Пише: Игор Ђурић
Украјински и западни медији јављају да Русија
споро напредује у борбама против Украјине и да се заглавила у рату који не може
добити.
Истина је да тренутно највећа украјинска војна
сила која их држи у животу јесу цивили на које Руси неће да пуцају.
Наравно, западњаци не желе да се суоче са истином и не
схватају фазе у којима се тај рат одвија. Тренутно се врши прегруписавање
руских снага и довлачење технике, очигледно је сада: освајаће се град по град,
али само у циљу свих циљева - заокруживања остатака украјинске војске на истоку
земље. Русија није употребила скоро ништа од новог наоружања: тенкова, авијације,
ракета, дронова, електронског ратовања, итд. Руси могу да наставе овај рат
бомбардовањем и ракетирањем а да ни једног војника више не помере ни за метар.
Најважније је, ипак, да овај рат неће добити
онај који побеђује на фронту (а Руси и ту добро стоје) и онај који у овој фази
ратовања буде уништио више непријатељске технике и људства већ онај ко буде
способан да у најкраћем року надокнади губитке. А, то је, зна се: Русија (чак и
да ратује са много моћнијим непријатељем и да има много више губитака).
Питање је дана када ће се у остацима
украјинске војске осетити недостатак муниције, делова, горива, људства. Како ће им запад дотурати гориво: цистернама преко равнице?! Руси
систематски уништавају фабрике и постројења, магацине и центре за обуку, командне
центре и системе везе, радаре, аеродроме, итд. Уколико Украјинци мисле да ће
рат водити без свега тога а са преносним (ручним) системима против тенкова и
авијације које ће им можда послати запад: грдно се варају. А, опет, и то им треба допремити а притом утећи руској авијацији. У каквом је стању
украјинска армија и њена врховна команда говори чињеница да им Руси већ трећи
пут погађају касарне пуне војника. После месец дана рата они и даље спавају по
касарнама?! Замислите да смо ми НАТО чекали по касарнама?!
Мало је познато да су, на скоро истом месту где се данас воде борбе, у чувеној Курској бици
1943. године, Немци фактички победили. Нанели су Русима веће губитке и у
тенковима и у људима. Њихов, немачки, пораз се састојао у томе што они нису
били у могућности да попуне јединице људством и техником а Руси јесу и то врло
брзо. Тако ће бити и сада!
Најзад, рођаци, чак и да је истина о руским
губицима о којима говоре Украјинци и западњаци (а, није): на Берлин се не креће
без жртава. То знају Руси, а знају и Немци. А, Украјина је једино место на
свету (тренутно) где раме уз раме марширају националисти, ционисти и нацисти против Руса.
Свашта се може чути и прочитати ових дана од
разних стручњака у Србији и свету. Неки стручњак са запада је прозборио о томе
какао Руси остају без муниције. Један, наш, вели да је украјинска војска успела
да се консолидује и да се сада организовано повлачи. Други, још паметнији, каже
да хиперсонично оружје није ништа посебно и да је то извикана ствар.
Ови са запада се спремају за рат тако што
поручују својим грађанима да се мање греју, да мање возе аутомобиле и да мање
једу меса. Тако ћемо – веле – победити Русе. То је исто као што поручују
Украјинцима да гину што више јер ће тако Руси трошити муницију и на крају због
недостатка исте изгубити рат. Или: да позовете гладну децу Африке да у знак
протеста што су гладна – штрајкују глађу.
Да појасним: на истоку се поново води рат
Словена против фашизма. Овога пута неофашизам предводи Америка а Немачка је
силом прилика уплетена. У свему овоме најмање је важна Украјина.
Силе зла су се ујединиле против преостале
слободе остатка света. Да би се успело у науму прво треба сломити Русију која
је тренутно једина кадра да се одупре отелотворењу ђавола у виду Америке и
њених сателита.
Уколико Русија успе да издржи и не поклекне –
све ће се променити у међународним односима и констелација снага ће бити
другачија и верификована печатом победе. Можда ће се поново појавити нешто што
ће заличити на међународно право и неприкосновеност суверенитета. Ако ништа
друго а оно ће се поново успоставити хладноратовске интересне зоне које ће
омогућити макар делимичну неутралност онима који је буду хтели. Макар да се
вратимо на начело: „уколико си на страни наших непријатеља онда си против нас“;
а не као што је данас: „ако ниси са нама онда си против нас“.
Ако нам је за утеху, Америка је као империја
своје прве зубе поломила на Косову и то су сада први знаци старења и пропадања.
Ово што се сада догађа у Украјини само је ехо косовских догађаја: напад на
суверену земљу без одлуке УН, насилна промена власти, окупација дела територије
– и све то под истим изговорима и са позиција моћи.
Сада се види колико је била кратковида
политика Америке која је сматрала да се више никада неће појавити силе у свету
које ће моћи да јој парирају.
Велика је разлика између силе у опадању и силе
у настајању!
Русија и Кина сада наплаћују
вербално-пропагандне бланко чекове које су Американци пустили 1999. године у
Србији и на Косову. И доста о томе како је тада бомбардована Југославија! Бомбардована
је Србија!
Другосрбијанци и проНАТОвци у Србији, ови што
су данас против Русије а на страни Украјине, исто су тако били против Срба,
ономад, кад је Крајина падала и постајала (U)Крајина. Важно је њима увек бити на страни
нациста. Што се тиче неопредељених Срба (по питању овог рата), ствар је проста:
погледајте само ко је против Русије и запитајте се желите ли бити на тој
страни?! На основу оних који нападају схватићете ко је онај који је нападан.
Све битке против српског народа у СФРЈ је
водио НАТО. Ако је коју и добио то свакако није заслуга Хрвата, Бошњака и
Шиптара. Зато Србин мора бити против свега што НАТО пропагира и ради. Зато ја навијам
за Русе. И знам да ће победити. Ипак! Мора се признати: на појединим бојиштима
Украјинци се мушки боре. И Немци су се мушки борили 1943. године на том истом месту заједно са СС дивизијом Галиција а против Црвене армије. Зна се како се завршило!
Што се тиче навијања?!
Неважно ми је ко је у праву: ја сам на страни
Русије, јер сам тако на својој страни. После 1999. године мене више није брига
за принципе. У последњој деценији прошлог века нас Србе су ови са запада научили
да међународно право не постоји.
Bravo Igore
ОдговориИзбриши