РУСИЈА У РАТУ: може ли победити?!

 Пише: Игор Ђурић

Русија?

Очигледно да су предвидели куда их води попустљивост и шта их чека уколико не покажу и докажу да су велесила. Они сада не воде рат против Украјине и Американаца већ бију битку за свој опстанак. Од брзине успеха (или: неуспеха) зависи њихова судбина (али и наша: српска).

Међународни притисак на Русију је медијски предимензиониран. Историјским договором са Кином, Русија је себи отворила врата за животни и економски опстанак. Сем западне Европе и Америке остаје јој цео свет и тржишта са милијардама људи и растућим економијама.

Није Украјина мала земља (после Русије највећа је у Европи), нити има мало становника (око 45 милиона), нити је њена војска слаба и ненаоружана (много је запад уложио у њу последњих година) а да би их Руси победили и окупирали за неколико дана и без већих жртава (како неки вајни стручњаци у Србији мисле).

А, они, Руси, то и не желе: мисли се на окупацију.

Па шта онда Руси желе?

Они, пре свега, хоће да униште украјинске војне потенцијале, смене наметнуту анти-руску власт, да прошире границе Донбаса, да осигурају залеђе Крима, и, можда, да се преко Одесе споје са Придњестровљем. На тај начин би, уједно, опколили Украјину и били у могућности да контролишу њену евентуалну поновну милитаризацију.

Да би успели у своме науму они су морали да развуку украјинске снаге на што ширем фронту и на више тачака а да би ослабили главну војну силу Украјине која се налази на истоку земље (да би онемогућили појачања). Поред тога требало је уништити њихове командне центре, против-авионске системе, складишта, аеродроме, авијацију. Чини се да је Русија у доброј мери успела у томе. Чињеница да углавном контролише небо изнад Украјине говори о томе.

У овом тренутку циљ руских снага није да заузимају велике градове (довољно је да их држе опкољеним у овој фази рата) већ да неутрализују украјинске војне потенцијале а пре свега војску у Донбасу и формације типа АЗОВ. То ће учинити одвајањем источног дела Украјине од остатка земље и по ономе што се може видети на картама Руси спремају два „котла“ (казана) за украјинску војску. Један је онај за украјинске формације које се налазе скоро већ опкољене у подручју Донбаса (спајањем руских снага из Запорожја и од стране Харкова), а други, већи је онај који би се створио спајањем руских трупа на линији Херсон – Кијев. Што би претекло у првом „котлу“ у другом сигурно не би!

Операције и напредовање руских снага теку спорије због тога што се они труде да буде што мање жртава међу цивилима и да избегну разарање градова. Због тога они још увек нису ни употребили своја најубојитија средства (надамо се и да неће) и имају више жртава него што би иначе имали када би ратовали ко што ратују Американци (прво све спржи испред себе па онда напредуј).

Чак и да се данас све заврши: Руси су остварили циљеве и однели победу! Украјинска војска је девастирана, границе Донбаса су проширене, Крим је осигуран добрим залеђем и копненим путем, Мариупољ као важна тачка је неутрализован и фактички освојен (04.03 2022. год.) а тиме је и Азовско море слободно, питање је дана када ће Харков пасти.

Америка, ЕУ, тзв. западни свет?

У интересу Америке је да рат у Украјини траје што дуже. Они својски и раде на томе. Европа је велики губитник овог рата ма како се завршио.

У последњих неколико дана оно што смо некада називали „западним демократијама“ више не постоји у том облику. Тај део света, Америка, земље ЕУ и сателити, склизнули су у лудило, диктатуру и безакоње.

У намери да униште Русију, прво су изазвали рат у Украјини. Када је до њега дошло онда су се још више острвили на Русију (додуше са пристојне удаљености и до последњег Украјинца). Острвили су се и на све они који мисле другачије или подржавају Русију. Додуше, на Кину још не смеју.

У чему се огледа то лудило и безакоње?

Национализују руску имовину! Не поштују право својине, тако свето западу! Искључују руске телевизије и интернет странице!! Избацују руске студенте са универзитета! Отпуштају руске спортисте из клубова! Искључују Русе из свих такмичења! Забрањују представе и балете руских аутора (чак и оних давно мртвих)! Чак су и Достојевског забранили на факултетима и у библиотекама!

Погазили су све вредности на којима је кобајаги почивало њихово друштво и њихов систем вредности: својина, слобода, право на избор, право на мишљење, закони!

Закони?

Више не поштују ни сопствене ни међународне законе!

Шаљу оружје и добровољце једној од зараћених страна. Прихватају незаконита решења ако им тако одговара, па су тако прихватили санкције Русији од стране БиХ иако су неуставно изгласане и без пристанка српске стране. Разматрају пријем Украјине у ЕУ без икаквих услова а нас годинама зајебавају како нисмо испунили услове (притом Украјина баштини фашизам као доминантну идеологију). Чак размишљају да приме Косово у НАТО (које је фактички део НАТО-а чим су им јединице тамо). Амерички и европски политичари као бесни пси кидишу на Русију.

Све се променило, историјски ток се прекинуо, убијени су закони, правила су погажена, нема више никаквог континуитета, никаквих правила, ништа више није свето. Човечанство тоне у диктатуру, владавину јачег и глад.

Шта ме највише чуди?

Степен отупелости људи и јавног мњења на западу?! Нити једног различитог тона или гласа разума! Па у некадашњим најгорим диктатурама било је људи који су пружали отпор по цену властитог живота. Сада и тамо: нико!

Они тамо сматрају да је сасвим нормално, људски и демократски, да Америка и ЕУ бомбардују Ирак, Србију, Либију, Сирију. То није ништа страшно. А, када Русија то исто уради са Украјином онда подлежу хистерији како је то варварски чин недостојан цивилизованог света!

Они френетично аплаудирају Бајдену док подржава ирански народ у Украјини!

Они грабе руску имовину без гриже савести и оног надмоћног става о њиховом степену културе у односу на остатак света!

Човеку са запада се већ неко време одузима део по део онога што се некада подразумевало као тековина, као неприкосновено право и он се попут жабе полако скувао на ватри једноумља и диктатуре. Цензура, ограничавање кретања, наметање готових истина, све лошији живот, аусвајси, брњице, вербални деликт, наметање изопачености као доминантног модела, и, још много тога. Избрисане су вредности читаве једне цивилизације.

Крупни капитал и владари из сенке су одавно преузели политичаре, они их стварају и постављају и преко њих стварају свет по својој вољи. У том свету они су господари а народ је стока. У том свету они одлучују шта ће и колико дати тој стоци. Деценијама су путем масовних медија стварали послушне зомбије од људи и народа, и, изгледа да су у томе успели. Зато им релативно очуване нације попут Руса, Кинеза, Срба и сличних: сметају! Они не желе слободне људе!

Србија?

Спаса нам нема, пропасти нећемо!

Тако својевремено рече Пашић.

Нешто ми се јавља: веће ћемо ми муке имати са домаћим олошем но са странцима. Уосталом, тако је почело и у Украјини!