ИСТОК - ИЗМЕЂУ ДВА РАТА

Пише: Игор Ђурић

 Разоружавање Албанаца на територији Истока, у новембру месецу 1918. године, врши 21 пук који је био у саставу Југословенске дивизије.

„Качаци су и даље наставили са покретима. Пребацивали су се из Албаније, а у Метохији, између Пећи и Ђаковице, поново су почели да се окупљају у великом броју. Под комадном Садика Раме било је спремно 300, док је нових 300 тек требало да се прикупи. Пуковник Јосифовић је одлучио да не чека и наредио да акција против качака почне у ноћи 8/9 августа (1920). Чета из Истока, наоружана и топом 37 мм, успела је сама да доврши посао који Акциони одред није обавио у претходним акцијама. Качаци на Мокрој планини били су поражени и растерани. Склоништа, резерве хране и муниције била су уништена. Ухваћена су два јатака, а у селима Укчи и Сушици уништене су качачке куће“.

Дмитар Тасић, Рат после рата, стр. 276.

Извештаји команде Косовске дивизије области команди Треће армијске области.

Исток је 1930. године постао срески центар и у том тренутку броји 23.527 становника, са 2.661 домом и буџетом од 1.344.776 динара. Бански већник у Зетској бановини је Вулић Радован, председник општине. Сама варош је имала 433 дома и 3.788 становника. Према Закону о општинама из 1933. у Краљевини Југославији било је 76 градских општина, а свака општина је морала имати најмање 3.000 становника, изузимајући оне где теренске прилике то нису допуштале. Варошице су махом биле седишта општина које су се развиле из некадашњих седишта срезова. На Косову и Метохији то су били Дечани, Исток, Драгаш, Србица, Сува Река, Витина, Качаник, Косовска Каменица, Јањево, Лепосавић, Подујево, Глоговац и Клина. У вароши су спадале Ђаковица, Вучитрн, Гњилане и Урошевац. Градови су били Пећ, Призрен, Приштина и Косовска Митровица. Исток је лежао на 587 квадратна километра и имао 78 насеља.

Источки срез имао је површину 48.058 ха, док је површина шуме била 29.045 (60.4%). Срез је делом био равничарски, а делом планински. Њега су испуњавали делови великог планинског масива Жљеб – Мокра гора. То су високе планине са преко 2.000 метара. Те планине се из равнице ''дижу'' доста нагло и стрмо, образујући у горњем делу висораван, на којој је било сувата и пашњака. Сав остали део среза био је део Метохије и делом раван, делом под брдима и косама. Овај други део је био лако приступачан и проходан, док је први део био проходан само на коњима. Источка река (18 км, 434 км²).

По подацима Статистичког годишњака за 1938/9 годину, у Истоку се у периоду 1934/7 године родило 4.925 законите и 98 незаконите деце. Шта се подразумевало под ''незаконитом'' децом није тешко претпоставити али овај податак по мало доводи у сумњу мит о патријархалности средине. За годину 1938/9, по подацима истог годишњака из 1940-те године, број мртворођених беба је био 430, што говори о тешким и примитивним здравственим условима. У периоду 1934/7 у Истоку је укупно умрло 2.411 људи, од тога од туберкулозе 281.

По попису становништва из 1931. године, у Истоку је живело 25.918 становника. Од тога, православних 9.600, муслимана 14.836, католика 1.481, евангелиста 1. Срба је било 11.600 а Албанаца 14.896. Разлог неслагању у бројкама лежи у чињеници да су се Бошњаци и Цигани изјашњавали као Срби или Албанци. По истом попису, писмених у Истоку је било 12.8%. По Јужном прегледу из маја 1939. године у Истоку је било 30 просјака, и сви су били малолетници. А по Зетском гласнику у Источком срезу је подигнуто је 1027 насељеничких кућа – све заједно до 1936. године. Толико се и породица доселило: укупно 4771 Срба и 115 Хрвата.

Соколска чета Исток је формирана 1930, Источки спортски клуб (1934), Црвени крст Исток, Пододбор удружења четника Исток, Народна одбрана Исток – исте године. У јулу 1933. била је освећена нова црква Светих апостола Петра и Павла у Истоку, подигнута у спомен краљу Петру I Карађорђевићу, која је започета за изградњом 1929, захваљујући добровољним прилозима и дародавцима.

По Пољопривредној годишњој статистици из 1935. године, Исток је лежао на 36.108 хектара обрадиве земље. Од тога ораница је било 18.558 хектара, ливада 7.845, пашњака 10.978, винограда 139, воћњака 342 хектара, итд. Земљорадњом се бавило 4.648 лица, занатима и индустријом 12 лица, трговином 2 лица а у јавној служби је било 21 лице.

Избори 1931. године: У Источком срезу било је уписано бирача 6.148, гласало 5.494, за Андру Кујунџића 3.419, за Милорада Б. Филиповића 2.075.

На општинским изборима 1933 године постигнути су следећи резултати: Источки срез: Источка - Вулић Радован 536 (ЈНС), Крстић Милић 603 (ЈНС); Врелска – Перовић Милутин 777 (ЈНС), Мађаревић Тафо 129 (ЈНС); Ђураковачка – Тишукожић Аџија 531 (ЈНС), Перовић Саво 665 (ЈНС); Злокућанска – Лазаревић Јован 929 (ЈНС); Ракошка – Томић Светозар 666 (ЈНС), Турковић Јанко 360 (ЈНС).

На општинским изборима 1936. године постигнути су следећи резултати: Источки срез 5.196 бирача: Врелска општина – Перовић Милутин ЈРЗ 663, Дицовић Смајил ЈРЗ 310, Николетић Радомир УО 51; Источка – Вулић Радован ЈРЗ 709, Вујошевић Никола ЈРЗ 460, Брајковић Петко УО 49; Ђураковачка – услед немира избори прекинути; Злокућанска – Лазаревић Јован ЈРЗ 478, Мармулатовић Адем ЈРЗ 724, Селимановић Прека ЈРЗ 54; Ракошка – Момић Светозар ЈРЗ 637, Раденковић Радомир ЈРЗ 468.

1938. године Милан Стојадиновић у Истоку добија 93.25% гласова.

У часопису Полиција објављиване су јавне похвале истакнутим жандармима. Тако је жандармеријски наредник командир станице Исток, Петар М. Дашић 26. септембра 1934. године ухватио одметника Беку Шабана Руговца и предао власти због чега је био награђен.

1939. година, управа и трговина у Истоку:

Рале Вулић – председник општине Исток

Радисав Ђурић – благајник општине Исток

Живко Митровић – повереник шумадијске кредитне Банке у Истоку

Никодин Костић – рентијер Исток

Драгиша Ралевић – прегледник финансијске контроле у Истоку

Данило Мемаровић – приправник финансијске контроле у Истоку

Божидар Илић – полицијски писар из Истока

Ђукан Ђуровић – званичник начелства дела Исток

Радоица Миковић – званичник начелства дела Исток

Т. Керинг - командир жандармеријске станице Исток

Марија Ђуровић – чиновник среског суда Исток

Радосав Вујадиновић –

Љубисав Ајданић – кафеџија Исток

Слободан Ајданић – књижарски пословођа Исток

Лазар Бошковић – берберин Исток

Божидар Мартиновић – столар Исток

Мита Милосављевић – кројач Исток

Др. Чистов – срески лекар Исток

Милутин Перовић – председник општине Врела

Миливој Јанковић – судија среског суда у Истоку

Данило Поповић – учитељ из Истока

Новак Бојић – учитељ из Истока

Божо Маричић – хотелијер из Истока

Бошко Илић – управник поште у Истоку

Александар Ћирковић – пословођа ''Бате'' Исток

Палевић Милосав – просветни референт Исток

Војин Драговић – управитељ школе Исток

Власта Јоцић – судија среског суда Исток

Војин Шаковић – режисер среског суда Исток

Михајло Ајданић – кафеџија Исток

Милош Мартиновић – молер

Саво Кусовац

Гаврило Јовановић

Васо Ђуровић

Влада Мирковић – кројач Исток

Војислав Јовановић

Радомир Симоновић

Ђорђе Љушић – пословођа набављачке задруге Исток

Тефик Пуља – муслиман трговац Исток

Алит Мађаревић Исток

Ћазим Алидиновић – трговац Исток

Јануз Алидиновић – трговац Исток

Хавзија Исмајловић – трговац Исток

Ниман Садиковић – трговац Исток

Михајло Ајданић – кафеџија Исток

Нико Мартиновић – столар Исток

Димитрије Мирковић – месар Исток

Петар Павловић – пекар Исток

Подаци прикупљени захваљујући: Божица Ж. Славковић ''Политичке, економске и културне прилике на Косову и Метохији 1929-1941''; и из годишњака, штампе и статистичких података, и текстовима и архиви Игора М. Ђурића.