ПРЕЉУБА!!!

Пише: Игор Ђурић

„Спавати са рођеном женом, то је чист инцест“.

Момо Капор

*
      Тешко оној која је поштена, кад остари нема успомена.

Кум кумици – ко бик јуници.

*
         Не љути се на неверну жену – није трошила твој сапун.
         Нико још није нашао дно оној работи.
      Да се разумемо?! У прељуби увек учествује најмање троје! Ако нема трећег, онда нема ни прељубе. Највише у прељуби може учествовати четворо: два и две, од чега су најчешће половина преварени а друга половина су они који варају (прељубници). Прељуба без троје јесте обична обљуба. Тај трећи, у ствари, даје чар прељуби, он је зачин без којега би прељуба била бљутава и обична. Сласт прељубе је у размишљању о оном трећем, нема везе да ли је то осећање страха, стида, освете или једноставно страсти и сласти. Када тај трећи не постоји духовно, макар мало, онда чему његово физичко постојање?! Чему прељуба уколико немате осећање да некога варате?! Јер, ви тада не љубите већ прељубљујете (презубљујете). Уколико немате осећај гриже савести онда сигурно нисте прељубник. Прељуба се деси много пре самог чина. Оног трена кад један (једна) помисли да жели другу (или: другог) прељуба је већ учињена. Остало је само техничка ствар.

Због свега горе наведеног, прељубници таје и крију своје везе и само у то време илегале њима је лепо. Кад се све обелодани, кад се разведу бракови и раскину везе са својим старим партнерима, престаје и чар прељубе. Одглуме још неко време да им је лепо, па свак на своју страну. Често сам се питао, због чега се мушкарац који има љубавницу и годинама то крије свако вече враћа у свој топли дом? Исто је и са женама, многе од њих на крају кажу да воле мужа којега су варале. То је управо зато што је њима лепо варање а не само огољени сексуални чин.  Како би рекао Црњански свом пријатељу Драгану Аћимовићу: Ах, да знате каква је сласт... на страху...

Ту је проблем и оног трећег (и: четвртог) – превареног. Тај (та) најчешће после неког времена осети или сазна. И, најчешће: ћути и трпи. То већ није сласт и страст, пре би се могло рећи да је то нека врста мазохизма. Шта ћете забога са особом која вас вара? Изговори су разни: најчешће деца, осећај посрамљености, заједничка имовина, мада сам знао и за мањи број оних којима се то допадало: да буду преварени. То их је узбуђ(о)вало, желели су да остане нетакнут тај троугао како би били у њему и на неки начин се такмичили. То би трајало кратко али би се у то време најчешћи свима у троуглу посрећило.

Највећи је промашај варање из ината. Тада нема страсти, нема сласти, нема никаквих осећања (јер и кад варате можете волети, и онога са којим варате и онога кога варате). То је тежак и мучан физички рад на крају кога се сви осећају уморно и прекраћено. Свакако, нико није задовољан. Јер када варате из ината, ви се или светите или хоћете да окренете пажњу према себи што значи да вам је стало до онога којег варате више од саме преваре. Тада превара постаје средство а не циљ. Превара мора бити и остати само узбуркано стање тела и духа. Уколико се у време варања не осећате онако како сте се осећали кад сте први пут љубили онда треба баталити тај посао.

Са моралне стране варање не треба узимати здраво за готово. Наравно, није морално некога лагати и варати, па је још тај неко онај са киме сте у некој вези. Опет, чим сте осетили потребу за варањем онда вам није лепо са својим партнером па је живот са њим лицемерје. И то је врзино коло.  Где се умеша морал и етика нема доброг секса, а добар секс је основа добре прељубе. Рационалности ту нема, тако да се моралисањем обично баве они ван троугла или завидници који све и да хоће не могу никога преварити јер најчешће немају кога и немају са киме. А, понављам, варање не би било то што јесте кад би свако обелоданио своје планове и радње. Не би постојало прељубе кад би сви били поштени. Кренете на посао па кажете својој жени: „Драга, данас ћу, уколико стигнем да те преварим са секретарицом“.

Најзад, сама превера је дискриминаторска работа у односу према половима. Кад се вара, мушкарци и жене нису једнаки, што не подржавам али се и не буним превише, а када је секс у питању. Жена која вара мужа бива од околине окарактерисана најчешће и неправедно као курва. Мушкарац који вара жену, пак, добије епитет швалерчине. „Свака му част“, говоре по кафанама, „кад може да стигне на све стране“. „Тај зна због чега живи“, настављају на послу. И што је мени нај-нејасније у целој овој причи: почну да га јуре и друге жене, уместо да га осуде, што би било логичније. Наравно, дискриминација према половима није баш тотална када је прељуба у питању јер је ту и преварени муж, рогоња, коме се сви смеју иза леђа, тако да је то половична ствар у питању, а, дискриминаторска је јер жене ипак нису подељене као мушкарци (на рогоње и швалере) већ су увек и једнодушно окарактерисане и олајане као: неморалнице. Али, и ту им се прави некаква услуга, јер познато је да мушкарци највише балаве управо за таквим женама. Каквим? – стварно не знам!

Наравно, од поднебља до поднебља, другачије се гледа на ову ствар. Енглески муж ће се осећати увређено уколико му жена нема љубавника јер би то значило да је потцењена и није вредна његових инвестиција у њу. Најзад, ако већ може неко други да ради посао уместо њега: што да не. Стари је то колонизаторски менталитет који предвиђа да неко увек ради уместо тебе. Код Италијана ствар је другачија, они воле да се варају међусобно, па онда да хрле назад једно другоме у загрљај, кунући се да су преварили само зато што воле превареног. Француз ће се трудити да остане дискретан. Швеђанин ће тражити да и он уђе у кревет са женом и њеним љубавником. Немац ће волети да провирује из неког ормара и да снима своју жену. Американка ће сачекати повољан тренутак да унајми приватног детектива који ће прељубу документовати а она ће на крају узети прељубнику све што има: тако је код њих, све је у сфери материјалног. Арапима је свеједно: ем су им све жене на улици исте, ем их имају по неколико, па и не воде евиденцију. Швајцарац је тражити лекарско уверење од љубавника своје жене. Јевреји, пак, траже извод банкарског рачуна. Словенац је захтевати да га не узнемиравате док то радите.  Хрвату је само битно да га жена не превари са Србином – све остало јој опрашта. Хрватице, пак, не праштају – уколико им се укаже прилика. Црногорци са погачом и маљем крену пут планине, да јебу оца очињег неверници (иначе, они ређе варају жене: неће да се замарају). Код Срба, ех, код Срба ради секира, често, уколико се сустигне. Или, што је још чешће: правимо се да не видимо и не знамо. А, толико могућности има. На крају, за Србе и Српкиње је права ноћна мора ово ново време: не дај боже да те жена превари са комшиницом или муж са поштаром.

Да закључимо: овде говоримо о класичним прељубама а не о данашњим релацијама где нико никога не поштује и воли. Не говоримо о спонзорушама и спонзорима. Говоримо о односима где се руши емоција, где је постојала духовна веза, где постоји заједнична прошлост. Неверство је као и издајство: не можете издати оно што нисте волели и што није ваше, и не можете издати за паре (јер тада нисте издајник већ плаћеник). Овде не говоримо о швалерима и курвама већ људима и женама који нешто осећају. Осећај може бити погрешан по критеријумима околине, али, нити је околина неки морални и етички бастион, нити ми можемо увек манипулисати својим осећањима: једноставно се догоди. Таква су каква су: наша су - и сасвим људска. Ако је затвор за људе зашто не би била и прељуба.

Ко нас је питао хоћемо ли се или не заљубљивати када се то догађало. Једноставно се догодило. Тако је и са прељубом: она се догоди било то исправно или не. Па сад, кад је већ ту, нека бар некоме буде лепо. Какав вајда да сви буду несретни?! Као што рекох, ако је за прељубу потребно најмање троје, онда су у прељуби срећни и задовољни најмање: двоје. По некад и троје. А то, признаћете, није  мало. Не осуђујмо људе који желе да буду срећни. Ни чинимо исто као наши очеви и дедови када су стварали комунизам: изједначили су све у сиромаштву. У несретном браку је двоје незадовољника, у прељуби: само један. Па кад преварени удари контру: онда су сви задовољни. То кратко траје али је слатко. 
      Карикирам, наравно, најебаће ми се миле мајке - преварене жене и мужеви. Мада, по неко ће ме и благосиљати док чита овај текст, шћућурен уз свог љубавника, на неком скровитом месту, у паузи, док листа интернет преко телефона и прави тајни снимак који ће, на крају ће се испоставити, доћи главе обома. Наравно, фигуративно. Најебаће ми се мајке и моја супруга уколико ово прочита, иако, верујте ми, ово елаборирам на чисто теоријској основи и нисам имао прилике да се бавим новинарским истраживањем. Ја ћу рећи да то нисам хтео – биће да нисам могао!

ПС

НЕМОЈТЕ ПЛАКАТИ КАД ВАС НЕКО ПРЕВАРИ – ДА ЈЕ ШТА ВРЕДЕО НЕ БИ ВАС ВАРАО И САМО ВИ ЗНАТЕ ШТА ЈЕ ТАЈ ИЗГУБИО (САЗНАЋЕ И ОН, АМА, КАСНО)