Пише: Игор Ђурић
Бели је куче не баш најчистије пасмине. Тешко дефинисати који су псећи гени код њега доминантно заступљени и измешани али то у овом случају уопште није ни важно јер је Бели по нечем другом важан и специфичан а псећи му живот служи као покриће и скривање правог идентитета.
Пас Бели - правду дели!
Пас Бели - он је смели!
Бели пас – херој наш!
Бели наш – Гордон Флаш!
Бели је само наизглед један обичан банатски авлијанер, отпоран на кошаву и сувомразицу. Он је, у ствари, време је да се то каже: СУПЕРХЕРОЈ! Отпоран на метке и грепке. И то онај америчког типа, иако је жив створ он је, опет: у ствари, лик из стрипа који ће касније бити екранизован. Бели је вредан као прво издање Супермена из 1938. године у издању Detective Comics. Бели је заиста можда и стигао са планете Криптон, ко зна?!
Као и сваки херој тог типа тако и Бели мора поседовати (и: поседује) неке надљудске особине – у овом случају: надпсеће!
Да не дужимо и компликујемо: Бели уме да лети!
И зими, и лети.
Полети па слети.
Успут се освети!
Бели је пас који уме да лети а притом није пас птичар!
Бели лети брзином звука а бори се против зла сваке врсте од Перлеза до Стајићева, и од Лукићева до атара где се Зрењанин додирује небом са Житиштем, негде око Клека. Наравно, Бели се превасходно брине да не буде проблема у околини Багљаша, Пескаре и Мужље.
Бели, међутим, и поред својих супермоћних способности није успео да спаси мачка Цицка (растргли га бесни и љути пси на потезу између Игманске улице и затворске економије док је Цицко трагао за мачком свог живота) из простог разлога јер у време кад се догодио тај страшни злочин и док је Цицко издисао на капији свога дома, суперхерој Бели није био ни рођен (није стигао из свемира бродом који се срушио у околини Белог Блата). Тада, када је Цицко страдао, на свет нису стигли ни Белови формални власници, мали близанци, два брата из краја (у ствари, маска за скривање Беловог правог идентитета, нешто попут редакције Дејли Планета за Кларка Кента).
Поменута браћа близанци, па, упражњавали су чудну али ефикасну тактику скривања идентитета једног суперхероја! Наиме, свима су говорили да је Бели суперхерој и да може да лети, и..., нико им није веровао. Генијално! Мада, руку на срце, нико и никада није видео Белог да лети, што је само по себи било сумњиво околини и осталом присутном грађанству.
Али, Бели лети!
Да посумња нико неће смети!
Чак и кад био смео хтети!
Бели невидљиво лети!
Седи или стоји уз ногу неког од близанаца и незаинтересовано зврји око себе. Поглед му је понекад туп и неинтелигентан (на тај начин Бели скрива своје моћи, зар такви нису сви суперхероји у „цивилу“), и док се све то дешава (односно: не догађа): Бели управо тада лети и херојска дела чини!
Док околина мисли да он зубима буве треби, он управо у том тренутку вади неког уплашеног зеца који се дави у Бегеју (бежећи испред лукавог и крвожедног лисца), или, док изгледа да покушава да угризе сопствени реп, Бели управо тада са удице скида неку наивну шаранчину коју је примамио кукуруз данима бацан негде око чамца на Тиси.
То је невероватна брзина у питању: отишао, учинио јуначко дело и вратио се, а да се није ни померио са места поред ноге близанца и да га нико није ни видео да лети осим поменутих близанаца. Зато се, и затим, лењо гега између њихових ногу док сви заједно замичу равницом низ хоризонт: он ипак видно уморан од те силне и невидљиве брзине вуче реп по банатској прашини и нема снаге да лови властиту сенку.
Бели се успешно уклопио у свој псећи али лажни идентитет, и, понаша се као свака просечна џукела од Суботице до Шар планине. Зато је препоручљиво да се припази и од њега склони комад меса или кобасице остављен на доступном за њега месту, рецимо: поред роштиља када се чека да се створи жар, јер се Бели по тим питањима уопште не понаша витешки и суперхеројски. И не љути се Бели када због таквих испада добије штапом по грбини или ногом по туру, али ће свакако искористити шансу уколико му се укаже да поменуте парчиће здипи.
Такође, он никада неће употребити своје супермоћи због баналних ствари као што је ударац ногом по његовој позадини! Не! Бели ће у таквим случајевима само псећи зарежати и нарогушене длаке тактички ће се повући, наравно, подвијена репа. Уосталом, глупо би било да открива свој тајни идентитет суперхероја због тако неважних ствари. Та он, као суперјунак, бол и не осећа. Њега муче духовне боли јер не може да исправи све неправде света. Не може да постигне.
По великој врућини или цичи зиме, Бели делује тромо. И у пролеће и јесен: слично! Као да му није до летења и великих дела. Потражи, тада, хладовину или топлији кутак па дрема. Куња! Повремено уморно залаје кад се неко довати за капију, и: то је то. Ко зна, можда и тада, док дрема, Бели суперхерој јуначко дело спрема и невидљиво лети: и зими и лети, као да се свети?! Ко зна?!
Са љубавне феле није спадо у швалере
ал одмакло од тог да је био кер
имао је кучке мале које су му љубав дале
кад се другим псима потуче на фер!
Није био Казанова ал је живео од снова
да ће му у загрљај пасти нека суперкучка нова!
Кад би дошло време кера
и кад треба да потера
певао би увек исти стих:
Џаба вам ланци моји близанци
џаба вам катанци и резе
Одлете Бели ка Падинској Скели
да успостави сексуалне везе!
У тим данима, у свим данима, кад Бели дрема и куња и кера не тера, и кад га неки од близанаца потера из брлога, по времену или невремену, Бели безвољно изађе сав покуњен и сузних очију, па каже:
- Чему све ово? Уосталом, све су мачке црне у мраку а једино је Цицку било црно без игде Белога. Схватате игру речи: било му је црно јер тада није било нигде Белога. Мене!
Близанци чују те речи, остали само: ав, ав, ав!
