СРБИН СЕ БЕЗУСПЕШНО ВРАЋА У РОДНИ КРАЈ

Пише: Игор Ђурић

''Било је сеоба и биће их вечно, као и порођаја, који ће се наставити.

Има сеоба.

Смрти нема!''.

Милош Црњански, ''Сеобе''

*

СРБИН  СЕ БЕЗУСПЕШНО ВРАЋА У РОДНИ КРАЈ

Већ се добрано накупила маховина

по точковима запреге

која ме вуче у завичај.

Кљусе је липсало.

Изгледа да се само моја сенка креће.

У подне: чак ни она!

А видиш, те патине нема:

по гробовима мојих предака,

јер брсте са камена и ломе га.

Чини се: никад сванути неће!

То је моја несрећа и многих Срба:

лишајеви на ђоновима,

алге у кладенцима,

бршљани међ' зидовима а

креч на стећцима!

Не сећам се више:

оклен сам крен'о.

Не држи ме место:

'де сам дош'о.

А, не знам куд да се вратим,

јер сам заборавио:

одакле сам пош'о.

Фарисеји су направили Потемкинову варош,

наши писари је својим мастилом освештали,

а моја браћа пристала да буду воштани печат.

Восак ко восак, чим угреје: топи се.

Лицемери су направили јефтин Дизниленд,

да имам 'де да одем

кад се ужелим родног краја и спаљеног дома.

То је заиста хуманитарно

и вредно пажње.

Цивилизацијски, да кажем!

Јер је нека врста цивилизације:

и бич Атиле Божјег,

и колац Сулејмана Величанског,

и томахавк Вође Атла'нског!

Иако то нема везе

са црквом 'де  сам крштен.

Спрдају се, већ, и Цигани по вашарима:

са меном,

и мојим похабаним багажом.

Исмевају ми рупе на ципелама

скретничари возова,

оних који одавно возе:

само у једном правцу.

Пљују ми у личну карту

органи нереда,

и серу ми се

на место рођења:

комшије.

Граничари чак одбијају

да пуцају на мене, у мене.

Све у свему,

остало ми само име и презиме,

су чим ћу пред господара и

којима потписујем ову песму:

Игор М. Ђурић!

Кај да би се поново родио,

кад би ми макар признали патњу,

ови овде, ди сам: а боље да нисам.

Кад би схватили оно

за чим чезнем,

а што они имају,

к'о да немају и свеједно им је.

Били би бољи људи.

Овако,

остаје ми да виленим над водом,

ко магла, ко дим.

Нечујно и тихо,

милујући свеже орање,

крадом лебдећи да стигнем

тамо.

И једном за свагда:

свршим са тим!

Са тим: да сам нечији и негде рођени син!

Са тем: да негде треба и да мрем!