која су била нека врста Устава Фарме и која су гласила овако:

1.     Когод иде на две ноге, тај је непријатељ.

2.     Когод иде на четири ноге, или има крила, тај је пријатељ.

3.     Ниједна животиња не сме да носи одело.

4.     Ниједна животиња не сме да спава у кревету.

5.     Ниједна животиња не сме да пије алкохол.

6.     Ниједна животиња не сме да убије било коју другу животињу.

7.     Све животиње су једнаке.

Правила су написана на зиду штале да би животиње увек могле да гледају и подсећају се на тековине борбе за демократију и ослобођење фарме од Џонсове диктатуре.

Међутим, свиње нису мировале. Прво су се преселиле у оставу а нешто касније и у Џонсову кућу правдајући се да су им потребни услови за њихов умни рад. И даље су најбољу храну узимале искључиво за себе а животињама које су радиле давале су све мање и мање. У кући су се докопале и неких Џонсових књига које су почеле да читају и самим тим се аутоматски самопрогласиле стручњацима и експертима, па су самим тим себи дале за право да прописују правила и чак да мењају већ постављена. И кад год би се животиње пожалиле на све тежи живот и неправде које су биле све очигледније увек су од свиња добијале исти одговор:

„Зар хоћете да се Џонс врати?!“.

И животиње би заћутале а свиње се и даље гојиле. Почеле су да пију виски и носе скупа одела. Кад су неке животиње приметиле да се то не слаже са правилима које су баш свиње поставиле, ујутро је освануо додатак на зиду штале:

„Ниједна животиња не сме да пије алкохол - ПРЕКО МЕРЕ“.

Међутим, живот на Фарми је постајао све тежи и тежи и чак је премашио беду Џонсових времена. Улазило се у пројекте који су били промашаји, због нестручности „експерата“ су приноси били мали, свиње су много јеле а у трговини су гледале само своје интересе. Па су све више и више терале животиње да раде а давале су им све мање и мање. Почеле су обичне животиње да бивају тучене а богами и убијане јер су свиње под своју контролу ставиле псе који су служили и Џонсу. Кад су се животиње подсетиле Устава на зиду, правило је промењено:

„Ниједна животиња не сме убити другу - БЕЗ РАЗЛОГА“.

Када су се једном животиње побуниле што само за свиње има млека и јабука док други гладују добиле су одговор од портпарола (за неке: гласноговорника) свиња, извесног Сквилера који је већ тада тврдио да већег експерта од њега нема:

„Другови! - повикао је Сквилер - не мислите ваљда, бар се ја надам, да то свиње чине због себичности и повлашћеног положаја? Многе од нас, у ствари, не воле ни млеко ни јабуке. Ни ја их нарочито не волим. Једини разлог што их узимамо је да очувамо наше здравље. Млеко и јабуке (наука је то доказала, другови) садрже састојке који су преко потребни за здравље свиња. Ми свиње смо мислиоци. Управљање и организација ове Фарме зависи од нас. Ми дан и ноћ бдијемо над вашим добром. Ради вас пијемо млеко и једемо јабуке. Знате ли шта ће се догодити ако свиње не испуне дужност? Вратиће се Џонс! Да, вратиће се Џонс!“.

А никоме није било до тога да се врати у „мрачне деведесете“ и самоизолацију Фарме. Или су макар мислили да им није до тога, да тако треба да буде зато што им је то неко рекао. На крају крајева, ваљда свиње најбоље знају шта је најбоље за становнике Фарме?! Зар нису експерти и менаџери? Зар нису визионари? Зар се не отварају према другим фармама и тргују са њима?! И ваљда власници околних фарми не желе да становницима Фарме учине неко зло и преваре их?! Уосталом да су способне свиње су доказале и тако што су се скоро све преко ноћи енормно обогатиле и ако нико не зна од куд то силно богатство. И што је свињама било боље то је другим животињама било све горе и горе. Нису се свиње међусобно волеле али су имале исти циљ: владати над другима и пљачкати њихову муку.

Расписани су и избори на Фарми. Главни конкуренти за Вођу су била два крмка: Наполеон и Сноубол. Изашли су и један и други са својим предизборним програмом:

„Гласај за Сноубола и тродневну радну недељу!!!“.

Или:

„Гласај за Наполеона и пуне јасле!!!“.

Међутим, Наполеон није могао да чека резултате избора. Прогласио је Сноубола издајицом, нахушкао на њега псе и постао апсолутни „демократски“ Вођа Фарме. Када је Наполеон постао Вођа сматрао је да му није место у свињцу (иако је свиња) већ је прешао у Џонсову кућу (о томе смо већ нешто говорили). Ради безбедности и бољих услова за рад. И тако је велики експерт, пре свега демократа па после родољуб, мислилац, крмак Наполеон за трен ока из прљавог свињца (где му је и било место) прешао у чисту и топлу Џонсову кућу у елитном делу Фарме. Животиње су остале тамо где су биле и у Џонсово време и одвајкада. Ваљда тако треба. Битно је да се нешто променило па макар то само био Вођа. Кад је неко приметио да је забрањено спавати у кревету а Наполеон управо то ради ујутро је било свеже фарбе на зиду штале:

„Ниједна животиња не сме да спава у кревету - СА ЧАРШАВИМА“.

У почетку су често вођени ратови за Фарму. Људи са околних фарми желели су да окупирају Фарму и да је одузму од животиња, да поставе своје опуномоћенике да владају и управљају Фармом. Животиње су се бориле и успеле су неколико пута да одбране Фарму. Међутим, све те битке и победе обесмислио је Наполеон који је почео да тргује са околним фармама и људима уз дебеле провизије себи и свињама. После једне од битака које су животиње са Фарме водиле против људи из Уније околних фарми и касније трговине Наполеонове са тим истим људима, најбољи радник, и ратник, коњ Боксер није био сигуран да су животиње нешто добиле: „Ми смо само освојили оно што смо и пре имали“ - рече Боксер. „У томе и јесте наша победа“ - одговори му свиња Сквилер.

Рекосмо већ да околне фарме нису благонаклоно гледале  на то да Фармом управљају животиње, дакле они чија је Фарма уистину, него су хтели да се они питају, као што се питају на својим фармама, где експлоатишу животиње, као што је чинио Џонс, као што чини Наполеон. Пробали су ратовима, па кад су видели да то не иде са тврдоглавим животињама Фарме онда су променили тактику. Донета је одлука да је једини спас за фарму да буде примљена у Унију људи и да то нема алтернативу. Одједном, све су се свиње на политичкој сцени Фарме сложиле да треба ићи у Унију. Наполеон је почео да преговара и тргује са људима. Тада је Фарма дефинитивно пропала и једино је свињама било добро јер су у бесцење продавале Фармина богатства и ваљале су се у великим количинама хране и пића. Све што су животиње производиле одлазило је у бесцење са дебелим и масним свињским провизијама. На крају су и доброћудног Боксера који је највише радио и најхрабрије се борио у биткама за Фарму продали касапима за мале паре и сандук вискија уз образложење да је ратни злочинац који је без икакве потребе ударао копитама људе који су га нападали. 
      После тога више никоме није падало на памет да се бори за Фарму. Схватили су да је кобила Доли која је побегла код људи док су се водиле битке боље прошла од њих. Схватили су да се издаја исплати. И само су животарили у тежим условима него икад пре тога. Почели су да жале за Џонсовим временима. Остало им је да само гледају како се колоне аутомобила сваке вечери паркирају испред куће како би људи са свињама у Џонсовој кући оргијали до јутра. Јело се и пило, наздрављало се. Свиње, обучене у скупа одела, седеле су за столом са људима. Дакле, људи и свиње су су удружили. Тешко је било у тој гомили распознати ко је човек а ко свиња. Макар се тако чинило поштеним и вредним животињама са Фарме. А, да, задња промена на зиду штале гласила је овако:

„Све животиње су једнаке - АЛИ НЕКЕ ЖИВОТИЊЕ СУ ЈЕДНАКИЈЕ ОД ДРУГИХ“.