Небојша Џоговић обраћање од 13:55 минута снимка
Пише: Игор Ђурић
Живимо у временима када је лакше издати отаџбину него
књигу. Зато сам неизмерно захвалан директору музеја, господину Бранку Јокићу, који
је заложио своје изузетно поштовано име, да ова књига доживи своје прво издање.
Велику захвалност дугујем и мом рецензенту, господину магистру Јордану Ристићу.
Хвала му на лепим речима и саветима. Са писцем Игором Ђурићем сам заједно
растао, до душе, он је растао и појединачно, тако да је у људском и књижевном
смислу, израстао више од мене. И њему се захваљујем, на лепим речима и саветима.
Захвалност
не би била потпуна када се не бих посебно захвалио Гордани Мутавџић за све што
је учинила да књига дође до читаоца и да се чује о њој.
Ја не бих о књизи. Не би био ред, а плашим се да не кажем
нешто лоше о писцу. ''Знам га добро,мучан је и замерљив, кај сви Источани. Боље,
баће, да ћутим. Пре би се замерио држави но њему''. Могу само да појасним неке
ствари. Зашто србски? Нема гласовних промена ако се мења смисао речи. Срп је
пољопривредна алатка. Кад би умео да збори, зборио би српски. Али не уме, верујте
ми. Србин уме и зато говори србски. Зашто''мужевиначки'' језик ? Кад Бошњаци и
Црногорци могу да имају ''свој језик'' што не би могли и ми Мужевинчани. ''Ако
несмо бољи од њи, грђи несмо, сигурно''.
Наш председник В.В.Путин затражио је од уметника да
избаце поганштину из својих дела. Као верни син, мајке Русије и одани поданик
рускога свесловенског цара Путина, ја сам његов захтев послушао. Зато је ова књига,
лечка срамотна али није погана. На крају нешто о личном мишљењу. Неки академик,
слава Богу, не знам му ни име, каже да је председник бивше Србске, бивше,
академије, бивших наука и бивше уметности, рекао је да Косово и Метохију треба
достојанствено оставити крволочним дивљацима ЕУ и Америке, са све Арнаутима
заједно. После 5.октобра реч издаја је добила своје ''достојанство''. Нико не
брани, било коме, право на лично мишљење. Мука је што се лично мишљење Срба
проглашава говором мржње. Ако академик има право на лично мишљење не би смели
да то право ускратимо сељаку Спаси, јунаку ове књиге. Он је на речи академика и
њему сличних одговорио: ''Човек који има трун србске душе, никад неће да рекне
да Космет треба да се преда крвницима у руке. Само балеге могу да рекну да је
Космет изгубљен. Људи, никад!''; ''Ко гођ је изгубио образ,срце и душу, па тако
изгубио и главу, тртља по робљу да је и Косово изгубљено и да треба да се да
душманима, треба га пљунут пред свима. Па таман да ти га је мајка родила!''. Ни
један Србин, здрав у памет, не може да се одрекне Космета. Треба на више места
да си начет у главу, да си дебело поболео од шујавости, па да се заносиш
мислима да Косово није наше. Ако и помислиш на то, знај да си се уватио руку
под руку с нечастивим. Који гођ Србин се одрекне Космета, одреко се и Господа. А
ко се одрекне Господа, одреко се себе и постао бездушно говедо. Стока!!!
Небојша Џоговић
Нема коментара:
Постави коментар