СРБИЈА!

  Пише: Игор Ђурић

Србија

кћи Косовска

мати Војводства

сестра Острошка

дете остављено

 

Србија

кућа људи разасутих

граничара

трбухом за хлебом

надничара

вратом од каме

преживелим!

 

Србија

топла погача

здела врућег млека

заклон одбеглом брату

повој детету прекодринском

 

Србија

земља

дубока

колико гробу треба

уска

колико рало довати

широка

колико се фронт простире

висока

колико јој деца досегну

 

Србија

кћи Косовска

мати Војводства

сестра Острошка

бака детету прекодринском

и сама дете остављено!

ДЕДА ДАНИЛОВИ ПРИСТАВИ!

  Пише: Игор Ђурић

До шездесетих година прошлог века, дакле и у комунизму, мој деда Данило је имао (држао) слуге. Велико имање и бројна стада захтевали су додатну радну снагу. Звали су се Кадрија и Браим. Деда за њих није говорио да су слуге већ да су ПРИСТАВИ. Поштовао их је и третирао као чланове породице.

Једном је његова најмлађа кћер Емилија видела једног од њих како једе шљиве у шљивику па је повикала:

- Оче, оче, Кадрија краде шљиве!

На шта се деда, веома шкрт на речима и још шкртији на смеху, слатко и грохотом смејао.

Кадрија и Браим су се највише мајали око стоке, у равници и на планини. Били су дедини људи од поверења. Наравно, радили су и друге послове, на њивама, ливадама, виноградима и већ поменутим шљивицима. Ракију и вино нису пили али су волели да поједу воћку, као што се догодило тог дана када је наша чувена тетка Сека мислила да их је ухватила у крађи.

Проверавао сам у речницима и на интернету порекло и значење речи ПРИСТАВ.

Очигледно је да се ради о речи руског (словенског) порекла и односила се на чиновника среске полиције у Руској империји. Отуд ми је у једном тренутку било чудно да ту реч деда употребљавао, обзиром да је у свом говору користио доста турских, албанских и немачких речи али га нисам никада чуо да употребљава речи руског порекла.

У ствари, као и много пута у животу нисам имао појма о чему говорим, јер, реч је српска колико и руска и укорењена је у српском језику још у средњем веку. Тако да деда и није користио руску већ српску реч. Што му дође на исто: све ће ово једнога дана бити српско... и руско....

Иначе је поменуте језике (албански, турски и немачки) користио само кад је хтео да опсује или нареди, пре свега стоци: кравама, овцама, свињама, воловима, коњима, псима. Кад је хтео да оћути нешто: чинио је то на српском. Псовао је на албанском, викао на турском а наређивао на немачком (уосталом немачки и јесте језик као створен за командовање) а ћутао је на српском. Албански је говорио перфектно, турски у фрагментима а немачки онолико колико му је остало од аустро-угарске и немачке окупације. Српски му је био чист као метохијска вода.

Елем, шта сам пронашао у својој аматерској потрази?

У Библији су приставима називани економи или управитељи имања.

У Душановом законику појам пристав се помиње као судски службеник.

У Вуковом речнику стоји да је пристав чиновник, или, чобанин (најамник) који чува стоку, или, слуга који ради код куће, и то је забележио у Крајини Неготинској и у Браничеву.

Деда Данило је, дакле, користио стару реч која се користили још и пре Вуковог времена и која се усталила у српском језику још од Немањића. То, опет, говори о богатству српског језика у Метохији који је упркос великим утицајима турцизама задржао све лепоте старог српског говора.

Реч коју помињем (појам) може имати и значење: судски сведок, поротник или позивар за суђење.

У случају Метохије и Истока очигледно је да је појам био укорењен у свакодневном говору и да су се из њега родила и нека нова значења (речи, појмови), на пример у наставцима који користе исту основу, рецимо у корену речи ПРИСТАВИТИ?!

Ставити на астал, у амбар, у јасла, у оставу; ставити ручак да се кува.

Код нас у Истоку, жене су говориле:

- Приставила сам ручак – мислећи притом да су ставиле (спремиле) на шпорет храну да се кува.

Или:

- Иди, пристави воду за качамак!

- Пристави сено у јасла за краве!

- Пристави стоци!

- Жене су приставиле пасуљ да се кува!

- Децо, ајде да се је', нана је приставила ручак али присмочите лецка!

- Пристави па иди у њиву!

- Пристави софру пристигли су сватови, пријатељи присташе да дају младу!

Приставити – поставити – послужити!

Ко приставља?

ПРИСТАВ!

У хришћанским породичним заједницама старе Метохије, сви они у породици који нису на врху хијерархије (глава породице и најстарији синови) били су слуге (чељад) и тако су их и звали. Служили су породици и заједници. Зато је деда Данило Кадрију и Браима сматрао члановима породице. Добијали су за свој рад накнаду у храни, нешто стоке, мање у парама и једну преобуку годишње. Деда је покривао и неке непредвиђене трошкове: рођење или смрт у њиховим породицама. Како год, они су својим радом омогућавали да њихова породица има шта да једе и од чега да живи.

Крајем шездесетих година престала је потреба у дедином домаћинству за ПРИСТАВИМА. Што није одузела држава - продало се (опет добрим делом држави). Остадоше Кадрија и Браим без посла а деда оста без земље, оваца, крава, волова, коња, шљивика, винограда.

Преостало је, додуше, нешто кућа, плацева и стоке, ипак, и до краја седамдесетих година и његове смрти 1981. године, чуо се дедин промукли глас који то мало стоке „благосиља“ по авлији на разним језицима и са мочугом у руци. Дражи те чворновате мочуге и дединог полиглотства осетио је аутор ових редова на својим леђима кад год би направио неку штету по домаћинству, а чинио је то често.

А као глумица лепа, тетка Емилија утече у Крајину Тимочку за лепушкастим рударским техничаром Петром, да ваде сребро и злато у Бору и да беру шљиве у Шаиновцу, близу којег протиче река Арнаута која ју је именом подсећала на Кадрију и Браима и безбрижне дане кад је хватала лопове по очевом шљивику и била ћерка домаћина који је имао ПРИСТАВЕ.

УКРАЈИНА: СОТОНА ПРОТИВ БОГА!

 

Пише: Игор Ђурић

Ми живимо у времену сатанизма и помрачења ума читавих народа, у времену када је сасвим „нормално“ да прочитате или чујете у медијима како је пацифисткиња и антиратна боркиња поставила бомбу у затвореном простору те њоме побила и ранила људе а да нико на том западу помраченог ума то не осуди.

У исто време испред Кијевско-печерске лавре окупљени лудаци, против православља, величају ђавола и узвикују Сотонино име: у име демократије запада и Зеленског. Притом, тај Зеленски који уопште није хришћанин учи Украјинце о томе шта су праве хришћанске вредности а то свакако није, по њему, православље.

Сматрали смо страшним а после се и смејали томе кад је у време комунизма (свуда где се упражњавао) уведена пракса да се неподобни људи и њихова дела бришу из књига, да се скидају са фотографија и споменика, да се мења историја или садашњост.

Чинило нам се да да је утопија све оно о чему је Орвел писао.

А, данас, без икаквог стида или моралне задршке бришу имена Руса из књига, преправљају књижевна дела чак и њихових писаца, мењају историју, ретуширају фотографије, бришу снимке. Забранили су Чајковског, Достојевског, Пушкина, Гогоља, Толстоја, Солжењицина! Забранили су руским мачкама да се такмиче, руским спортистима да их побеђују.

Енглеска фудбалска лига одлучила је да избрише из историје свога постојања све учинке и статистике руских фудбалера и да из промотивних материјала склоне голове које су постигли Руси?! То је онај исти народ, ти Енглези, који су на Олимпијади у нацистичкој Немачкој поздрављали публику са нацистичким поздравом.

И док се све то догађа на западу, док пљуште забране и санкције, док се свака слобода гуши, ти исти Руси продају енергенте западу и до тога новца финансирају рат против тог истог запада, а , запад и даље купује руске енергенте и помоћу њих производи опрему, оружје и муницију, које користи у свом рату против Русије.

Само, где су у свему томе Украјинци?! За кога се они и против кога се они боре и гину у тој борби империјалне законитости у којој док слонови играју фудбал углавном мишеви страдају.

Ко до сада није схватио због чега се води рат у Украјини, какве су то различите вредности у питању, ко није схватио да се тамо бори добро против зла, Бог против Сотоне, тај се може већ сматрати да припада оним људима којима је мозак већ испран новим западним „вредностима“ која почивају на сатанистичко-лево-либералној-зеленој-ЛЏБТ идеологији, која учи да су људи ван тог система мање вредни и да их треба уништити или у робље претворити, а да су породица и породичне вредности највећи непријатељи, да се треба клањати Сотони, е, такви, који нису свесни тога: они више нису слободни у својим главама а то је најтежи облик ропства. Наравно, џаба им сада говорити јер да је будала свестан да је будала не би ни био будала.

Рат у Украјини јесте рат Бога против Сотоне!

Чак и да Бог не постоји, за сваког човека понаособ (и за сваки народ, наравно) важно је да ли припада тај исти човек (или: народ) вредностима Бога или Сотоне, добру или злу (макар као филозофским категоријама), анђелима или ђаволима? Да ли припада, важно је, истини или лажима, да ли је војник божији или је легионар ђаволов?! Важно је какав грб носимо на грудима, под којом се заставом боримо!

Елем, није важно оно у шта човек не верује - већ оно у шта верује!

Важно је, за свакога од нас, шта у животу бранимо а шта нападамо!

Па, и ако не верујеш у Бога, па самим тим ни у Сотону, боље је ипак да по избору своје душе будеш божије чељаде него ђаволов следбеник.

Ако верујеш у добро: Бог је у теби!

И, супротно, да га не помињем више, камен ми у уста!

Живимо у времену глупости и апсурда, са једне стране, и жеље остатака света да се извуче из тог загрљаја.

А, да није било гордости и глупости у том сатанизму, да није било жеље да се што више крви пролије, да се створи што више зла, све је могло бити завршено мирније и чак погубније за Русију и све нас који волимо слободу. Американци су били близу да победе Русију и Русе, и то: кока-колом, холивудом и мекдонадлсом (намерно мала слова), али, рекох, постадоше сувише глупи и арогантни, решише да то учине силом а зна се како прођу сви који то покушају на тај начин са Русијом.

Прва велика грешка у њиховим плановима да поразе Русију јесте бомбардовање Србије 1999. године (Србије, зајебите причу да су бомбардовали Југославију). На тај начин су упозорили Русе шта их чека и ко је следећи. То упозорење је схваћено на први начин тамо где је требало и због тога се догодио Путин.

Али, и поред појаве Путина и онога што је он започео да ради (па до дана данашњег) и даље је добар део Руса (поготово младих из урбаних средина) гледао са дивљењем пут запад и америчког начина живота. Руско друштво је било на путу американизовања и требало је само бити стрпљив и наизглед благонаклон према Русији.

На сцену је, међутим, ступила агресивна и плиткоумна политика дубоке америчке државе оличена у крупном капиталу који у сврху владања и застрашивања користи идеологију лево – либералне – ЛГБТ - зелене оријентације, и они гурају прст у око Русији преко Украјине (као крајњи потез у мору лоших потеза). Мислили су, глупо, да је Русија попут Србије, Сирије или Либије, мала и немоћна земља, и да ће уз помоћ силе, санкција, обојених револуција, изазивањем мултиетничких сукоба, итд. сломити руску државу.

Толико су арогантни и глупи да ни сада када су на рубу пораза и даље не схватају да не могу Русију победити на тај начин. А резервног плана немају. Зато гурају свет у катаклизму, несвесни да им после армагедона њихове платне картице неће ништа значити и не знају да ће их првога дана апокалипсе побити њихове слуге и њихово обезбеђење а због њихових фрижидера и залиха воде.

Деценијско заглупљивање људи на западу, убијање слободе мишљења и деловања, преко медија и школства, створило је уместо слободних и мислећих људи корисне идиоте и робове неолибералног капитализма. Међутим, негде су се у тој игри преиграли, па су успут створили и идиоте међу елитом која би требало да влада у име њих.

Све то годинама чинећи нису били свесни да полако губе контролу над догађајима и процесима, да неке друге нације и државе постају силе равне њима, да се појављује неки слободарски свет који више неће да робује и да је западна цивилизација достигла врхунац. И уместо да покуша да се реформише и прихвати реалност на трену (како они то воле да говоре) та западна цивилизација хоће да пропадне у крви и страдању читавог човечанства.

Тако је све почело у Украјини. Начињена је стратешка грешка Американаца. Уз помоћ меке силе и пропаганде, причама у ЕУ и НАТО интеграцијама, и Украјина и Русија би подједнако потпале под утицај Американаца само да су они били стрпљивији и мудрији. Још је Достојевски писао о либералима у Русији који су више волели запад него Русију, дакле, Руси су склони томе и кроз историју (као и Срби).

Хвала Богу, мудрост је одавно побегла са запада.

Напали су Русију преко Украјине и сада ће изгубити.

Само, шта ће после радити са својим корисним идиотима који ће у међувремену постати бескорисни и на терету (враћам се на почетак овог писанија) а који прихватају да је нормално мењати историју, постављати бомбе, лагати, красти, убијате друге?!

Шта ће запад радити са тим бескорисним идиотима када нагрну на њихове границе здрави људи других нација, жељни славе и рата, жељни територија и богатства, спремни на жртву у име онога што верују, а који мисле својом главом, који верују у свога Бога и своју породицу и који нису оштећени погубним идеологијама?!

Окрените се мало, осврните се, забога, премијер Британије је Индијац, премијер Шкотске Пакистанац, у америчком генералштабу све врви од травестита а амерички председник не зна где се налази у времену и простору, европске политичарке су или конобарице или оне које би да се Руси окрену у својој политици за 360 степени, конгресмени и посланици из тих земаља се клањају Зеленском, све врви од педера, педофила и лезбејки, а немачки канцелар има толико самосталности и ауторитета да ће кроз који дан рећи да су Северни ток уништили Цигани који су крали секундарне сировине. 

И, они ће да победе Русију?! 

Оће, курац!