ЛИЦНА!

    Лицна?!

    Изум са ових наших простора, највероватније српски, јер нама Србима нема равних у свету када је у питању импровизација. Зато их и побеђујемо у ратовима, спорту, лудости или памети (кад 'оћемо).

    Шта је лицна?!

    То је жица или сноп танких бакарних жичица са којима се поново повезује коло прегорелог осигурача за струју. Наиме, име је добила, највероватније, због званичног назива жице која се користила: лицнасти проводник.

    Какво мерење отпорности и снаге, каква ампеража, какви стандарди и мере опреза (што је и сврха осигурача), какви бакрачи?! Лицна се бирала одокативно, према афинитету и жељи онога који је ставља, најчешће у жељи и намери да осигурач више не буде досадан те више не „избацује“ сваки час (постојала је незванична мера: једна жица 5 ампера). Узроци избацивања мање су нас интересовали (а то је најважнија улога осигурача). Најзад, до осигурача је (којег ћемо средити) а не до инсталација или неког апарата који пробија (такав нам је био став).

    Кад цркне осигурач, онај кућевни, старог типа, што се одвија и увија, и служи за сијалице и утикаче, за бојлер или шпорет, исти се није бацао или замењивао новим. Не! Скинуо би се поклопац на оном прегорелом, горњи, онај већи и доњи мањи, и уметала се бакарна жица као нови проводник уместо оне старе која је с неким оправданим разлогом прегорела, што јој је и сврха, да упозори да нешто није у реду са струјом, и то се звало (звала) ЛИЦНА. 

    Елем, онда би се вратили поклопци како су и стајали, и осигурач би се враћао назад. Уколико би исти одмах прегорео онда би се стављао дебљи сноп жица „да издржи“. Јер, рекох, онај који ставља или мења лицну, бира њену дебљину не по стандарду, амперажи, потреби ради сигурности, већ бира од ока, углавном у жељи да осигурач више не досађује.

    Само по себи, то је била опасна работа. А скоро никада, бар од онога што ја знам, није било већих проблема. Иако се често дешавало да кад ти неки осигурач досади честим прегоревањем (избацивањем) ти му спичих дебелу лицну и нек се пуши (што је он често и буквално радио). Грејао би се мученик, прегревао, па би се на крају помирио са судбином и наставио да ради.

    Због свега горе реченог, нису се никада бацали разни парчићи жице, поготово бакарни, нарочито оне изоловане (изолација би се скидала непосредно пре прављења лицне) и то се чувало за лицне и друге опасне мајсторије (када треба да се премости струја на бојлеру или шпорету).

    „Изгорео, прегорео или пуко ко лицна“, каже се за човека који је изгорео, прегорео или пуко, у некој жељи, послу, напору, секирацији, или, што је најгоре, у здрављу; то се каже за особу која је психички пукла; или, која брзо плане.

     „Немо' да те пресавијем ки лицну!“ - претња

    Као и многи други изрази и појмови, посебно њихово значење, и лицна је тешко преводива и објашњива (као на пример: инат) на неком другом језику. Мислим можеш ти да причаш о жици с којом премошћујеш осигурач који ти је својим прегоревањем послао поруку да нешто није у реду са струјом у твојој кући (about the wire you're using to bypass the fuse–which sent you a message by blowing out that something is wrong with the electricity in your house…), али: лицна?! Е, то ти преведи брајко мој!