Не волем да ме кец'у!

 Пише: Игор Ђурић

ЊУЈОРК, ГОДИНЕ НЕКЕ....

Данас је Hallowenday. На повратку са посла сретнем у аутобусу Ђуру који није баш сигуран одакле је (''моје је село ближе Крагујевац а општина је Јагодина, па не знам које да кажем''). Гледа кроз прозор аутобуса маскирану децу са неретко маскираним родитељима па каже:

''Какве бре ово комендије изводе?!''.

Каже ми Ђура (онај што није сигуран јел' из Јагодину ил' из Крагујевац' ):

''Ја поштено радим пос'о ал' не волем да ме кец'у''.

Најзад мало шумадијско-моравског шмека.

(''А у реци риба кеца нема кој да пеца'').

Од Ђуру сам и пре неки дан чуо ''српски бисер'' (већ помињани ''шумадијско-моравски шмек''):

''Прејеба ме, док си рек'о пиксла''.

Други би компликовали па би казали:

''Преведе ме жедног преко воде'';

или:

''Удари ми нож у леђа'';

или:

''Издаде ме кад сам се најмање надао'';

Београђани би пробали са:

''Уради ме'', што може да има друго значење које нас сада не интересује.

Ђура: јок!

Неко би написао цео есеј о томе како га је преварио онај коме је веровао или у кога се макар није надао али ни после сто страница не би достигао Ђурину јасноћу и сликовитост.

Антипод од ''прејеба ме'' јесте ''недојеба ме''; никако није ''не јеба ме''. Јер ако те неко ''не јебе'' за ништа онда и јеси нико и ништа.

Између ''прејебаног'' и ''недојебаног'' читава је филозофија људског битисања и односа међу људима у неком друштву и систему. То је читав простор у коме се дефинише стање духа и бића, система вредности - ако ћемо прецизно.

(Ђура је аутентични српски мислилац).

Разлика је и између ''кецања'' (''нема кој да пеца'') и овог другог. Кад те неко ''кеца'' ти то и очекујеш од њега, браниш се колико можеш, не вртиш дупетом, не запиреш се ни би ли му огадио и свестан си да ти то ради јер му се може (и то би њега исто ''кецо'' да можеш ако не и више).

''Прејебавање'' је нешто друго. Оно не значи да те је неко ''много јебо'' већ да уопште то није требао да чини. ''Јебање'' је физички акт, ''прејебавање'' је духовна категорија.

Ту је и ''подјебавање'' кад те неко из потаје и курвиски ''ради''. Па онда ''зајебавање'' исто те ''ради'' само то јавно чини. Па онда ''прцање'' кад те ''ради'' на кашичицу. Дакле понављам, све су ово радње које немају везе са сексом. Па тако нема везе са истим и кад те неко ''измрда'' - то је кад те ''ради'' транспарентно и са благом дозом насиља.

Постоји на крају и оно ''јебе ме па ме растура'' што би била синтеза свега већ претходно наведеног и ''не јебе ме ни два посто'' што је антитеза горе поменуте синтезе.

Амерички писац Норман Мајлер као безнадежни кандидат за градоначелника Њујорка, на питање бирача како, ако победи, мисли уклањати снег са улица, надахнуто је одговорио: ''Пишаћемо по њему''.  

Ала га ми најебавамо у фирму кад почне да пада снег. И ја и Ђура. Ем је ладно, ем нас ''кецу'' и све остало. 

На компјутор можеш да видиш све, и колико је сати, и како ће време да бидне, и који је дан, каже ми на паузи између снега и нас, док палим и увлачим дим Lucky Strike-а без филтера (нешто због чега је вредело долазити, поред Jacka Daniel's-a). 

Па настави: јеби га, уватише ме у право време на погрешно место, објашњавајући природу неких својих проблема у Америци.

Прејебаше и мене за неке паре на послу, има неки дан после тога (не платише ми чишћење снега). Сад знам како се осећао Ђура ономад.

Кад је видео да купујем књиге и слике (уља, аквареле), и да идем по музејима, рече ми Ђура и отвори ми очи:

ЗЕМЉАК, НИЈЕ ОВО ЗА ТЕБЕ, ЈЕБ'О ТИ ПОСАО АКО СИ У АМЕРИКУ ДО'ШО ЗАРАД КЊИГЕ, ВРНИ СЕ У СРБИЈУ, ДА НЕ МУЧИШ НИ СЕБЕ, НИ ДРУГЕ, ИМАШ ТАМО КЊИГА КОЛК'О 'ОЋЕШ, ГАЂУ СЕ С ЊИМА, БАР НИКИ НЕЋЕ ДА ТЕ ПРЕПИШАВА КИ ОВДЕ...

Па ме погледао сажаљиво и потапшао по рамену уз речи:

ДОБАР СИ ЧОВЕК, АЛИ.... МА САМО ЈЕ ЗДРАВЉЕ БИТНО, ЈЕБЕШ ОСТАЛО...

Послушах га и душу спасих. А, књиге, већином остадоше тамо, не могадох да их донесем. Остале су само ове слике и успомена на Ђуру којега су грдно зајебали неки београдски глумци што су за ситну лову становали код њега. Отада Ђура не воли уметнике (макар оне из Србије што дођу у Америку).