Пише: Игор Ђурић
Шта су о усташама
мислили и говорили хрватски пријатељи и савезници!?
По G. Fricke-у, немачком
историчару, а у интерпретацији Богдана Кризмана, Мусолини је рекао следеће:
„Павелић је велики магарац ако мисли да ће моћи
поубијати све Србе“.
У јеку политичких
и медијских расправа о усташоидним властима Хрватске, која је узгред чланица
ЕУ, о томе ко су и шта су биле усташе, о њиховој ''државотворној мисији'', о
поздраву “За дом спремни!“, и о томе како Степинца треба канонизовати – свако заступа
своју страну, најчешће субјективно и острашћено. Мисли се на Србе и Хрвате. Данима
слушамо о томе шта нам Колинда има рећи о томе, и шта јој одговарају неспремни
и необавештени политичари са друге стране.
Зато ћу у овом
тексту покушати, укратко, јер материјала има толико за неколико томова књига,
да изнесем ставове и мишљења неке треће стране, усташких савезника из рата,
њихових пријатеља и помагача, пре свих Глеза фон Хорстенауа (Edmund Glaise von Horstenau) немачког војног изасланика у НДХ.
Хорстенау потиче из старе аустријске породице,
војник и политичар, аустријски вицеканцелар у једном периоду, поборник националсоцијализма.
После окупације Југославије и стварања НДХ, Немачка успоставља дипломатске
односе са марионетском НДХ и за амбасадора именује Зигфрида Кашеа (Kasche Siegfried). У свом извештају из 1941. године немачки амбасадор у НДХ Каше, за
којега се говорило да је већи усташа од Хрвата, ипак каже:
„Питања
народности: Мржња на Србе је необично велика. Треба за сада рачунати са
одговарајућим мерама прогона. Ублажење тога расположења могуће је само
постепено“.
И он, дакле, а реч о старом СА и нацистичком кадру,
не може да се начуди о коликој је мржњи реч и о каквом је систему реч?!?
Као везу између немачких трупа и хрватске владе
Хитлер поставља генерала Едмунда Глеза фон Хорстенауа. Исти ће водити дневник
од априла 1941. године до јуна 1945. У првом усменом извештају Хорстенау говори
Хитлеру о томе шта је тек видео о новооснованој НДХ. Он каже да би Хрвати
најрадије да постану немачки протекторат, а сви присутни на састанку се
спрдају и смеју када он говори да је Павелић већ поделио маршалске и адмиралске
чинове и ако још нема ни војску, ни морнарицу. Хорстенау пише како су и
касније, кад би хтели да орасположе Хитлера, људи из његове близине
препричавали ову анегдоту.
„Од свих страних
народа који су се од марта 1939. нашли под немачком управом, или су стајали под
немачком хегемонијом, постојао је само један једини који је стварно био одан
немачкој држави и његовом вођству: Хрватска“ – пише Хорстенау у свом дневнику, како је исто рекао Хитлеру.
Глез фон Хорстенау је, макар на основу онога што је
говорио, радио и писао, био искрени пријатељ Хрвата. Он воли Хрватску, воли Загреб.
На једном месту каже ''да више воли да живи у Загребу, него у Бечу''. Али ни он,
као нациста и Немац (мада стално потенцира своје аустријанство), није остао
равнодушан према злочинима усташа и НДХ. О Павелићу и усташама он пише све
најгоре, чак ни он не може да разуме злочине према Србима (које он не воли бог
зна како и спори се Нојбахером који је тврдио да је од усташке руке страдало
700.000 српских цивила, а који је био специјални немачки опуномоћеник за Балкан,
оптужујући га да је српски пријатељ и да ради против Хрвата). Хорстенау се бори
да прошири границе НДХ, да наоружа Павелићеву армију, да се Италијанима да што
мање од хрватске земље. Али и он, такав какав јесте, у својим дневничким
забелешкама о Јасеновцу пише да је то МЕСТО СТРАВЕ! Замислите када то каже један
проверени нациста?!
Он обилази логор Јасеновац у покушају да спречи
злочине и тамо затиче стравично стање а највише га погађају призори побијене
деце. Каже:
„Ова места страве
и ужаса у Хрватској, под Павелићем, кога смо ми довели на власт, врхунац су
ужаса. Најгоре јесте у Јасеновцу у којем обичан смртник не сме ни да привири“.
Хорстенау не остаје само на дневничким забелешкама.
Он пише дописе Кашеу и Берлину. Он тако пише један допис ''о стању у логору Јасеновац''
и тражи да се исти преда лично Алојзу Степинцу, на руке, а у којем између
осталог стоји:
„У односу на децу
чврсто су ми обећали да ће се ствари поправити. Но, и у овом случају желим да се
сам уверим сопственим очима да ли су одржали обећање. Волео бих, Ваша
узвишености, да сам све ово могао да Вам саопштим и усмено, али сутра морам да
отпутујем у Берлин“.
Немачки генерал, Хитлеров војни опуномоћеник за НДХ,
пише Степинцу о убијању српске деце у логорима, моли га да својим ауторитетом
спречи те страшне злочине и нигде нема трага да је Степинац нешто учинио, макар
само по том једном допису, а Ватикан сада хоће да га канонизује?!
Хорстенау покушава да обиђе и српска села, да
покуша да спречи масакре. Тако пише о једном одласку на терен, следеће:
„Сва тројица немачких
војника су тако дивни момци да човеку не преостаје ништа друго већ да их загрли
јер су пристојни, лепо васпитани и гнушају се онога што се догодило и што су
видели. У несрећно село упало је два пута по пет стотина фукара и зликоваца,
старих између петнаест и двадесет година, под командом двојице усташких
поручника. Побили су све оне до којих су стигли, жене силовали, а затим мучили
све док нису умрле; и децу су убијали. У Сави сам видео један женски леш ископаних
очију и са комадом дрвета угураног у полни орган. Сиротица није имала више од
двадесет година када је допала у руке овим неманима и вампирима“.
Дакле: фукара и зликовац, вампир и неман – то су
усташе у очима хрватских пријатеља и савезника! Када овако говоре њихови
пријатељи шта треба тек да кажу њихове жртве?! Не може нити један
квази-историчар, нити политичар, ни сама Колинда, нико не може да докаже
другачије него што њихов пријатељ из рата каже у следећим редовима:
„Сви ови догађаји
довели су до неколико крајње непријатних сусрета и жучних расправа са Павелићем...
Његове најверније сараднике назвао сам злочинцима. Услов да би Хрват могао да
ступи у усташку службу јесте то да он мора да убије најмање једног Србина, да
силује једну Српкињу и да покраде српску имовину. Казао сам да би сваког другог
усташу требало ставити уза зид и стрељати“.
Нема коментара:
Постави коментар